Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Vodič kroz magičnu Transilvaniju - Drakula ne živi u zemlji najživopisnijeg puta na svetu, kuća sa očima, pasulja u šerpi od hleba (FOTO)
Subota, 11.05.2024.
10:36
Komentari
Osećaj izražen najjednostavnijim izrazom "Kako je lepo" koje ćete govoriti u neverici gde god da pogledate. Čak i ako ste operisani od romantike, zaljubićete se u bajkovite gradove u kojima vreme kao da je stalo, ili u nepregledna prostranstva šume, ili u mistične zamkove, ili u najveći otvoreni muzej u Rumuniji koji pokazuje kako se nekada živelo i radilo. Zaljubićete se čak i u put, ali ne bilo kakav, nego onaj koji su profesionalci označili kao najbolji na svetu.
Dok otkrivate gradove za koje do juče niste čuli, postideće vas možda čiste ulice bez ijednog bačenog papirića, jer ste na put krenuli onako kako ne treba, sa predrasudama. Čudićete se što niko od vozača ne trubi, dok ne vidite bulevare u gradovima osrednje veličine sa pet traka u jednom smeru, pa nema ni gužve, ni razloga za stres i nervozu.
Osvojiće vas ljudi širokog srca koji možda ne govore najbolje engleski, ali će uključiti Google translate da bi vam objasnili put do nekog lokaliteta i predložiti šta još usput da vidite. Ljudi ponosni na svoju tradiciju, pa ćete neretko na ulicama videti mlađe žene u prepoznatljivim rumunskim suknjama i maramama, na tezgama bluze sa tradicionalnim šarama, a čak i u picerijama ćete pronaći neko tradicionalno jelo, poput sveprisutne supe od škembića, palente sa domaćim sirom ili pasulja posluženog u "šerpi" od hleba. Ljudi koji na pomen Srbije dižu tri prsta, govore "Srbi i Rumuni braća", i nabrajaju vam imena pevačica, od "baš lepe" Cece, do pevanja stihova Miloša Bojanića.
Pa i ako ste u Transilvaniju došli u potrazi za Drakulom, zaboravićete ga odmah na početku i shvatiti da ste pronašli mnogo vredniji biser. I bićete sebično srećni što je ova regija skrajnuta na evropskoj mapi popularnih destinacija, jer vam utisak neće kvariti horde turista, osim na najpopularnijim odredištima, poput Drakulinog zamka (o njemu više reči u narednom tekstu u kom ćemo predstaviti dvorce Transilvanije).
A kako da stignete "s druge strane šume", što je latinski naziv za Transilvaniju koja je deo Rumunije postala pre sto godina? Avionom, jer svaki od gradova za koje do juče nismo čuli ima svoj aerodrom, autobusom – organizovanim turama sa nekom od naših agencija, ili, najlepše, automobilom, koji će vam pružiti najviše slobode da istražite regiju čijom je "jedinstvenom lepotom i izvanrednim nasleđem" bio očaran i britanski kralj Čarls od 1998. kada ju je prvi put posetio.
Za ovu turu idealno je da odvojite barem nedelju dana. Putevi su, sa izuzecima, iznenađujuće dobri, barem za srpske standarde. Neki gradovi su povezani autoputem, dok je na magistralnim ograničenje 90-100 km/h. Rumuni voze i brže od dozvoljenog, ali kulturno, i za razliku od Srba, nije im nepoznat migavac.
Pa hajde da krenemo.
Sibiu – Grad iz bajke gde kuće imaju oči
Grad udaljen 440 kilometara od Beograda i nepunih šest sati vožnje kombinacijom autoputa i sasvim solidnog magistralnog puta, može vam biti prva stanica za odmor. I to kakva. Grad kao iz bajke, sa kaldrmisanim trgovima, živopisnim fasadama jarkih boja, poneo je 2007. godine titulu Evropske prestonice kulture.
I zaista, dok šetate romantičnim uličicama ovog očuvanog srednjovekovnog grada sa nešto manje od 150.000 stanovnika, imaćete utisak da je Sibiu ili Sibinj, sjajno mesto za život. Baš kao što mu kaže i ime, koje potiče od bugarsko-turske reči sibin, što znači "raduj se".
