Sve nijanse sunčanog Lopuda - Italijanska "Anker grupa" nakon "Lafodia Sea Resorta" planira i rekonstrukciju hotela "Grand" na hrvatskom ostrvu (FOTO)

Iako tek mlako neposredni sa uzdržanošću svojstvenom samo otočanima, meštani će vas, ipak, osvojiti srdačnošću. Na ostrvu ih je preko zime svega 70-ak. Da vole da pecaju i piju vina, a za život zarađuju od turizma bolje ćete razumeti ako raspoznajete nešto od italijanskog jezika. Njihov otok jedini je od Elafitskih ostrva u Dubrovačkom arhipelagu sa svojim izvorima vode. Čak dva. Ali nije samo to razlog zbog čega je ovo ostrvo najrazvijenije u ovom delu Dalmacije. Godišnje Lopud ima više od 250 sunčanih dana, sa prosečnom temperaturom 30C preko leta. Jedinstven šmek, bogatu istoriju, nezaboravan zalazak sunca. Bez ozbira kako zamišljate svoj idealni odmor, Lopud vas neće razočarati.

Duž obale istoimenog grada naići ćete na svega nekoloko malih šljunkovitih plaža, beskrajno biste plave vode, a na pola sata hoda je najpopularnija i jedna od retkih peščanih plaža u ovom delu Jadrana – Šunj.

Pre nego se iz Dubrovnika ukrcate na pedesetominutnu vožnju brodom ili trajektom svoj automobil ostavićete na kopnu. Na ostrvu nisu dozvoljeni automobili te nosi epitet ekološkog.

Ljubitelji aktivnog odmora uživaće u šetnji po ostrvu, vožnji bicikla ili džogingu. Od noćnog života ne očekujte previše. U simpatičnim restoranima uz obalu, kafu možete popiti za dva, koka kolu za do tri, a ribu jesti za oko tridesetak evra. Malo glasnija muzika prava je retkost. Žurke na plaži, međutim, neretko se organizuju na Šunju, gde brodićima dolaze mladi iz Dubrovnika.

Svoj procvat ostrvo je doživelo u 16. veku kad ga je nastanjivalo oko 1.000 ljudi, pa je i većina kuća iz tog perioda. Najčešće su smeštane u unutrašnjost otoka gde su ih meštani gradili štiteći se od gusara. Ovde su živeli i Turci i Iliri ali su najveći pečat i u govoru i mentaliteti ostavili susedi iz Italije. Bogatu istoriju ostrva kazuje i više od 30 crkvi izgrađenih u čast moreplovaca koji su preživeli oluje na moru. Najprepoznatljiviji su Franjevački i Dominikanski samostan i crkva Gospe od Šunja.

Lopud je daleko poznat i što ovde rastu jedne od najviših palmi u Evropi, ali najbolju hladovinu ipak garantuju krošnje čempresa. Osim borovine, rastu i masline, lovor, limun, a ako zađete u unutrašnjost neretko ćete naići na rogač ili origano. Otok se diči i botaničkom baštom iz 16. veka sa oko 500 biljnih vrsta koje su moreplovci donosili iz svih krajeva sveta.

Privileguju da svoje ime uknjižite na ostrvu imaćete ako izvojite između 3 i 6.000 EUR po m2. Pri tom, upozoravaju poznavaoci, imajte u vidu da parcele nisu manje od 500m2.

Da bi se upoznali i iskoristili sve što ostrvo pruža, gosti se kažu na otoku, najčešće odlučiju na aranžmane od 14-21 dan. Privatni smeštaj možete naći za oko 25-30 EUR za noćenje po osobi. Na ostrvu je i nekoliko hotela, a gosti se najčešće odlučuju za "Lafodia Sea Resort", turistički kompleks koji je novi simbol ostrva. Klasične sobe se u ovom hotelu kreću od 90 do 250 EUR za noć u sezoni.

Italijanske investicije

Interesantne arhitekture, hotel "Lafodia" zamišljen je kao deo broda, sa dve palube uronjene u stenu, što ne čudi jer je arhitekta bio tadašnji kapetan broda, kasnije vlasnik hotela. Kao takav, idealno se uklapa u panoramu. Hotel je prvi put otvoren 1968. godine, a pre 5 godina preuzela ga je italijanska "Anker grupa". Rekonstrukcija je trajala dve godine, kapaciteti su smanjeni, pa su umesto nekadašnjih 360, 2011. godine otvorene 182 nove sobe.

- Bilo je to najveće ulaganje u ovom delu Hrvatske poslednjih godina, od oko 35 - 40 mil EUR – kaže za "eKapiju" Sunčana Alunović, menadžer prodaje u hotelu.

Gosti uglavnom dolaze iz Velike Britanije, Francuske i iz skandinavskih zemalja. Hotel ima veliki bazen za odrasle i dva za decu, kao i vlastitu plažu. Na obali ispred hotela, neuobičajeno za plaže, umesto glasne muzike čuje se cvrkut ptica. Hotelski animatori trudiće se da vas zabave aerobikom u vodi, kratkim kursom streličastva, a na plaži možete dobiti i masažu, iznajmiti gliser ili jet ski. U okviru kompleksa je i dečje igralište, odraslima su na raspolaganju dva đakuzija, a Alunović za sledeću sezonu najavljuje i prvi velnes centar na ostrvu.

- Spa zona biće otvorena naredne godine na sedmom spratu. Za razliku od većine velnes centara koji su smešteni u zatvorenom, odlučili smo se za velnes na poslednjem spratu hotela sa staklenim zidovima i panoramskim pogledom na more.
U sklopu "Lafodia Sea Resorta" su i eksluzivna vila "Benessa" na 50 metara od hotela i dva apartmana na ostrvu. Ovaj turistički kopleks prvo je ulaganje italijanske grupe na hrvatskom primorju, ali ne i poslednje.

- "Anker grupa" nedavno je preuzela i najstariji hotel na otoku koji je zatvoren već godinama. Detalji kako će hotel "Grand" u budućnosti izgledati, koje će sadržaje imati za sada još nisu poznati. Sigurno je da će imati minimalno 4 zvezdice i da će njegovi kapaciteti biti umanjeni zbog komfora budućih gostiju.

Rekonstrukcija, kaže naša sagovornica, neće početi ove sezone, a najrealniji rok je 2016. godina. Hotel je delo čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića, izgrađen 1934. godine od armiranog betona, čime je u to vreme izgrađeno tek još nekoliko objekata u Dubrovniku.

Žele goste iz Srbije

Sezona u "Lafodia Sea Resort"-u ove godine počela je već u aprilu, dok po nepisanom pravilu obično traje od kraja maja do kraja septembra.

Alunović kaže da su Srbi otkrili Lopud, ali ne dovoljno.

- Prošle godine hotel je posetilo 40.600 gostiju, pa iako Lopud nije neprepoznatljiva lokacija za srpske turiste u 2013. nas je posetilo tek njih 20.

Izleti

Lopud je popularan i zbog svog položaja, tako da se od njega brzo stiže do većine popularnih destinacija u ovom delu Jadrana. "Lafodia" ima i svoju turističku agenciju pa se gostima nude izleti na dnevnoj bazi ili mogućnost da unajme čamac sa skiperom i sami se upuste u istraživanje primorskih lokaliteta.

Zasada, najpopularniji su obilasci drugih Elafitskih ostrva - Šipan, Koločep, put do Dubrovnika, put za Mostar, Korčulu i Crnu Goru.

Ivana Bezarević