Priručnik za proizvodnju breskve za svežu upotrebu - Bolesti i štetočine

BOLESTI

Postoji nekolicina oboljenja sa kojima se često srećemo u zasadima breskve. Neka od njih uzrokuju dugoročne probleme, dok su neka samo sporadična po karakteru, izazvana ekološkim uslovima, uglavnom vremenskim prilikama u datoj godini. Da bi se zaraza pojavila i bolest razvila tri elementa moraju da se dogode u isto vreme: biljka domaćin koja je podložna određenom oboljenju, prisustvo patogena i odgovarajući vremenski uslovi (kiša/vlaga, dužina vlažnog perioda, količinom padavina, temperatura, vetar, itd.) Patogeni koji izazivaju oboljenja kod breskve su gljivice, bakterije, virusi i organizmi nalik na viruse, poznati kao fitoplazme i mikroplazme.

Uspešnost suzbijanja bolesti u velikoj meri će zavisiti od prepoznavanja bolesti koju treba suzbiti, poznavanje simptoma, biologije i zahteva neophodnih za njen rzvoj. Manipulacija ovih mikro-ekoloških uslova kroz obradu, sanitaciju, suzbijanje korova i sprovodjenjem drugih agrotehničkih mera, olakšaće rešavanje problema. (6,7)

TRULEŽ PLODOVA

Sa ekonomske tačke gledišta, trulež plodova je jedno od najrazornijih oboljenja. Pod povoljnim uslovima, ovo oboljenje može dostići epidemiološke razmere za veoma kratko vreme, i dovesti do potpunog gubitka prinosa. Prouzrokovač ovog oboljenja je gljivica Monilinia fruticola. Napada cvetove, pupoljke, letoraste i plod.

SIMPTOMI

Zaraženi cvetovi poprimaju mrku boju i opstaju na pupoljku. Nekada se događa da se gljivica preseli u unutrašnjost pupoljka, a odatle na grančice koje u potpunosti uništava. Kada plod počne da sazreva i poprima boju on postaje osetljiv i podložan truljenju. Početni simptomi se ispoljavaju kao sitne, kružne mrke pege na pokožici ploda, a pod povoljnim uslovima se šire velikom brzinom, da bi na kraju dovele do potpunog propadanja ploda.

BIOLOGIJA BOLESTI

Gljivica provede zimski period u mumificiranim plodovima zaostalim na granama ili na zemlji kao i u rak ranama na grančicama. Zaraženost cvetova: Konidije iz mumificiranih plodovia koji sporulišu se rasturaju su uz pomoć kiše; zrele askospore se izbacuju i vetrom prenose na cvetove. Optimalna temperature za razvoj infekcije je od 20 do 250C. Pod ovim uslovim, prisustvo vlažnosti od samo 5 sati će dovesti do infekcije. Zaraženost plodova: Bilo kakvo oštećenje (oštećenja izazvana insektima, mehanička oštećenja, itd.) mogu dovesti, i dovode, do truljenja plodova. Povišena vlaga u vazduhu i topli vremenski uslovi pogodovaće razvoju oboljenja.

ZAŠTITA

Postoji nekolicina dobrih fungicida koji mogu da nadju svoje mesto u programu zaštite imajući na umu potencijalnu rezistentnost na fungicide. Protektanti ili zaštitni fungicidi (Kaptan 50WP, Sumpor u suspenziji 90WP) mogu biti dobar izbor u slučajevima gde nema mnogo inokuluma i opasnost od zaraze je relativno mala. Preparati iz ove grupe se moraju primeniti pre očekivanih padavina. Sterol-inhibitori (Elit 45DF, Indar 75WSP, Orbit 3.6EC) će biti efikasni u suzbijanju truleži plodova, a pored toga će doprineti u suzbijanju i drugih oboljenja. Iako je najbolje ove preparate primeniti pre početka zaraze, neki od njih imaju ograničeno povratno – retroaktivno dejstvo od 24- 36 sati (Indar, Orbit). To znači da su sposobni da zaustave infekciju koja je u progresu ukoliko se prinene u roku od 24-36 sati od početka infekcije.

Strobilurini (Flint, Pristin) predstavljaju alternativne matreijale za kontrolu kako bi se bolje regulisali problemi oko stvaranja otpornosti na fungicide. Fungicidi iz ove grupe se moraju primeniti pre očekivanih padavina, s obzirom na to da nema podataka o njihovom retroaktivnom dejstvu (2, 13).

KOVRDŽAVOST LISTA BRESKVE

Kovrdžavost lista breskve može biti ekonomski štetna na dva nivoa: neposredni uticaj koji se ogleda u lošem kvalitetu plodova koji nemaju tržišnu vrednost, i posredan, odnosno odloženi uticaj koji se ogleda u ranom gubljenju lišća i sveopštem smanjenju bujnosti stabla i njegovom propadanju.

SIMPTOMI

Mesec dana nakon precvetavanja na mladom lišću su vidljivi prvi simptomi oboljenja. Gljivica napada međućelijski prostor prouzrokujući deformisan rast, koji se opet manifestuje u vidu kovrdžavih crvenkastih lišća koji kao da su prekriveni isitnim plikovima. Najpre oboli manji broj listova, ali kako se oboljenje širi, prirast zakrzljava I poprima izgled rozete. Listovi postaju nekroticni i prevremeno opadaju što za posledicu ima ranu defolijaciju. Oboleli plodovi postaju ozbiljno deformisani. Na njima se pojavljuju kvrgava i naborana mesta, crvenkaste boje. Zarazeni plodovi opadaju prevremeno.

BIOLOGIJA BOLESTI

Gljivica zimu provede na kori i pupoljcima, a tokom perioda vlažnog vremena spore se prenose do razmaknutih ljuspica pupoljka prouzrokujući infekciju. Ovo je bolest karakteristična za prohladne vremenske uslove. Temperature između 10 and 210C su optimalne za pojavu ovog oboljenja (6, 7).

ZAŠTITA

Sve sorte su osetljive na kovrdžavost listova breskve. Samo jedna primena fungicida u jesen, ili vrlo rano proleće , pre otvaranja pupoljaka, biće dovoljna za suzbijanje bolesti. Postoji nekoliko preparata koji se smatraju veoma efikasnim u suzbijanju ovog oboljenja: Bravo 720, Ziram 76 DF, Karbamat 76 WDF, Bordovska čorba, Fixed bakar (Kocid, Champ, COCS i drugi). (2, 13)

KRASTAVOST PLODOVA

Krastavost plodova proutrokuje gljivica Cladosporium carpophilum Thűm. Ovo oboljenje se naročito odražava na izgled plodova i njihov plasman na tržište.