Osnovali su ga nemački iseljenici, pa i arhitektura više podseća na Nemačku nego na Rumuniju. Vreme kao da je stalo, sve je sporije i mirnije u gradu koji je Forbs proglasio jednim od najidiličnijih evropskih mesta za život.
Pazite, ipak, šta radite, jer vas u ovom gradu posmatraju, ni manje, ni više, nego – kuće. Sibiu zovu i grad sa očima, jer se na krovovima kuća nalaze mali prozori u potkrovlju koji spolja gledano liče na oči. Takav oblik su dobili jer su napravljeni kao ventilacioni otvori u tavanima gde se čuvalo meso, sir i žitarice, koji nisu smeli da propuštaju mnogo sunčeve svetlosti. Ili, ako ste ljubitelj legendi, više će vam se svideti objašnjenje da su Nemci prilikom osvajanja ovog regiona namerno izgradili oči na kućama kako bi ulivali strah ljudima.
Legende prate i jednu od najvažnijih atrakcija, Most laži, koji će se, kažu, srušiti ako na njemu izgovorite neistinu. Nepobitna istina je da je ovo prvi most od livenog gvožđa napravljen u Rumuniji.
Prošetajte obavezno do simbola grada, Kule saveta napravljene početkom 13. veka između Velikog i Malog trga. Popnite se uz sedam spratova (što je ništa u odnosu na sve stepenice kojima ćete se popeti na ovom putovanju kroz Transilvaniju), i uživajte u zasluženoj panorami na predivan grad. Ne propustite ni da na šestom spratu pogledate mehanizam sata koji je, gle čuda, napravila 1494. godine jedna švajcarska kompanija.
Ovde je rođen i aktuelni rumunski predsednik Klaus Johanis, poreklom Saksonac i pripadnik nemačke manjine. Mnogi ga smatraju zaslužnim što je svoj rodni grad, na čijem čelu je bio od 2000. do 2014. godine, pretvorio u jednu od najpopularnijih turističkih destinacija Rumunije zahvaljujući obimnoj restauraciji starog gradskog jezgra.
Ukoliko u gradu ostajete duže, jedno popodne ostavite za Astra muzej, najveći muzej na otvorenom u Rumuniji, koji se nalazi na oko šest kilometara od centra. U ovoj uveličanoj verziji našeg etno sela Sirogojno, na 96 hektara nalazi se 400 starih kuća iz svih krajeva Rumunije, dva veštačka jezera i 10 kilometara pešačkih staza.
Po ceni karte od 35 leja (nešto više od 800 dinara) videćete najstariju hrastovu kuću u Jugoistočnoj Evropi, izgrađenu u Aradu pre tri veka; zatim tzv. Sikstinsku kapelu među drvenim crkvama, zdanje iz okruga Kluž, iz 1672. godine, ujedno i najstariji spomenik u muzeju; kuću najbogatije rumunske porodice iz 1836. izgrađene od kamena dobijenog eksploatacijom zlata; stare vetrenjače i dokaze o upotrebi energije vetra koji sežu čak do 1585.
Saznaćete i zašto je ispred kuća preminulih praktikovan čiparušul, arhaični ples iz Dačije, u kom je obično 12 maskiranih muškaraca povezanih u "lanac života" igralo i skakalo preko vatre, u cilju teranja zlih duhova.
Transfagarašan put – Hvala ti, Čaušesku
Kada otkrijete tajne Sibinja, krenite prema Brašovu. Dok vozite neočekivano pristojnim putem (jer su vas preplašili da su putevi puna rupa – istina, ima i takvih, ali ništa više nego u Srbiji), pogled će vam privlačiti planine prekrivene snegom i u kasno proleće.
Ne idite, ipak, pravo prema Brašovu. Posle nepunih sat vremena skrenite desno i stižete do Kartišoare gde počinje 90 kilometara dug Transfagarašan put. Ovaj put građen od 1970. do 1974. godine privlači turiste iz celog sveta još otkako ga je proslavila ekipa čuvene automobilske emisije Top Gir i uzvik oduševljenog Džeremija Klarksona: "Ovo je najbolji put na svetu".
