Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Sve veće interesovanje za Srpsko-iransku poslovnu komoru - Veliki potencijal u oblasti autoindustrije i poljoprivrede
Sreda, 07.10.2015.
10:39
Komentari
- Nedavno je u Beogradu, na sastanku sa srpskim privrednicima, bio zamenik iranskog ministra industrije, trgovine i rudarstva, sa delegacijom od 10 iranskih privrednika. Tu su bili ljudi iz raznih privrednih oblasti, sa naše strane bilo je prisutno više od 30 predstavnika raznih kompanija, neka saradnja je već i ugovorena, napravljene su već i neke veze. Interesovanje za Srpsko-iransku poslovnu komoru je veoma veliko – ističe ona.
Kako objašnjava, ni od jedne firme komora nije dobila negativan odgovor u smislu mogućnosti saradnje sa Iranom što, po njenim rečima, znači da su ljudi u Srbiji postali svesni značaja iranskog tržišta, da im je to prijemčivo tržište na kom vide svoju šansu, a komoru vide kao vezu između dve zemlje.
- Mi smo tu da im pomognemo i da im otvorimo vrata iranskog tržišta. Isto tako, iranske kompanije zainteresovane za ovaj deo sveta, Srbiju prepoznaju, ne samo kao tržište Srbije, već i kao potencijalni centar za sve okolne zemlje, pa čak i zemlje Evropske unije, računajući tu Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku. Ovo nije prvi put da sam čula da zemlje koje nisu evropske prepoznaju Srbiju kao centar balkanskog regiona i mislim da je to šansa koju Srbija treba da iskoristi. Ako nas ljudi koji nisu iz Evrope niti iz ovog regiona, prepoznaju kao centar ovog regiona, mi treba da sačuvamo taj imidž koji imamo i moramo raditi na njemu – ukazuje Timotijević.
Komora, objašnjava ona, upravo radi na tome da prepozna firme koje imaju potencijal da se razviju, u smislu da vrate stari sjaj, jer u Srbiji ima dobrih firmi i ljudi koji znaju da rade i mnogo stručnjaka koji su nezaposleni.
Timotijević podseća da je Iran tržište od oko 80 miliona stanovnika, ali da se, kada se gledaju zemlje koje su u okruženju Irana i koje su tesno privredno vezane za Iran, govori o potencijalnom tržištu od oko 300 miliona stanovnika.
- Nama je i ovih 80 miliona veliki potencijal, Srbija preko Irana može da dospe i do tih trećih zemalja, ali hajdemo prvo do Irana, da se sa Iranom dobro upoznamo, napravimo tamo dobre veze, pa ćemo onda praviti zajedničke planove za izlazak na treća tržišta – kaže ona.
- To mnogo znači i za nas i za našu privredu jer je Srbija nekada imala mnogo firmi koje su radile u Iranu, naše firme su prepoznatljive tamo, a s druge strane tržište od 80 miliona ljudi je zaista veliko tržište. Sigurna sam da svaka naša roba može da nađe tamo kupca i sigurno da tamo ima robe koje su možda nama potrebne. Mislim da je to jedna priča koja je obećavajuća, upravo zato što su nama potrebna nova tržišta i novi kupci, kao i novi investitori – ukazuje Timotijević.
Iran je, kako kaže, zemlja koja poseduje prirodna bogatstva poput gasa, nafte i rude, a bez obzira na to što su 36 godina bili pod sankcijama, to jeste na neki način oštetilo njihovu privredu u smislu tehnologija, ali ih nije osiromašilo. Dodaje da je sigurna da ima mnogo potencijala koji su za Srbiju interesantni i da srpski privrednici mogu u Iranu naći dobre partnere za saradnju.
Poljoprivreda je, po njenim rečima, oblast u kojoj je najveći potencijal za unapređenje saradnje jer i Srbija i Iran su poljoprivredne zemlje, a činjenica je da su srpski instituti još uvek veoma interesantni Irancima.
- Govorim o prodaji semena, to je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, to je Institut za kukuruz Zemun polje. To su sigurno institucije koje imaju veliki potencijal za izvoz u Iran. S druge strane, tu je i prodaja hrane. Upravo u razgovorima sa iranskim partnerima saznali smo da je kvalitet naših sokova dosta veći od kvaliteta sokova koji se prodaju na iranskom tržištu, a da je cena vrlo konkurentna. Ispitivanjem tržišta došli smo do toga da imamo šta da ponudimo. Mi sigurno ne možemo da izvozimo velike količine voća i povrća, ali ono što mislim da je u tom smislu interesantno su gotovi proizvodi – objašnjava Timotijević.
- Najviše se isplati izvoziti proizvode kojima je dodata vrednost. To bi značilo da smo mi zaposlili naše ljude, proizvod smo lepo upakovali i prodali skuplje, naplatili naš rad. To je nešto na čemu ćemo bazirati našu saradnju, jer mislim da je tako najisplativije i za Srbiju, a uvek je bolje da, kada se neki proizvod šalje na veću udaljenost, taj proizvod bude skuplji da bi se više isplatio onome ko ga proizvodi. Pored toga, nepregledne su mogućnosti izvoza vagona i železničke opreme. Mi moramo da nađemo te pogone i te ljude koji su nekada radili u fabrikama koje su sada ili u stečaju ili rade na nekom minimumu – dodaje ona.
Potencijal za saradnju, kako kaže, postoji i za industriju autodelova.
- Nekada smo imali kooperante za neke druge automobilske kompanije. Ako ti kooperanti i dalje postoje i imaju opremu za proizvodnju, sigurno da imaju tržište na prostoru Irana. Mi ne možemo da izvozimo velike mašine, poput traktora ili kombajna, jer naša industrija tih mašina je prestala s radom, ali rezervni delovi, sitne mašine i oprema, to je nešto za šta svakako postoji tržište – zaključuje predsednica Srpsko-iranske poslovne komore.
Sead Saitović
NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Institut za kukuruz Zemun Polje D.P.