SIMPTOMI

Simptomi se ispoljavju na plodovima, mladim grančicama i lišću. Okrugle, baršunaste pege maslinasto do crne boje su uočljive pri vrhu ploda prema peteljci. Pege se šire i međusobno spajaju, prouzrokujući pucanje ploda, i stvarajući prostor za pojavu trulrži ploda (Monilinia sp.) Vidljive pege na letorastima i grančicama su blago uzdignute, kružnog oblika, sa ljubičastim marginama. Njihova pojava je uočljiva tek kasnije u toku vegetacije.

BIOLOGIJA BOLESTI

Gljivica prezimljava u pegama na grančicama. Nastanak spora započinje u fazi "obrijavanja plodića" a vrhunac razvoja dostiže nakon 2 do 6 nedelja. Spore se prenose putem vode i vetra. Maksimalna sporulacija se postiže nakon 24 sata u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Spore koje potiču iz pega na grančicama i plodovima u tekućoj sezoni su izvor zaraze za letoraste i listove. Plodovi su osetljivi na oboljenje od trenutka obrijavanja plodića pa sve do berbe. (6,7)

ZAŠTITA

Primena agrotehničkih mera, prvenstveno orezivanje, predstavlja prvu liniju odbrane od ovog vazduha je poboljsano tako da je sušenje brže a time i potencijal za pocetak infekcije prskanje daleko manji. Pored toga, prskanje hemijskim preparatima je efikasnije jer se obezbeđuje lakše prodiranje i distribucija preparat u krošnji. Prskanje fungicidima treba primeniti u intervalu od 10 – 14 dana, počevši od obrijavanja plodića. Najkritičniji period zaštite je između druge i šeste nedelje nakon obrijavanja plodića. Program primene fungicida treba nastaviti do četrdeset dana pre berbe. Kaptan 50WP i Indaar 75 WSP daju odlične rezultate u kontroli ovog oboljenja, dok su sumpor u suspenziji (Wettable Sulphur) 95 WP i Pristin za nijansu manje efikasni, ali se ocenjuju kao dobri za suzbijanje ovog oboljenja (10).

PEPELNICA/RDJASTE PEGE

Pepelnicu izaziva gljivica Sphaerotheca pannosa (Wallr.:Fr.) Lév. Pojava rdjastih pega je usko povezana sa pepelnicom. Ovo oboljenje napada letoraste, listove i plod. Zaraženost vegetativnih delova biljke dovodi do preuranjene defolijacije i gubljenja vitalnosti. Pojava pega na plodovima ima najveći negativni ekonomski efekat na proizvodnju.

SIMPTOMI

Simptomi oboljenja se javljaju na lišću i bujnim letorastima u tekućoj sezoni. Letorasti su prekriveni belom micelijumom. Simptomi na plodovima su najzačajniji. Javljaju se kao belo- pepeljaste okrugle pege. Sa širienjem pega, središnji deo odumire ostavljajući za sobom rdjastu mrlju sa izumrlim epidermalnim ćelijama.

BIOLOGIJA BOLESTI

Gljivica prezimljava u obliku micelije u spavajucim pupolljcima breskve. Aktivira se u proleće sa porastom letorasta. Spore se šire putem vetra i kiše. Druge koštičave vrste mogu biti izvor zaraze. Starenjem, listovi i letorasti postaju manje osetljivi na bolest. Ovom oboljenju pogoduju blage temperature, sa vlažnošću vazduha između 43 i 100%. Pojava kiše nije neophodan uslov za pojavu zaraze. Optimalna temperatura za klijavost spora je između 19 i 22ºC. Nove pege se javljaju nakon 10 dana pod povoljnim vremenskim uslovima (6,7).

ZAŠTITA

Najefikasnija kontrola se postiže izborom sorti otpornih na oboljenja. Sa primenom fungicida treba krenuti od precvetavanja i nastaviti u intervalima od10 – 14 dana sve do stadijuma očvršćavanja koštice i prestanka terminalnog prirasta. Fungicidi koji se koriste za suzbijanje truleži plodova, sa izuzetkom preparata Bravo 720 i Kaptana 50 WP, su veoma efikasni i za suzbijanju pepelnice. Najbolja kontrola se postiže primenom preparata Pristin (2,13).

RUPIČAVOST LIŠĆA

Ovo oboljenje je poznato i kao plamenjača breskve. Prouzrokovač oboljenja je glivica Stigmina carpophila (Lev.) Ellis, ili Clasterosporium carpophilum (7), a napada sve koštičave vrste voća.

SIMPTOMI

Gljivica prezimljava u rak-ranama na grančicama i u zaraženim pupoljcima. Spore dugo zadržavaju sposobnost razmožavanja i mogu izazvati zarazu nakon produženog perioda vlažnog vremena u proleće i jesen. Klijanje spora može se dogoditi u velikom rasponu temperatura od oko 20 C do 270C. Zaraza se brzo širi, čak u roku od jednog sata pri optimalnim temperaturama (15 – 270C). Pege se mogu pojaviti na letorastima, pupoljcima, lišću i plodovima. Letorasti su "prstenovani" prisustvom gljivice i odumiru. Pupoljci su prekriveni smolotočinom koja ih "zaguši" Najpre se na lišću razvijaju sitne, ljubičaste pege. Kako se pege šire, njihovi središnji delovi poprimaju mrku boju. Ponekad se dogodi da se u središnjem delu pege može uočiti crna sporulantna masa. Spore se prenose i šire uz pomoć vode. Oštećenja su češća i ozbiljnija na donjim delovima krune koji su više u senci i u kojima se vlaga duže zadržava. Pege na plodovima su okruglog oblika sa ljubicastim marginama.

ZAŠTITA

Kontrola ovog oboljenja podrazumeva prskanje preparatima na bazi bakra, ili preparat Bravo (Hlorotalonil), zimsko prskanje u jesen ili u proleće. Za prskanje u toku vegetacije, koristiti Ziram 76 DF sa početkom u precvetavanju, po potrebi na 7-10 dana u zavisnosti od vremenskih uslova.

BAKTERIOZNA PEGAVOST

Bakteriozna pegavost je ozbiljno oboljenje koje u potpunosti može da uništi rod. Postoje razlike među sortama u pogledu osetljivosti na ovo oboljenje. Sorta Redhaven je otporna, dok sorta Babygold 5 izgleda predstavlja standard, u smislu visoke osetljivosti prema ovom oboljenju (4). Bakterioznu pegavost izaziva bakterija Xanatomonas campestris, pv. Pruni (Smith) Dye (6).