Kako mu i samo ime kaže, put vijuga među Fagaraškim planinama, koje zovu i Transilvanijski Alpi, od kojih vlada ima plan da napravi evropski Jeloustoun. Planine pripadaju južnim Karpatima gde živi oko 3.000 vukova i 6.000 medveda, a nije retkost da neki od njih budu toliko odomaćeni da se spuste do puta. Bez obzira na to, treba biti oprezan o čemu govori i nedavni napad medveda na 72-ogodišnju Škotlanđanku koja je zaustavila automobil kako bi uslikala selfi sa medvedom, koji joj je onda zgrabio ruku kroz otvoren prozor.
Imala je sreće Škotlanđanka, prošavši samo sa povredama, što se ne bi moglo reći za 40 radnika koji su izgubili život tokom gradnje puta. Nepristupačna lokacija iziskivala je korišćenje preko 6.500 tona dinamita, gradnju 830 mostova i 27 vijadukta, ali Čaušesku je želeo da bude siguran da će imati brzu odstupnicu kroz planine u slučaju sovjetske invazije.
Možda ovo jeste spektakularni spomenik megalomaniji, ali nema sumnje da "Čaušeskuova ludost", kako nazivaju ovaj put, danas pruža mnogo radosti putnicima iz čitavog sveta.
Put je najvećim delom godine zatvoren, od kasnog oktobra do sredine juna, ali čak i u ovom periodu možete osetiti delić njegovih čari – vožnjom nekoliko kilometara do početne stanice Balea gondole koja će vas za 50 leja (1200 dinara) odvesti na vrh na kom je sneg čak i u kasno proleće. Na 2000 mnv nalazi se i Hotel od leda, koji se gradi svake godine od leda iz obližnjeg Balea jezera.
Opijeni vazduhom i zaslepljeni odsjajima sunca na snegu, pripremite i za povratak 50 leja. Neočekivani trošak vredi jer je pogled tokom 10-ominutne vožnje nestvaran (a kad je put zatvoren i nemate drugu mogućnost da se vratite osim peške što bi trajalo satima – a i ne biste baš da se sretnete sa medvedima).
Dok iz kabine posmatrate krivudav put, sigurno ćete poželeti da mu se vratite i provozate se njime sve do Bascova, što je uglavnom moguće u julu i avgustu, ponekad i kasnije ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju.
Brašov – Srce Transilvanije ili rumunski Holivud
Opijeni lepotama planina, vratite se na glavni put koji vodi ka Brašovu. Grad poznat i kao srce ili kapija Transilvanije, od Sibinja je udaljen 140 kilometara, nešto više od 2 sata vožnje.
Prvo što ćete primetiti kada stignete u grad je da je okružen šumom u kojoj se nalazi natpis Brašov zbog čega je dobio nadimak Holivud Istočne Evrope.
Nije se, ipak, uvek tako zvao. Pedesetih je nazvan Staljingrad, a nekoliko desetina drveća u šumi aranžirano je tako da bude ispisano Staljinovo ime. Šezdesetih mu je vraćeno ime Brašov, a holivudski znak postavljen 2004. godine.
Do znaka možete doći jednočasovnom šetnjom kroz Tampa planine ili žičarom, koja vodi na vrh od 960 metara i u oba smera košta 30 leja (700 dinara). Na vrhu će vas sačekati upozorenje da se čuvate medveda koje nismo sreli, ali jesmo saksofonistu koji svira džez lanetu, a na pomen Srbije se "prešalta" na stihove Miloša Bojanića: "Samo tako, samo tako, to srce želi". Nakon samo par minuta stižete do znaka i vidikovca sa kog se pruža panoramski pogled na grad.
Gradom dominira Crna crkva, najpoznatiji srednjovekovni spomenik u Brašovu star više od šest vekova. Najimpresivnije gotičko zdanje u ovom delu Evrope ozbiljno je oštećeno požarom u 17. veku koji je uništio veliki deo grada, a zidovi crkve su postali crni po čemu je i crkva, prvobitno nazvana Sveta Marija, kasnije postala poznata.
Ovde zgrade nisu tako sređene kao u Sibinju, vidljivi su znaci propadanja, ali ni oni ne umanjuju bajkoviti utisak.
Gužvu ćete verovatno zateći ispred uličice sa išaranim zidovima koja je postala turistička atrakcija jer je reklamirana kao treća najuža ulica u Evropi. Ako je i promašite, niste ništa propustili.
