Zeleno finansiranje i ESG rizik: Potreba za regulacijom

(Foto: Advokatska kancelarija Vuković i partneri)

Globalno zagrevanje i klimatske promene, zajedno sa ostalim ekološkim temama, brige su koje opterećuju celokupno svetsko stanovništvo. Nažalost, sve jasnije je da je put do zelene tranzicije popločan ogromnim ulaganjima privatnog sektora koji je primarno u potrazi za profitom, a koja ulaganja države žele da regulišu i usmere, ali ne mogu imati potpunu kontrolu nad istim.

U ovom tekstu pokušavamo da definišemo zelene projekte i zeleno finansiranje i napravimo pregled zelenih instrumenata finansiranja, te ćemo govoriti o faktorima uticaja i problemima koji su uočeni u sferi zelenog finansiranja, predloženim načinima za rešavanje tih problema.

Uopšteno, pod "zelenim projektima" se misli na projekte koji stvaraju proizvode ili razvijaju tehnologije koje su usmerene na smanjenje emisije gasova staklene bašte ili podršku upotrebi čiste energije. Zeleno finansiranje podrazumevaju investicije koje se ulivaju u projekte održivog razvoja, ekološke proizvode i politike koje podstiču razvoj održivije ekonomije.

Zeleni zajam (kredit), je finansijska podrška banaka preduzećima i korporacijama, za istraživanje i razvoj "zelenih" proizvoda i tehnologije. Zelene akcije i obveznice kojima se trguje se generalno odnose na hartije od vrednosti koje se uglavnom koriste za podršku projektima zelene industrije, uključujući zelene indekse i zelene fondove kojima se trguje na berzama. EU standard u oblasti zelenih obveznica postoji, ali očekuje značajne izmene, koje imaju za cilj da bolje regulišu celokupno tržište zelenih obveznica, poboljšaju transparentnost, uspostave evropske oznake zelenih obveznica i smanje ekomanipulaciju.

Spremnost banaka da preduzmu mere održivijeg ulaganja u velikoj meri proizilazi iz političkih sporazuma o životnoj sredini i klimatskim promenama. Centralne banke su počele da zahtevaju od banaka da dobiju zelene sertifikate, zelene kreditne rezultate, ekološke inovacije i socijalnu inkluziju. Banke koje se pridržavaju ovih zahteva o zelenim finansijama uživaju poreske olakšice i druge podsticaje od centralnih banaka. Takođe, intenzivna konkurencija i želja za poboljšanjem reputacije, vrši pritisak na bankarski sektor koji rezultira rastom zelenih finansija.

Dalje, finansiranje zelenih projekata nosi specifičan rizik u odnosu na tradicionalne, koji su ustanovljeni i predvidljivi, ali, isti tradicionalni projekti sada sa sobom nose povećan rizik, pre svega od umanjenja profita usled porasta cene ugljenika u okviru evropskog sistema trgovine ugljenikom (ETS), kao i zbog drugih nameta koje snose emiteri gasova sa efektom staklene bašte. Rizici i mere kontrole rizika koje banke sprovode utiču na donošenje odluka o zelenom kreditu i investiranju u zelene projekte.

(Foto: Advokatska kancelarija Vuković i partneri)

Proučavanje rizika je posebno potrebno u kontekstu ekološke katastrofe (kakva se u Srbiji dogodila nedavno, izlivanjem opasnih materija iz voza), gde je sve veće razumevanje međudejstva između opasnosti, ranjivosti i izloženosti dovelo do sveobuhvatnijih i sofisticiranijih modela rizika i metoda procene. Pri trgovini ESG hartijama od vrednosti od izuzetnog je značaja nefinansijsko izveštavanje kompanije.

Zeleno finansiranje je, dakle, usmereno ka projektima koji bi trebalo da imaju jasan profit, a manji rizik od "prljavih" projekata – na zelenim projektima nema opterećenja ETS-a ili CBAM-a, kao i drugih ekoloških taksi, oni nisu opterećeni strogim regulativama i zabranama, itd.

Imajući u vidu pomenuto, prilično je jasno: finansijski provajderi (država i banke) treba da usmere novac ka zelenim projektima, koji imaju veliki profit a mali rizik. Međutim, ovde nailazimo na dva uvezana problema. Prvi problem je neprecizna regulativa, koja omogućava i dovodi do drugog problema – ekomanipulacije (greenwashing).

Posmatrajući Evropsku centralnu banku (ECB), koja je 2022. godine preduzela korake da uključi razmatranja klimatskih promena u svoj okvir monetarne politike, očekujemo od država i međunarodnih institucija da u budućnosti donesu jasnije i preciznije norme kojima se definiše postupak ulaganja u zelene projekte, kao i način praćenja funkcionalnosti tih projekata. Očekivanja koja možemo imati od zelenih investicija ove godine uslovljena su energetskom krizom, inflacijom, rastom kamatnih stopa i opštom neizvesnošću ali budući razvoj regulative, povećanje ESG ekspertize u industriji i poboljšanja dostupnosti podataka u rezultatu trebalo bi da dovedu do povećanja sposobnosti kompanija za upravljanje ESG rizikom, posebno imajući u vidu razvoj mehanizma za izveštavanje o parametrima životne sredine kroz CSR Direktivu.

Očekujući dalje usložnjavanje mehanizama kontrole i verifikacije zelenih projekata, kao i daljeg razvoja kriterijuma nefinansijskog izveštavanja, nadamo se da će i Srbija imati koristi od ovakvih projekata u budućnosti, i da će državni organi, zajedno sa Narodnom bankom Srbije, prepoznati potrebu za detaljnijim regulisanjem ove oblasti.

Autor: Danica Janković, advokatski pripravnik advokatske kancelarije Vuković i partneri