Koje namirnice se najčešće falsifikuju u Srbiji?

Prema podacima Državne revizorske institucije, u Srbiji se najčešće falsifikuju med, kafa, sok, čokolada, rakija, crni hleb i sir, a s obzirom na to da su to osnovne životne namirnice koje se svakodnevno koriste, ova institucija je predložila usvajanje termina "prevare sa hranom" i usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirom o zaštiti potrošača, prenosi Blic.

Takođe, kako se navodi u ovom tekstu, u prethodnom periodu utvrđeno je i "lažno predstavljanje" hrane i dovođenje potrošača u zabludu u pogledu svojstava, sastava ili namene proizvoda, a najčešće pripisivanje "lekovitih dejstava i tretiranja bolesti" hrani.

- Prevara u vezi sa hranom, kako je najčešće definisano u stručnoj literaturi u oblasti bezbednosti hrane, predstavlja krivotvorenje, namernu zamenu ili dodavanje supstance u proizvod, u svrhu povećanja očigledne vrednosti proizvoda ili smanjenja troškova njegove proizvodnje radi sticanja ekonomske koristi, objasnili su za "Blic Biznis" iz Državne revizorske institucije po ovlašćenju predsednika i generalnog državnog revizora dr Duška Pejovića.

Takođe su istakli da se sa ovim izazovom suočavaju i nadležni organi u mnogim svetskim zemljama, a ne samo u Srbiji, ali da kod nas regulativa nije dovoljno precizirana kada je reč o prevarama sa hranom.

- U skladu sa podelom nadležnosti propisanom Zakonom o bezbednosti hrane, službene kontrole u oblasti bezbednosti hrane sprovode Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja, preko nadležnih inspekcija. Međutim, postupanje nadležnih organa po ovom pitanju nije u potpunosti ujednačeno i o njima javnost nije u dovoljnoj meri obaveštena, jer u zakonskoj regulativi nije precizno definisan pojam "prevare u vezi sa hranom", kao ni obaveza pravovremenog obaveštavanja javnosti - objašnjavaju.

Republika Srbija je jedna od zemalja članica međunarodne Mreže za prijavljivanje prevara u vezi sa hranom, dodaju i da uvidom u obaveštenja koja su javno dostupna na portalu Sistema brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje, DRI zaključuje da Republika Srbija, odnosno kontakt tačke nisu izdale nijedno obaveštenje o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, a drugi vid obaveštavanja javnosti nije uspostavljen.

- Preporuka koju je Državna revizorska institucija dala odgovornim licima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je da u okviru zakonske regulative u oblasti bezbednosti hrane, predlože uvođenje termina "prevara u vezi sa hranom", kao i obavezu obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom.

Kako kažu u DRI, nadzor nad primenom odredaba Zakona o bezbednosti hrane i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Ministarstvo zdravlja. Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vrši preko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora i poljoprivrednih inspektora, a Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora.

- Prevare u vezi sa hranom su osmišljene od strane aktera da izbegnu otkrivanje i prevaziđu uspostavljene sisteme bezbednosti hrane i metode ispitivanja kvaliteta, te se često primenjuju raznovrsne i sofisticirane aktivnosti. Višestruka složenost prevara u vezi sa hranom otežava nadležnim organima da iskorene ovaj problem - objasnili su naši sagovornici.

Sastav proizvoda mora da bude maksimalno transparentan da bi se sprečila opasnost po zdravlje zbog konzumacije neadekvatnih proizvoda. Smatra se da oko 600 miliona ljudi u svetu godišnje oboli od bolesti koje se prenose putem hrane.

- Zakonom o bezbednosti hrane, radi obezbeđenja najvišeg nivoa zaštite interesa potrošača, predviđeno je da su subjekti u poslovanju hranom dužni da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda, na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Takođe, propisano je da označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane, uključujući i njen oblik, izgled i ambalažu, materijale za izradu ambalaže, način na koji se aranžiraju i izlažu, kao i informacije o hrani koje su dostupne potrošaču, ne smeju dovoditi potrošača u zabludu - objasnili su iz DRI.

Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, predviđena je praksa poštenog informisanja, koja predviđa da se pružanje informacija o hrani vrši na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač.

Zaključuju da uvođenjem termina "prevara u vezi sa hranom" i obavezom obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, u skladu sa datom preporukom, očekuje se uspostavljanje efikasnijeg mehanizma zaštite i pravovremenog obaveštavanja potrošača.