SIMPTOMI

Pege se javljaju na listovima, letorastima i na plodovima. U početnim fazama, one se javljaju u obliku sasvim sitnih, vodenih pega koje se najpre pojavljuju na donjoj strani liske. Kako vegetacija odmiče, one se pretvaraju u ljubičastocrne pege koje se šire i međusobno spajaju, obrazujući pege nepravilnog oblika koje nekrotiraju, i ispadaju ostavljajuci za sobom pocepani list. Zaraženi listovi žute i opadaju. U ozbiljnim slučajevima, u prvim fazama vegetacije, može doći do potpune defolijacije. Slično tome, na mladim letorastima se mogu javiti ulegnuća, rak-rane oivičene ljubičastom koje će biti
izvor inokuluma zabuduće rane zaraze. Zaraženi plodovi imaju oštećenja na pokožici u vidu pucanja praćenog pojavom smolotočine što značajno utiče na njihov kvalitet i tržištnu vrednost.

BIOLOGIJA BOLESTI

Bakterija prezimi u pupoljku, u rak-ranama na grančicama i na biljnim površinama na kojima nema simptoma oboljenja. Ovom oboljenju za razvoj pogoduju hladniji vremenski uslovi. U proleće, bakterije nošene vetrom i kišom se prenose na mlade letoraste, listove i plodove u razvoju. Vlaga nastala kondenzacijom rose ili magle ima tendenciju da "spira" bakterije na listu prema vrhu liske tako da se u tim delovima javljaju simptomi u vidu mrkih pega i nekroze. (6).

ZAŠTITA

Najefikasnija kontrola bolesti je preventiva. To podrazumeva izbegavanje osetljivih i izbor otpornih sorti breskve za gajenje. Drugo što treba uzeti u obzir jeste izbor terena na kojima nema mrazeva kako bi se spričila oštećenja niskim temperaturama u toku zime ili u proleće jer ta oštećenja predstavljaju ulazne tačke za infekciju ovim oportunističkim patogenom. U slučajevima kada postoje stari zasadi sa osetljivijim sortama, održavanje dobre bujnosti primenom neznatno povećane količine azota radi kompenzacije zbog rane defolijacije se smatra dobrom agrotehnickom merom.

Suzbijanje hemijskim preparatima je usmereno na smanjivanje inokuluma bolesti u rano proleće. Primena bakra i preparata na bazi bakra u periodu mirovanja i veoma rano u proleće umanjiće zastupljenost epifitskih bakterija odnosno bakterija koje se nalaze na površini (grančice, pupoljci, itd.). Treba biti na oprezu kad god se bakar primenjije zbog njegove fitotoksičnosti. Niže koncentracije bakra se preporučuju za primenu tokom ili neposredno nakon prohladnog perioda kako bi se umanjio rizik od pojave fitotoksičnosti.

Višestruko nanošenje preparata može dovesti do ove pojave ukoliko od vremena poslednje aplikacije preparata nije bilo padavina, tako da je rezidijum od prethodnog prskanja još uvek visok. Antibiotici Streptomicin (Mikošild 17 WP) i Teramicin (Oksitetraciklin) se mogu koristiti od precvetavanja do tri nedelje nakon precvetavanja. Drugi preparati koji daju dobru kontrolu su Kaptan 50 WP u kombinaciji sa Silitom (Dodin).

Pažnja: primena Silita (Dodin) može biti fitotoksična u kombinaciji ili u kratkom roku nakon
primene nekih formulacijama insekticida kao i sumpora. Silit ne treba primenjivati pri visokim temperaturama. Višestruka primena može dovesti do pojave fitotoksičnosti, ukoliko od vremena poslednje aplikacije preparata nije bilo padavina, tako da je nivo rezidua još uvek visok. Preparat ne bi trebalo primenjivati 15 dana pre berbe (2, 13).

VIŠEGODIŠNJI RAK BRESKVE

Višegodisnji rak breskve ima tri sinonima: Leukostoma, Citospora i Valsa rak. Prouzrokovači su dve srodne gljivice Leucostoma cincta (Fr.Ex.Fr.) Höhn i Leucostoma persoonii, Höhn. (6). Vrlo je rasprostranjeno oboljenje, a za posledicu ima prevremeno odumiranje stabala i gubitak roda.

SIMPTOMI

Rak-rane se javljaju na granama, grancicama, u rakljama grana, na deblu, cak i na lisnim peteljkama. To u obično ulegnuća eliptičnog oblika, tamne ili crne boje sa oštrim, grubim ivicama. Kada se kora skine, mogu se uočiti crne strukture nalik na bu buljice, oivičene belom bojom. Jednogodišnje grančice počinju da se suše. U osnovi tih sasušenih grančica se javlja ulegnuće praćeno smolotočinom. Rak-rane se svake godine uvećavaju dok u potpunosti ne opkroje grane ili deblo i na taj način dovedu do odumiranja tih delova stabla ili čak i čitavog stabla. Aktivne rak-rane su natopljene vodom, "sundjeraste" i imaju dosta izlučevina u vidu gumoze.

BIOLOGIJA BOLESTI

Gljivica pronalazi skloniste u starim rakranama i uginulim delovima stabla. Spore se prenose i sire putem vetra i kise. Da bi spore klijale neophodno je prisustvo vlage. Ovo je oportunistički patogen koji napada stabla koja su pretrpela neko od mehaničkih oštećenja (oštećenja izazvana mrazom, rezidbom, košenjem, gradom, itd.). Razviju gljivice Leucostoma cincta pogoduju niže temperature od onih koje su potrebne za razvoj
Leucostoma persoonii. Optimalna temperatura je između 20 - 30ºC.

ZAŠTITA

Primena dobrih agrotehnickih mera je neophodna za suzbijanje ovog oportunističkog oboljenja. Primeri nekih od tih mera su: odabiranje terena za sadnju videći računa o ekspoziciji i potencijalu za oštećenja zimskim i ranim mrazevima; održavanje izbalansiranog programa ishrane sa posebnim naglaskom na izbegavanje davanja većih količina azotoa naročito pri kraju sezone kako bi se smanjio rizik od zimskog izmrzavanja;
farbanje debala belom lateks bojom da se spreči preterano zagrevanje na jugozadnoj straini debla u toku zime i izbegne oštećenje od mraza; obavljanje rezidbe kasno u proleće kada je zarašćivanje rana najbrze; izbegavati ostavljanje patrljaka pri rezidbi; prskanje fungicidima neposredno nakon rezidbe a pred samu kisu itd.

X OBOLJENJE

Ovo oboljenje izaziva fitoplazma, ili kako se to ranije vodilo, organizmi nalik na mikroplazmu (MLO), koji napadaju sprovodno tkivo (floem) stabla.

SIMPTOMI

U ranim fazama oboljenja, simptomi se javljaju samo na manjem broju grana u vidu povijenosti lista ka unutarnjoj strain. Kako se oboljenje širi, simptomi se prenose na čitavo stablo. Na listovima se javljaju male, nepravilne žute do crveno-ljubičaste pege sa tendencijom da se isuš i otpadnu ostavljajuć za sobom rupe nepravilnog oblika što utiče da listovi izgledaju poderano. Zaraženi listovi poprimaju žutu boju i naglo opadaju, što dalje dovodi do preuranjene defolijacije, a samim tim i obilnog i prevremenog opadanja plodova. Sazrevanje plodova je takođe narušeno; na stablu se mogu uočiti plodovi različitog stepena zrelosti, počev od nezrelih preko nedovoljno sazrelih, pa sve do zrelih širom čitave krune pa čak i na istim granama.

