Mogu li kompanije lakše do novca bez bankarskih kredita?

Kako je najavljeno, početkom godine očekuje se veliki talas talas korporativnih obveznica. Stručnjaci ističu da je to dobra podrška kompanijama, ali da nije ni jeftino.

Koporativne obveznice u Srbiji su bile u centru pažnje tokom pika epidemije korona virusa, a kao jedna od mera države za pomoć privredi. Tada je naša zemlja uvela ove hartije od vrednosti koje se tiču velikih preduzeća.

Velike korporacije širom sveta umnogome se inače finansiraju izdavanjem korporativnih obveznica koje predstavljaju dužničke finansijske instrumente kojima se trguje na organizovanom tržištu. Što je korporacija finansijski stabilnija i bolja, prinos koji investitori žele da plate je niži odnosno kompanija se zadužuje jeftinije.

I obrnuto, korporacije koje imaju nizak kreditni rejting i problematično poslovanje takođe se mogu zadužiti putem emisije korporativnih obveznica, ali su tada kamate (prinosi) značajno više.

Ove kompanije koje se zadužuju po višim stopama veoma lako mogu da upadnu u krizu, pa čak i bankrotiraju, ukoliko se desi nagli zaokret privrednog ciklusa, jer teško mogu da emituju nove obveznice i finansiraju postojeći dug.

- Baš zbog straha od krize, centralne banke su poslednjih godina napravile iskorak u vođenju monetarne politike koji je, između ostalog, podrazumevao otkup korporativnih obveznica na tržištu kako bi se ovim kompanijama olakšalo finansiranje. Tako smo došli do suštinskog problema u ovakvom vođenju monetarne politike, kompanijima koje su se neracionalno zaduživale pružena je "ruka spasa", pa se logično postavlja pitanje zašto bi se i u budućnosti takvi učesnici odgovorno ponašali - rekao je poznati broker u Srbiji.

Kada govorimo o našoj zemlji, navodi, domaće finansijsko tržište je izuzetno nerazvijeno dok su korporativne obveznice tek u povoju, međutim, ova aukcija bi mogla da bude i dodatan podstreh.

Odgovarajući na pitanje poslanika da li i ko ima pravo da ulaže u državne obveznice, ministar finansija Siniša Mali je rekao da je to kod nas potpuno slobodno i da mogu da ulažu i pravna i fizička lica, kako domaća, tako i strana bez ikakvog ograničenja.

- Velika prednost za njih je što su oslobođeni poreza na kapitalnu dobit - naglasio je Mali.

Kaže da je to tržište hartija od vrednosti i regulisano tako kako bi se podstakli građani i preduzeća da deo novca ulože u ono što im, kako je rekao, donosi željeni prinos.

Troškove emitovanja korporativnih obveznica koje bi se plasirale početkom sledeće godine, snosila bi, država. Prema orazloženju ministra finansija, država time želi da podstakne da preduzeća traže nove izvore finansiranja, a to nije komercijalna banka.

Prinos na desetogodišnje obveznice američkog trezora premašio je 5% prvi put u poslednjih 16 godina, podstaknut očekivanjima da će Federalne rezerve zadržati povišene kamatne stope i da će Vlada povećati prodaju obveznica kako bi pokrila rastuće deficite.

Prinos je porastao za 11 baznih poena na 5,02%, što je najviše od 2007. godine, prenosi Bloomberg. Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) sugerisao je prošle nedelje da će centralna banka zadržati postojeće kamatne stope posle novembarskog sastanka, ali da ostaje otvorena za novo povećanje ukoliko ono bude neophodno.

Troškovi pozajmljivanja su porasli, a podeljeni Kongres se prepirao oko budžeta o potrošnji za narednu godinu, dok je iskoristio vanredne mere da spreči blokadu funkcionisanja vlade. U godini do septembra, američka Vlada zabeležila je budžetski deficit od 1.659 mlrd USD, što je 23% više u odnosu na prethodnu godinu.

Deficit je registrovan u trenutku kada predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) traži od Kongresa 100 mlrd USD za novu pomoć u inostranstvu i bezbednost, uključujući 60 mlrd USD za Ukrajinu i 14 mlrd USD dolara za Izrael, zajedno sa finansiranjem za bezbednost granica SAD i Indo-pacifičkog regiona.

Analitičari ocenjuju da povećanje prinosa iznad 5% predstavlja prekretnicu, kao i da se vodi debata o tome šta to znači i šta je pokretač ove dinamike, prenosi Reuters. Oni ocenjuju da je reč o kombinaciji snažnog rasta, velikog broja izdatih obveznica i kvantitativnog zaoštravanja. Prinos na dvogodišnje američke državne obveznice porastao je na 5,125%.