Zavod za zaštitu spomenika pripremio pismo za Vladu Srbije: "Bez odlaganja da se povuče odluka o Generalštabu"

Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture pripremio je pismo za Vladu Srbije i Ministarstvo kulture, u koje je N1 imao uvid, a u kom kažu da je Vlada svojim odlukama da zgrade Generalštaba izbriše iz registra nepokretnih kulturnih dobara grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu. Zahtevaju od Vlade da bez odlaganja odluke stavi van snage "kako ne bismo bili jedina zemlja u civilizovanom svetu koja ne poštuje vlastiti zakon", "ne uvažava službu zaštite nepokretnih kulturnih dobara" i "ruši i uništava svoja kulturna dobra".

Dokument je sastavila Stručna služba Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kako je i eKapija već objavila, Vlada Srbije odlučila je da iz registra izbriše zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, a odluka je objavljena u Službenom glasniku u petak, 15. novembra i stupa na snagu osmog dana od objave.

U pismu Zavoda koji je u celosti objavio N1 konstatuje se da stručna služba Republičkog zavoda nije izradila elaborat, niti predlog odluke o prestanku svojstva nepokretnog kulturnog dobra. Dodaju da takav predlog odluke ne bi ni mogli da izrade jer ne postoji "nijedna činjenica koja ukazuje na to da je nepokretno kulturno dobro" tih zgrada "izgubilo spomenička svojstva", zbog kojih su i dobila takav status.

U pismu u koje je N1 imao uvid stoji da ne postoji razumni, a ni zakonski propisan osnov za to da ovo nepokretno kulturno dobro izgubi svoj status.

- Važno je istaći i to da će se ovom odlukom zasigurno olakšati dalji planirani procesi koji za rezultat imaju uništenja vrhunskih dela, baštine moderne arhitekture u Beogradu, a koja predstavljaju svedočanstva jedne ideološke vizije karakteristične za sredinu 20. veka koja predstavlja naše kulturno nasleđe - stoji u pismu.

Kako navode, prema mišljenju službe zaštite nepokretnih kulturnih dobara, zgrada Generalštaba je s vremenom dobila i "memorijalni značaj" i "danas predstavlja spomenik stradanju države Srbije i njenih građana tokom NATO agresije 1999. godine".

U pismu se navodi i da su "arhitektonski, urbanistički i memorijalni značaj bili osnov da se u Republičkom zavodu pokrene postupak izrade Odluke o kategorizaciji zgrade Generalštaba za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je u toku".

U pismu se navodi i da nema stručnih argumenata za brisanje dve parcele 804/2 i 969/1 iz prostorno kulturno-istorijske celine uz Ulicu kneza Miloša, što je takođe, navodi se, kao odluka doneto na istoj sednici Vlade.

- Odluka Vlade, da se iz prostorno kulturno-istorijske celine izuzmu zgrade Generalštaba predstavlja grubo devastiranje ovog kulturnog dobra i uništavanje svedoka nastanka i trajanja moderne srpske države u 19. i 20. veku - stoji, između ostalog, u pismu u kom se objašnjava i značaj te kulturno-istorijske celine.


U pismu se, takođe, dodaje da, ukoliko država Srbija na ovaj način postupa prema sopstvenom kulturnom dobru i nasleđu, "s kojim pravom ćemo tražiti od međunarodnih institucija da zaštiti naše nasleđe ne Kosovu i Metohiji".

- Ukoliko slede primer srpske vlade, organi takozvane države Kosovo mogu da donesu odluku da Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, devastirana u martovskom pogromu 2004. godine, više ne bude spomenik kulture. Kako ćemo je štititi, kad mi sami rušimo naše nasleđe u centru Beograda - stoji u pismu.