ŠIRENJE X OBOLJENJA

Ovo oboljenje se prenosi putem nekoliko vrsta cikada. Prilikom ishrane, ova štetočina dolazi u kontakt sa fitoplazmom obolelih stabala divlje vrste Virdžinijske sremze (Prunus Virginiana L) koja raste u blizini zasada, a nakon 2 – 3 nedelje prenosi patogen tako što se hrani listovima breskve ili trešnje (6). Prenošenje oboljenja sa drveta na drvo iz zasada trešnje u zasad breskve ima veći značaj nego prenošenje zaraze sa drveta na drvo u okviru zasada breskve (6). U rasadnicima, X- oboljenje se može prenositi putem cikada, ali i kalemljenjem.

ZAŠTITA

Kod suzbijanja ovog oboljenja, najbolji rezultati se postižu adekvatnom primenom agrotehničkih mera, prvenstveno suzbijanjem korova i eliminisanjem stabala divlje trešnje iz šiprazja po obodu zasada, kao iz obliznjih šumaraka lociranih u prečniku od 300 m od zasada sa koštičavim voćnim vrstama. Preporučuje se intenzivan program zaštite protiv cikada tokom čitavog perioda vegetacije kako bi se sprečilo prenošenje patogena i dalje širenje oboljenja. Insekticidi koji se koriste za subzijanje ove štetočine takođe se koriste i za suzbijanje os alih štetočina, kao što su šljivin surlaš, stenica i breskvin smotavac. Izbor se bazira na nekim od sledećih preparata koji se mogu naći na tržištu: Lanat 2.4 LV, Lanat 90 SP, Gution 50 WP, Pauns 3.2 EC, Asana XL o.66 EC, Embuš 2 EC, Warrior 1CS i Aktara 25 WG. (2, 13)

TRULEŽNICE KORENA

Truležnice korena koju izazivaju gljivice iz roda Armillaria su oboljenja koja se prenose putem zemljišta a povezuju se sa gajenjem voćnih vrsta na površinama na kojima su prokrčene šume ili na kojima su pre podizanja zasada bila zasađena stabla neke od koštičavih voćnih vrsta. Postoji nekoliko vrsta iz roda gljivice Armillaria koje prouzrokuju ovo oboljenje. To su: Armillaria mellea sensu stricto, [Vahl ex Rf.], Kummer; A. ostoyae [Romagn] Herink, Biološke vrste Severne Amerike III i A.bulboa [Barla] Kile i Watling koja prouzorkuje trulež korena kod višnje, trešnje i breskve. Može se navesti i A. tabescence (Scop.) Dennis at al.. koja je ranije bila poznata pod nazivom Clitocybe tabescens (Scop.) Bres., a uzrokuje pojavu Clitocybe oboljenja koje je veoma srodno truleži korena (6).

SIMPTOMI

Stabla u zasadu kolapsiraju i umiru u grupama koje, gledano iz ortogonalne perspective, čine krug. Najočigleniji simptomi su vezani za iznenadnu smrt stabala sredinom leta sa početkom sušnih perioda. Kada se stabla izvade iz zemlje, lomljenje korena i uklanjanje kore ce otkriti prisustvo debelog, belog sloja micelijuma. Gljivica Armillaria ima veoma karakteristicne trakaste rizomorfe koji liče na pertle tamnomrke do crne boje po kojima se razlikuje od ostalih sličnih gljivica. Od kraja avgusta do sredine septembra, u osnovi stabla razvijaju se pečurke boje meda (Slika 22). Ove pečurke na vrhu drške i neposredno isod rebara kapice imaju prsten, ili anulus (Slika 23). Po ovom detalju se razlikuje A. ostoyae od A. tabescence (nema anulus) (Sl.24). Cyclobe je veoma slična vrsti Armillaria u svakom pogledu, osim što nema rizomorfe, a na micelijumskoj ploči su vidljive
perforacije. U jesen, kada ima više padavina, u osnovi obolelih ili oborenih stabala mogu se primetiti žute do žutomrke pečurke (6).

BIOLOGIJA BOLESTI

Ovo je glivica koja prezivljava u zemljištu na delovima korena zaostalim nakon krčenja gde može da opstane decenijama. U sređenu i očišćenju parcelu može da se unese putem mehanizacije, ili putem kontaminiranog zemljišta. Kada jednom dospe u zemljište širi se kroz kontakt sa zaraženim korenom kao i putem prirodnog "kalemljenja " korena na svakom dodirnom mestu. Rizomorfi takođe igraju značajnu ulogu u širenju oboljenja.

ZAŠTITA

Jednostavno je nemoguće suzbiti ovo oboljenje. Najbolje je ne podizati zasad sa koštičavim voćnim vrstama na krčevinama pogotovu ako se radi o uklanjanju šume sa dosta hrastovine ili vocnjaka koštičavog voća. Fumigacija neće biti od velike koristi, zbog relativno plitkog prodiranja preparata u situaciji kada se mora tretirati koren koji se nalazi na većoj dubini. Na parcelama na kojima je u ranijim godinama bilo teškoća sa pojavom ove gljivice treba rotirati useve koji zahtevaju godišnju obradu zemlje sa ciljem da se na površinu izvuče što veća količina korenovih ostataka da bi se uklonili. Pored vrlo detaljne i dubinske pripreme zemljišta, izbor odgovarajuce tolerantne podloge prema gljivici Armillaria se u praksi pokazalo kao dobar postupak.

Uopšteno govoreći, u pogledu otpornosti prema Armilariji, podloge koštičavih voćnih vrsta su najosetljivije, podloge za jabuku su umereno osetljive dok se podloge za krušku se smatraju otpornim. Za sada, ne postoji pouzdan hemijski preparat za suzbijanje ovog oboljenja.

RUPIČAVOST DEBLA ILI ŠLJIVINA

Rupičavost debla kod koštičavog voća, šljivina braon linija ili konstrikcija su nazivi pod kojim je ovo obolenje poznato. Sorta Stenli je naročito osetljiva. Bolest je izazvana virusom prstenaste pegavosti paradajza (ToRSV). Ovaj virus je veoma rasprostranjen i među drugim voćnim vrstama, Pored breskve, može se naći i kod trešnje i višnje, šljive, jabuke, kruške, grožđa, maline i borovnice.

