Instituti koji u Srbiji proizvode seme "igraju" tešku utakmicu na slobodnom tržištu

Proizvodnja semena je preduslov prehrambene sigurnosti svake zemlje. Semenarski sektor u Srbiji, uprkos teškoj proizvodnoj godini, kaže da će semena za prolećnu setvu biti dovoljno, i za domaće potrebe i za izvoz.

Seme je strateški proizvod jedne države, najvažnija karika u lancu ishrane. Selekcionisati biljku otpornu na hirovitu klimu, niskozahtevnu, a visokorodnu - cilj je i domaćih i stranih semenara. Ali nemaju isti start.

- U centrali gde rade oplemenjivanje imaju veliko ulaganje za nauku. Njihovi fondovi za istraživanja su veći nego ceo fond države Srbije za nauku - rekla je Svetlana Balešević Tubić iz Semenarske asocijacija Srbije.

Dok su francuski institut za naučno istraživanje IMRA ili bavarski LFL ne samo vodeće institucije na nacionalnom nivou, već i uticajni kreatori agrarne politike Evropske unije, instituti koji u Srbiji proizvode seme igraju tešku utakmicu na slobodnom tržištu. Uprkos izazovima, postižu golove.

- U sušnoj sezoni su naši hibridi suncokreta pokazali prednost u odnosu na druge, jer su tolerantniji na sušu. Domaći crveni i beli kukuruz pokazali su se najboljim za spremanje silaže - kaže doktor biotehničkih nauka Luka Radoja.

Činjenicu da je svaki osmi suncokret u svetu srpski državljanin, novosadski stručnjaci posebno ističu.

- Na Rimskim šančevima stvaraju nove hibride suncokreta, sa najnovijim tehnologijama gajenja i mnoge strane kompanije dolaze i uče kod nas - kaže prof. dr Dragana Latković sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

U ukupnim troškovima uzgoja njivskog bilja seme učestvuje sa sedam procenata. Valjalo bi da to učešće ne raste, iako je poskupela i sama proizvodnja semena.

- Potrudićemo se da to uskladimo i mogućnostima poljoprivrednih proizvođača i celokupnoj situaciji - napominje dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun Polje.

O zastupljenosti domaćih u odnosu na strane hibride i sorte na tržištu Srbije niko ne želi da kalkuliše. Nezvanično, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, zajedno sa Institutom u Zemun Polju, danas zauzima 25 odsto tržišta semenskog kukuruza.

Strani proizvođači kažu da je Srbija dobar domaćin, ali se i oni bore sa konkurencijom i činjenicom da nam navodnjavanje, važan faktor u semenarskoj proizvodnji, nije jača strana. Veliki novac ulažu u digitalne alatke, globalno teže udruživanju više delatnosti: od semena preko zaštitnih sredstava do stručnih saradnika na poljima.

- Pokušavamo da budemo pravi partner poljoprivrednim proizvođačima kako u Srbiji, tako i u ostalim zemljama u kojima poslujemo i radimo - kaže Branislav Avramov iz Korteva Srbija.

Čija će zrna pokrenuti sejalice na proleće - slobodan je izbor svake tržišne ekonomije, ipak za jedno lobiraju svi u lancu od njive do trpeze: da ne sejemo seme sa tavana.

Kažu da se vrednost poljoprivrede jedne zemlje meri prema upotrebi deklarisanog semena. Na toj smo skali poslednji u Evropi. Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena.

Semenarska asocijacija Srbije

NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Korteva Srbija

Dragana Latković

Branislav Avramov

Svetlana Balešević Tubić

Luka Radoja

semenarski sektor

proizvodnja semena

hibridne sorte

deklarisana semena