Robotizovana berba jabuka - Novi projekat Poljoprivrednog fakulteta i FTN u Novom Sadu

U saradnji Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Fakulteta tehničkih nauka udareni su temelji projekta čije bi ishodište mogla biti potpuno robotizovana berba jabuka.

- Berba je danas jedna od retkih zadataka u zasadima voća, pogotovo stonog, koji se obavlja isključivo ručno. S druge strane, radnu snagu je sve teže pronaći, samim tim sve je skuplja, što značajno komplikuje celu finansijsku konstrukciju proizvođača. I već se dugo pokušava pronaći rešenje kako bi se ta radna snaga, koje ionako nemate, mogla nekako zameniti robotima - kaže za Dnevnik profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

- Želja i voćara i industrije je da se što pre dođe do efikasnog rešenja i ono implementira u praksi, i u svetu se već ušlo u ne samo u demonstracionu nego i u komercijalnu primenu robota u berbi jabuka. Međutim, ta vrsta automatizacije baš i nije dostigla željeni nivo, jer u postojećim zasadima često nepremostivu prepreku robotima predstavljaju grane - dodaje.

Postojeći zasadi jabuka su, dakako, trodimenzionalni. Pored visine i širine, mora se računati i na debljinu "zida" koji tvore grane. A upravo su grane prepreka za adekvatnu, brzu, efikasnu robotsku berbu. Jer, roboti mogu biti dovoljno efikasni samo ukoliko su im plodovi lako dostupni.

- Ono što smo mi videli kao potencijal, na osnovu rezultata nekih ranijih naših istraživanja, jeste to da zapravo izmenimo voćnjak, odnosno da ga prilagodimo robotizovanoj berbi. A to praktično znači da zasad više ne bude trodimenzionalan nego da ga učinimo dvodimenzionalnim. Iako to možda zvuči čudno, zapravo je to moguće uraditi, zato što je Poljoprivredni fakultet u prethodnih nekoliko godina stvorio i izbacio na tržište šest stubastih sorti jabuke - pojašnjava Magazin.

Stubaste sorte jabuke imaju, naime, samo vodilicu, koja raste uspravno, i gotovo da nemaju grane.

- Planirali smo čitav niz ogleda kroz koje bismo stvorili neku novu generaciju stubastih jabuka, koje bi bile ne samo još kvalitetnije, nego i još prilagodljivije robotizovanoj berbi. Istovremeno, kolege sa FTN-a bi razvile prototip robota koji bi mogao da u budućnosti bude "angažovan" u voćnjacima - navodi Magazin.

Na Fakultetu tehničkih nauka se, naime, već duže radi na razvoju robotičke ruke sa tri adaptivna prsta, koja sadrži napredne modele kontrole i stepen detekcije sile, koji se temelji na nizu senzora.

I upravo je to od krucijalnog značaja, jer nije svejedno da li treba da stisne i preneti od tačke A do tačke B metalnu štanglu, staklenu flašu, jaje ili, u ovom slučaju – jabuku.

Paralelno s tim, tehnikama veštačke inteligencije i mašinskog učenja moguće je ruku "obučiti" tako da može da prepozna različite teksture i površine, pa samim tim i podesi ugao hvatanja. Pri tome je u pitanju rešenje koji je funkcionalno uporedivo sa postojećim "hvataljkama" na svetskom tržištu, ali je značajno jeftinije.

- Uprkos izuzetno visokim ocenama recenzenata u prošlom programskom pozivu Fonda za nauku nismo dobili finansiranje, ali to ne znači da ćemo sada stati. Naprotiv, imamo dobru polaznu osnovu i ovaj projekat definitivno neće ostati u fioci - kategoričan je Nenad Magazin.

Kako ističe, bitan segmenat ideje bila je i procena njene ekonomske opravdanosti:

- Naime, u savremenim zasadima jabuka rastojanje između redova je 3 do 3,5 metara, dok je rastojanje unutar redova između stabala od 50 do 70 cm. A prednost stubastih jabuka je to što možemo da ih gušće sadimo, na 20-30 cm. Budući da fakultet ima svoj rasadnik, mi ćemo u njemu podići takve zasade i dobićemo egzaktne podatke o tome da li naše stubaste sorte u toj gustoj sadnji mogu da daju zadovoljavajući rod i kvalitet, te da li možemo da efikasno primenjujemo robote. I tada ćemo imati još bolju startnu poziciju za sledeću projektnu prijavu, bilo domaću bilo međunarodnu.