SIMPTOMI

Zaražene biljke su zakržljale, njihovi listovi su bledozelene boje, korenov sistem im je slabo razvijen. Neposredno ispod površine zemljišta primetna je konstrikciona linija koja stvara udubljenje predisponirajuci stablo lakom lomljenju na tom mestu pri jakim vetrovima. Ispod površine zemlje, kora stabla je debela i ‘sunđerasta’. Uklanjanjem kore otkrivaju se tipični simptomi u vidu izduženih jamica, rupičavosti i udubljenja. Može proći i do pet godina pre nego što stablo podlegne oboljenju i ugine (6).

ZAŠTITA

Oboljenje se unosi u zasad putem zaraženog sadnog materijala, preko semena i zaraženog korova. Nematode, Xiphonema americanum su prenosioci ovog oboljenja. Mere suzbijanja baziraju se na fumigaciji, korišćenju bezvirusnog sadnog materijala i adekvatnom suzbijanju korova s obzirom da su mnoge vrste korova (maslačak i druge) domaćini nematoda.

VIRUS NEKROTIČNE PRSTENASTE PEGAVOSTI VRSTA RODA PRUNUS PNRSV

Virus nekrotične prstenaste pegavosti vrsta roda Prunus takođe je poznat pod nazivom nekrotična pegavost lista, rupičavost lista, poderanost lista i čipkasti list. Ovo oboljenje može prouzrokovati značajnu ekonomsku štetu.

SIMPTOMI

Virus izaziva kržljavost stabla, usporeno kretanje pupoljaka u proleće, uginjavanje lisnih i cvetnih pupoljaka, smolotočinu i sušenje vrhova na lastarima. Novozaražena stablima mogu ispoljiti simptome već u prvoj godini, ali je to češći slučaj da se simptomi jave tokom prve dve godine nakon zaraze. Simptomi na listu su veoma karakteristicni. Listovi su sitniji, prekriveni hlorotičnim prstenovima na gornjoj strani lista. Središnji deo prstena često poprima nekrotične forme i ispada, a list ostaje rupičast i/ili poderanog izgleda. Retko se događa da se na plodovima mogu videti slične uzdignute, kružne forme. U godinama kada vremenski uslovi pogoduju virusnim infekcijama i njihovom razvoju, može doći do pojave pojačanog sušenja pupoljaka i jednogodišnjih grančica čime se prinosi smanjuju za 20 – 50%, što ima poguban ekonomski efekat.

BIOLOGIJA BOLESTI

Ovaj virus se lako prenosi polenom, semenom ili putem kalemljenja. Novopostavljeni zasadi su bezvirusni do početka cvetanja, kada se polen iz obližnjih zaraženih parcela prenosi na mlada stabla izazivajući infekciju. Optimalna temperatura za razvoj simptoma na listovima je od 20 - 240C, ali do ove pojave može doći i pri temperaturama između 10 i 280C. Više temperature dovode do sušenja granćčica i spurova (majskih buketića) (6).

ZAŠTITA

Novi zasadi bi trebalo da budu udaljeni najmanje 300 m od postojećih i potencijalno zaraženih zasada. Za njihovo podizanje koristiti certificirani bezvirusni sadni materijal.

INSEKTI KOJI NAJČEŠĆE IZAZIVAJU ŠTETU U BRESKVIKU

BRESKVIN SMOTAVAC

Ovaj insekt (OFM) je jedan od najznačajnijih štetočina breskve i nektarine. Nekih godina, gubici u prinosima mogu dostići i 50%.

BIOLOGIJA ŠTETOČINE

Insekt prezimi u obliku larve u čahuri u pukotinama, ispod oštećene kore stabla, u biljnim
ostacima na zemljištu (obično su to mesta na kojima se korov utvrdio), u stabljikama korova, otpacima na zemljištu, kutijama i raznim drugim predmetima u blizini, odnosno bilo gde nadje pogodno mesto da se sklon i da prezimi. Larve prelaze u stadijum lutke rano u proleće, a počinju da izlaze otprilike u vreme kada sorta Elberta ulazi u fenofazu balončića (10). Pojavljuju se tokom dva meseca, a najintenzivniji let prve generacije ovog insekta je krajem maja i početkom juna. Ženka polaže jaja na površini lista, peteljci ploda i u kori drveta. Za izleganje jaja je u proseku potrebno 7 dana (minimalno 4) (10). Larve prve generacije se "ubušuju" u mlade terminalne letoraste i samo mali broj larvi napada plod. Oštećenja na letorastima postaju vidljiva tek 10 – 14 dana nakon poljenja i veoma su slična oštećenjima izazvanim štetočinom breskvinog crvotočca Terminalni letorasti se lome i poprimaju ‘mlitav’ izgled (kao zastavica) jer larve u potpunosti izjedu unutrašnjost letorasta. Za čitav ciklus, počev od polaganja jaja pa do pojave odraslih insekata potrebno je oko 6 nedelja, minimalno 24 dana pri toplijim vremenskim uslovima.

Druga generacija odraslih jedinki se pojavljuje početkom jula. Oštećenja koja ova generacija ostavlja za sobom vidljiva su na grančicama i plodovima. Simptomi na plodovima uključuju pojavu smolotočine i izlučevina insekta koje ostavljaju defikacijom. Treća generacija se pojavljuje u avgustu, a nastavlja da se izleže pred kraj Septembra. Ova poslednja ‘letnja’ generacija pričinjava najveću štetu jer ulazi u plod upravo u vreme berbe. Većina larvi iz ove generacije se ne razvije u imago već formira kakun-čahuru u kome će da prezimi.

ZAŠTITA

Program prskanja protiv ove štetočine bazira se na praćenju leta insekata, a tretmani su
usmereni prvenstveno na larve koje su se tek ispilile iz jaja. Korišćenje feromonskih klopki i uz pomoc modela baziranog na sumi temperatura izrazenim u stepen-danima za odredjenu minimalnu temperature kao osnovu, moze se predvideti kretanje i razvoj insekata dosta precizno odrediti vreme prskanja da bi se postigao maksimalan efekat zaštite. Najčešće korišćeni preparati koji daju dobre rezultate su organofospati (Gution 50WP, Imidan 70 WP, Diazinon) i piretroidi (Embuš 2 EC, Paunce 3.2 EC i Asana XL 0.66 EC). Preparati novijeg datuma kao što su Warrier 1 CS, Entrast 80 WP i Intrepid 2F manje su efikasni, ali kada insekti postanu rezistentni na organofosfate ovi preparati su dobra alternativa. Kontrola uz pomoc feromona da bi se izazvala "konfuzija" medju mužjacima se pokazao kao veoma efikasan. Osnova ovog metoda je da se voćnjak prezasiti feromonom ženke koja na taj način privlači mužjake za parenje.

U ambijentu prezasićenom ovim feromonom, mužjaci lete bezuspešno unaokolo dok se ne iznure tako da nisu u stanju da daju svoj doprinos mogućoj steti. Da bi se dobili izuzetno dobri rezultati, preporučuje se upotreba feromona u kombinaciji sa jednim do dva prskanja nekim od insekticida u početnim fazama implementacije ovakvog programa.(2,13)

ŠLJIVIN SURLAŠ CONOTRACHELUS NENUPHAR HERBST

Šljivin surlaš je od velikog ekonomskog značaja s obzirom da i do 60% plodova može da pretrpi oštećenja u vidu deformisanog oblika ploda, prisustva ožiljaka, prisustva larvi(crvića) u plodu čineći ih praktično neupotrebljivim.

BIOLOGIJA ŠTETOČINE

Ova štetočina prezimljava ko odrastao insekt u prvih nekoliko cm zemljišnog sloja ili u naslagama lisća. Ukoliko postoje pogodni vremenski uslovi, surlaši se pojavljuju prilično rano i u nedostatku hrane će početi da se hrane nabubrelim pupoljcima. Otprilike u vreme obrijavanja plodića bubice će biti po voćnjacima u velikom broju hraneći se i istovremeno polažući jaja u male plodiće. Ženka napravi polumesečasti rez na plodićima i u svaki polozi po jedno jaje. Svaka ženka može da položi od 100 – 500 jaja. Za čitav ciklus, počev od jajeta do odrasle jedinke sposobne za reprodukciju, potrebno je 50 – 55 dana.

Pored ožiljka u vidu mladog meseca, plodovi mogu ispoljiti rapavost i ožiljke nastale hranjenjem insekata na površini kao i diskoloraciju i nepravilnosti u obliku usled unutrasnjeg hranjenja larvi. Kao posledica hranjenja larvi unutar ploda, plod prevremeno opada, obično u junu, ali se to može nastaviti i kasnije kada odrasli insekti počnu da se plodm hrane. Vlaga i temperatura utiču na intenzitet aktivnosti ovog insekta. Insekt je ajtivniji u stablima sa gušćom krunom gde su uslovi mikroklimata takvi da obezbedjuju veće zasenčivanje i veću relativnu vlažnost vazduha.

Temperatura predstavlja najznačajniji faktor kod održanja veka ovog insekta. Ovo je naročito izraženo početkom proleća. Kroz istraživanja, razvijeno je nekoliko formula kojima se može predvideti pojava insekta i vreme kada oni prelaze na stabla na zbog ishrane i radi polaganja jaja. Prva formula se odnosi na srednje temperature između 12 i 16º C tokom tri do četiri dana. Druga uzima u obzir prosečne dnevne temperature iznad 160 C tokom tri dana.

Treća se bazira na maksimalnoj temperaturi od 24º C dva dana uzastopno. Uopšteno govoreći, odrasli insekti migriraju iz svog hibernikuluma ili mesta gde su proveli zimu (biljni ostaci na zemljištu u obližnjim šumomarcima, žbunju oko zasada, ponekad u obližnjim zasadima), i premeštaju se na stabla pri povoljnim uslovima temperature i vlage. Ovo se uglavnom događa u periodu cvetanja. Migracije insekata se nastvaljaju čak i do šest nedelja po završetku cvetanja, a najintenzivnija su tokom dve nedelje po precvetavanju (10).

ZAŠTITA

Stabla treba prskati počev od obrijavanja plodića u intervaliama od 7 – 10 dana tokom sledeće tri nedelje, ili u toku perioda naglašene aktivnosti insekta. Zahladjenje smanjuje njihovu aktivnost što ostavlja prostor za produžavanje intervala tretiranja na deset dana. Ova buba se teško suzbija tako da je neophodno da se stable dobro i potpuno oprskaju ( da se dobro pokriju) kako bi rezultati bili zadovoljavajući.

Za suzbijanje ove štetočine u opticaju je nekoliko preparata. Izgleda da su organofosfati,
kao što su Gution 50 WP i Imidan 70 WP, najčešće korišćeni insekticidi. Za suzbijanje su vrlo efikasni piretroidi (Embuš 2 EC, Pauns 3.2 EC i Asana XL 0.66 EC). Noviji preparati kao što su Aktara 25 WG i Warrior 1CS su se pokazali su dobru efikasnost u suzbijanju ove štetočine (2, 13).

LIGUSI LYGUS LINEOLARIS PALISOT DE BEAUVOIS

Ovo je vrlo značajna štetočina, i može da nanese ozbiljna oštećenja na plodovima u vidu
brazda i deformacije oblika ploda, čime ih isključuje iz razmatranja za plasman na tržište.
Broj biljaka domaćina je veliki i obuhvata voće, povrće i ukrasno bilje.

BIOLOGIJA ŠTETOČINE

Ova buba prezimljava kao imago. Skriva se pod korom koja nije čvrsto priljubljena uz deblo, u pukotinama i biljnim ostacima na zemljištu zasada, ili u žbunju oko zasada, obodima zasada, po šumarcima itd. Pojavljuje se vrlo rano u proleće, i počinje da se hrani pupoljcima. Vreme najintenzivnijeg "izlaska" je tokom perioda cvetanja. Ženke polažu jaja u otvorenu cvast cvetnog pupoljka i na sitne plodove, sve dok plod ne postigne veličinu od oko 12 mm u prečniku.

Nakon toga, ženke se spuštaju niz stablo, i premeštaju na korove, povrće, ukrasne biljne vrste i druge poljske useve gde nastavljaju sa polaganjem jaja u stabljike sirokolisnih korova, peteljke itd. Najomiljenija biljka domaćin ovog insekta je vrlo zastupljena uljana repica (Brassica sp.). U početnim fazama vegetacije, kada razvoj ploda prethodi razvoju poljskih kultura, ovaj insekt traži sklonište u voćnjaku nanoseći štetu mladim (zelenim) plodovima. Hladni vremenski uslovi usporavaju njihovu aktivnost te samim tim i štetu koju nanose.

Vocnjaći koja se nalaze u blizini šipražja, oboda jarkova i drugih povoljnih mesta za prezimljavanje Ligusa su podložniji oštećenjima. Sušni vremenski uslovi koji isušuju biljke mogu uticati na to da se insekti predju na stable i migriraju u krošnje. Na oštećenim plodovima su vidljiva oštećenja izazvana hranjenjem insekta kao i ona nastala polaganjem jaja. Ostecenja nastala hranjenjem insekata se manifestuju kao mali periferni ubodi. Simptomi koji ukazuju na polaganje jaja se manifestuju kao duboka ulegnuća i izobličenost ploda. Najveća su oštećenja na čašičnom delu ploda koje se ispoljavaju kao ožiljci na zrelim plodovima. Oštećenja nastala nakon cvetanja mogu se uglavnom nalaze na jednoj od strana ploda ali nije isključeno da se na njih naidje i na nekom drugom mestu.

SUZBIJANJE

Primena agrotehničkih merea kao što su suzbijanje korova ili košenje trave su neophodne za regulisanje i kontrolu migracionih puteva ovog insekta. Prskanje piretroidima obezbeđuje dobru kontrolu štetočine. Na parcelama na kojima se primenju mere za suzbijanje breskvinog smotavca uz pomoć feromona metodom ‘konfuzije’, korišćenje hemijskih preparata je obavezno.

JAPANSKA BUBA PIVAC POPILLIA JAPONICA NEWMAN

BIOLOGIJA ŠTETOČINE

Pivac nije naročito probirljiva štetočina. Hrani se raznim biljnim vrstama, voćem, povrćem, ukrasnim biljem, travama, pa čak i korovom. Postoji na stotine vrsta u okviru gotovo 100 različitih porodica ove štetočine. Ovi insekti prezime u obliku larve koje nazivamo grub. Migriraju na 20 – 25 cm u zemlju, kako ih mraz ne bi uništio. Larva skreće ka površini zemljišta kada zemljište počne da se zagreva. Na tom putu, ona se hrani korenjem jačih korova, mada se ne ograničava samo na njih, već će napasti svaku biljnu vrstu na koju naidje. Do kraja maja i početka juna prelazi u stadijum lutke, a kao imago će se pojaviti od kraja juna do sredine jula. Odrastao insekt će narednih 30 – 45 dana provesti hraneći se i obezbeđujući kontinuitet opstanka svoje vrste.

Ženke polažu jaja u zemlju na dubini od 5 – 15 cm, tokom jula i avgusta. Potrebno je od 10 – 12 dana da se jaja izlegu, a nova generacija larvi počinje da nanosi štetu hraneći se organskim materijama u zemlji, uglavnom na korenu biljke. Pad temperature i hlađenje zemljišta za njih su signal za premeštanje u dublje slojeve zemljišta, gde će sačekati sledeće proleće i opet nastaviti isti ciklus. Larve mogu da provedu u zemlji i do 10 meseci. Obično ovaj insekt ima samo jednu generaciju godišnje, ali u uslovima kranje hladnih vremenskih uslova severnih oblasti može da se desi da sum u potrebne dve godine da kompletira zivotni ciklus.

Odrasli insekti ove štetočine za sobom ostavljaju vrlo ozbiljna oštećenja. Oni se hrane listovima i, što je još važnije, na plodovima ostavlajući na njima brazed i ožiljke što void formiranju deformisanih plodova. Sorte breskve ranog do srednjeg vremena sazrevanja su najviše na udaru, jer se njihovo vreme sazrevanja poklapa sa najintenzivnijom aktivnošću ovog insekta.

SUZBIJANJE

U osnovi, postoje dva načina kojima se može umanjiti potencijalna šteta. Najpre primenom agrotehničkih mera, sa ciljem održavanja dobre bujnosti, tako da stabla mogu da podnesu izvestan gubitak lišća, a da previše ne ‘osete’ stres, a potom i održavanje zdravstvenog statusa stabala, u smislu zaštite od bolesti i štetočina. Oboleli plodovi i/ili prevremeno sazreli plodovi (oštećeni insektima) privlače insekte tako da na stablu pronađu i druge plodove kojima će se hraniti. Prskanje preparatima fokusirano je na odrasle bube. Treba prskati čim se bube pojave, odnosno pre nego što budu u stanju da nanesu ozbiljnu štetu.

Neki od preparata koji efikasno kontrolišu ovu štetočinu su Sevin 50 WP, Sevin 80 S, Provado, Piretrum (PiGenik i Evergrin), Asana XL 0.66EC, i dr. (2, 13) Larve pivca mogu se suzbijati ili primenom pesticida ili uvođenjem mlečnih spora (Bacilluspopilliae), što predstavlja biološki metod kontrole. Za uspostavljanje mlečnih spora može biti potrebno i više godina (2 – 3), kako bi se obezbedila efikasnost njihovim stalnim prisustvom. Larve pivca mogu se suzbijati i insekticidima namenjenim za suzbijanje bele bube na busenu (Diazinon, Dursban, Orten, itd.) (2,13).

MALI BRESKVIN STAKLOKRILAC SYNANTHEDON PICTIPES GROTE & ROBINSON

Kompleks malog breskvinog staklokrilca je značajan za sam opstanak stabla, i može predstavljati ekonomski ozbiljan problem. Ova vrsta ima širok spektar biljki domaćina, uključujući stabla svih koštčavih vrsta, kao i neke divlje vrste (divlja trešnja, Amelancher sp., itd.).

BIOLOGIUJA ŠTETOČINE

Mali breskvin staklokrilac (LTP) je miljac bezbojnih krila koji period mirovanja provodi u obliku larve u različitim stadijumima razvoja. U proleće, larve počinju da se hrane neko vreme, a potom se zavlače u spoljne delove kore stabla gde obrazuju čahuru u kojoj se pretvaraju u lutku. U zasadu su prisutni tokom nekoliko meseci, što otežava njihovo suzbijanje. Larve se hrane u unutrašnjosti kore ili kambijumu debla. Prisustvo gumoze pomešanih sa strugotinom drveta i izlučevina insekata oko obolelih mesta je siguran znak napada ovih štetočina.

Mogu se naći na ranije obolelim mestima na stablu, zatim u blizini mesta na kojima je vršeno orezivanje, na mestima obolelim od višegodišnjeg raka, na deblima oštećenim mrazom, itd. Ova štetočina se može utvrditi samo u tkivima koja su ranije pretrpela nekakva oštećenja – ne može da se "odomaći" u zdravom tkivu, drugim rečima, ne napada zdravo tkivo. Odrasli moljci se sparuju neposredno nakon pojavljivaja,
a ženka polaže jaja već u prvom satu svog života kao imago. Ženka može da položi od 500 – 600 jaja tokom 7 dana svog životnog veka. Jaja polaže u obolela mesta na visini od najviše 2.5 m od površine zemlje, a većinu jaja polaže bliže površine zemlje, na oko 80 – 120 cm.

Pri višim temperaturama, potrebno je 7 – 10 dana da se larve izlegnu. Hladnije temperature mogu odložiti period inkubacije do 15 dana. Neposredno nakon izleganja, larve se zavlače u obližnje tkivo i počinju da se njime hrane. Ukoliko se ova pojava ne uoči i ne suzbije na vreme, one mogu u potpunosti da izbrazdaju čitave grane ili deblo, što dovodi do sušenja i odumiranja. Oštećenja koja za sobom ostavlja ovaj insekt mogu da privuku ostale ozbiljne patogene, kao što su Citospora/ višegodišnji rak, bakterijski rak i slično. Period leta ovog moljca je od kraja maja, pa sve do septembra, u severnijim oblastima. U zemljama centralne severne Amerike, najveća zastupljenost štetočine je od početka juna do sredine jula, u zavisnosti od lokaliteta. Ima jednu kontinuiranu generaciju u toku godine a tokom toplijih godina može da dodje do razvoja parcijalne druge generacije. (10).

SUZBIJANJE

Pojava ove štetočine najbolje se može suzbiti kroz prevenciju bilo kakvog oštećenja na stablu. Rezidbu trebalo obaviti u periodu kada se može očekivai brzo zarašćivanje rana. Prilikom košenja i primenom ostalih mera održavanja naročito treba obratiti pažnju da se deblo i grane ne oštećuju. Bilo bi korisno eliminisati alternativne domaćine koji se nalaze u blizini zasada (divlja tresnja, glog, divlje šljive, napustene breskve, itd.) Prskanje sistemskim insekticidom Hloropirifos (Lorsban 50 WP ili 4E) debla i donjih skeletnih grana
sa količinom preparata do tačke kada počinje da se sliva niz deblo, će suzbiti kako odrasle insekte tako i larve. Prva primena je 10 – 14 dana po pojavi imaga sa ciljem da se uništile odrasli insekti i tek izlegle larve. Prskanje se vrši ručnom prskalicom pri slabom pritisku (@ 100 psi (funti po kvadratnom inču) (2, 13).

VELIKI BRESKVIN STAKLOKRILAC SYNANTHEDON EXITIOSA SAY

Ovaj insekt je najznačajnija štetočina kod breskve, ali takođe može izazvati oštećenja velikih razmera i na drugim koštičavim vrstama, kao što su trešnja, višnja, šljiva, kajsija, itd.

BIOLOGIJA ŠTETOČINE

Ova štetočina je moljac providnih krila, sa zlatastim sjajem. Telo joj je metalik-plave boje, a preko abdomena ženke uočljiva je fina narandžasta pruga (10). Moljac prezimi u obliku larve na kori, ili ispod kore stabla, obično ispod nivoa zemljišta. Larve postaju aktivne i počinju da se hrane kambijumom, unutrašnjim delom kore, kada temperatura zemljišta dostigne 100 C.

Potpuno razvijena larva formira kakun-čahuru i pretvara se u lutku, obično krajem maja i tokom juna. Moljac se pojavljuje početkom jula i nastavlja sa izlaskom sve do septembra. Moljci se pare neposredno nakon izlaska iz lutke, a ženka počinje da polaže jaja 30 minuta po parenju, s tim što većinu jaja izlegne tokom popodneva na dan parenja.Period inkubacije jaja je od 10 do 15 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. Mlade larve se izležu sa unutrašnje strane kore stabla. Tamo se hrane kambijumom, unutrašnjim delom kore.

Ovaj insekt obično ima jednu potpunu generaciju godišnje u severno-centralnim delovima Sjedinjenih Državama. Međutim, za potpun razvoj nekih larvi potrebne su dve godine (10). Larve se uglavnom hrane na 5 – 10 cm (2-4") ispod površine zemlje. Boja im je krem, a kapica na glavi mrke boje. Veoma nalikuju malom breskvinom staklokrilcu, osim što su krupnije.

Ponekada se dogodi da se veći broj larvi hrani na istom stablu, što ima za posledicu brzo uginjavanje stabla. Velikog breskvinog staklokrilca privlače već oštećena stabla, i može se uočiti u pukotinama kore debla, na mestima obolelim od bakterijskog raka, lezijama raka kod šljive, itd. Pored toga što napada već obolela mesta, ovaj insekt se usredsređuje i na zdravu koru u koju se zavlači. Na stablima koja je napao ovaj insekt obično su vidljive kupaste gomilice zemlje pri isamom deblu u nivou zemljišta. Uklanjanjem zemlje i kopanjem do dubime od 10-15 cm na tim mestima može se uočiti intenzivna smilotočina pomešana sa izmetom insekta, tek oformljenim kanalima u kojima se može naći čak i glavni ‘krivac’, sama larva.

SUZBIJANJE

Prskanje debla ručnom prskalicom za suzbijane mladih larvi i odraslih insekata. Interval prskanja je u zavisnosti od pojave insekta i vremenskih uslova, obično 7-10 dana nakon prve pojave leta. Postoji nekoliko dobrih preparata za suzbijanje ovog insekta. Tiodan 3 EC, Lorsban 4E i Asana XL koja se manje koristi. Lorsban 4E se najčešće koristi s obzirom da obezbedjuje dugo rezidualno delovanje (više od 6 nedelja) (2, 13).

BRESKVINA VAŠ MISUS PERCICAE SULZER

Breskvina vaš ima širok raspon biljaka domaćina. Može se naći kod breskve, nektarine, šljive, jabuke, ukrasnom bilju i povrću. Njen značaj je višestruk s obzirom na njenu mobilnost i činjenicu da je prenosilac oboljenja kao što je šarka, virus mozaika i X-oboljenje.

BIOLOGIJA ŠTETOČINE

Breskvine vaši prezimljavaju ili u obliku jaja ili u obliku imaga. U proleće, iz jaja se izlegumlade larve, i nakon nekoliko generacija razvijaju se krilaste forme koje se premeštaju na druge kulture i korove. Sa razvojem listova, ženke koje su preživele zimu radjaju žive beskrilne mlade koji se naseljavaju na terminalne delove mladih letorasta. Do početka leta vašima narastu krila što im daje veću mobilnost te se preseljavaju na druga stabla ili biljke gde je manja populacija vaši i gde će imati manju konkurenciju za hranu. Vaši imaju ekstremno veliki reproduktivni potencijal – svaka vaš može da izlegne od 50 – 100 mladih, a tokom jedne godine razvijepet do deset generacija. Breskvine vaši brzo razvijaju otpornost na insekticide, jer se ženke razmonožavaju bez parenja, a porod je genetski identičan majci.

SUZBIJANJE

Izbor preparat može privremeno da nas oslobodi vaši, ali u isto vreme može da davede do stvaranja većeg problema s obzirom da dotični preparat može da uništi populaciju prirodnih neprijatelja i na taj način oteža borbu protiv vaši do kraja sezone. Trebalo bi koristiti preparate koji ne uništavaju korisne insekte, čime im se pomaže da se obrazuju u većem broju i i time potpomaže u rešavanju zajedničkog problema – uništavanju vaši. Preparati koji se koriste za suzbijanje vaši su Provado 1.6 EC, Aktara 25 WG, Piretrum (PiGenik and Evergrin), Asana XL 0.66EC, Imidan 70 WP, Diazinon 50 WP, Tiodan 3EC i jedinjenja na bazi materije ‘Neem’(AzaDirekt i Ekozin) (2, 13).

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju breskve za svežu upotrebu", čiji je autor Dr Mirjana Bulatović Danilović.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".