Ono što sigurno nećete propustiti (iako bi možda trebalo) je tzv. Drakulin zamak u 30 kilometara udaljenom Branu, o kome ćemo pisati u narednom tekstu. Ali, ako ostajete duže u Brašovu, obavezno skoknite do Sinaja koji se nalazi na oko sat vožnje novim širokim, istina vijugavim putem kroz mala planinska mesta sa brojnim pansionima.
Biseri ovog bogatog kraja su Peleš, jedan od najlepših zamaka u Evropi i manastir Sinaja koji je osnovao princ Kantakuzin.
Ljubitelji planina ovde će biti na muci, jer treba izabrati jednu od nekoliko gondola koje povezuju vrhove u ovom kraju. Neće pogrešiti koju god da izaberu, ali samo jedna dostiže najviši vrh u Rumuniji od 2050 metara, i to po ceni od "skromnih" 90 leja (2100 dinara).
Ali, ako budete imali sreće, možete biti sami u gondoli i uživati neometano u pogledu na Karpate, planinu Bucegi i šumska prostranstva koja su zaista impresivna – čak 28% teritorije Rumunije je pod šumom.
Segešvar – Drakula (ne) živi ovde
Vaša sledeća destinacija na ovom putovanju može biti Segešvar, udaljen 116 kilometara od Brašova. Dok vozite znatno lošijim putem od onog na koji ste navikli na ovom putovanju, primetićete da je reč o značajno siromašnijem kraju.
Ali, sam Segešvar je još jedno očaravajuće srednjovekovno mesto čiji se izgled nije mnogo menjao do danas. I njega su osnovali Saksonci, a čitavo staro jezgro je na listi Uneskove svetske baštine.
Pre 20-ak godina postojala je ideja da se u Segešvaru napravi Drakulalend, tematski park posvećen grofu Drakuli. Zamak je trebalo da bude izgrađen iznad tvrđave iz 12. veka koja je i danas naseljena, sa gondolom koja će prevoziti turiste, milione njih, kako se verovalo, od istorijskog centra do zabavnog parka. Srećom, projekat je zaustavljen, ali u ovom ljupkom gradiću, mnogo toga je u znaku Drakule, koji se našao na kutijama za naočare u obliku kovčega, magnetima, majicama.
Možete posetiti čak i Drakula sobu koja se nalazi u rodnoj kući Vlada Cepeša, koji je, veruje se, poslužio Bramu Stokeru kao inspiracija za krvoločnog grofa. U ovoj žutoj kući u starom gradskom jezgru, Vlad je živeo četiri godine od rođenja 1431. godine.
Ne očekujte ovde nikakvu istorijsku priču, već jeftinu – i bukvalno, jer je ulaz skromnih 240 dinara – zabavu. Dok koračate stepenicama ka sobi, sa plafona pada igračka koja bi trebalo da bude slepi miš i udara vas u glavu. U crvenoj mračnoj sobi sa klavirom, svećama, zavesama, "lešom" žene, dočekuje vas zvuk orgulja i Drakula koji ustaje iz groba kad god mu se približite.
I dok se tešite da vas radoznalost i nedostatak pripreme bar nisu mnogo koštali, suveniri hoće. Ukoliko poželite da odavde ponesete neku uspomenu na Drakulu, "krvlju" ćete to platiti – kesica "vampirske" kafe je 1200 dinara, bočica rakije od šljive od 5 cl "Moć Drakule" je 2100 dinara, kutija za naočare za sunce sa natpisom "Samo te vampir može voleti zauvek" stoji tričavih 3300 dinara, a magnet 600 dinara.
I dok ovu kuću ne možete da promašite, zbog tiskanja turista ispred nje, skromnu statuu koju je Vlad Cepeš dobio u svom rodnom gradu vrlo lako možete da ne primetite ako je namenski ne potražite na skrajnutom trgu. Tako ovaj čovek dvostruke reputacije - nacionalnog heroja jer je odbranio Rumuniju od Turaka, ali i okrutnog vladara koji je svoje neprijatelje nabijao na kolac po čemu je i dobio nadimak "cepeš" (nabijač) – iz prikrajka posmatra gungulu koju i šest vekova kasnije izaziva.
Ukoliko nemate vremena, u Segešvaru možete provesti nekoliko sati koliko će vam biti dovoljno da posetite glavne atrakcije – Kulu sa satom, vidljivom iz svakog ugla, Đačke stepenice, njih 172, izgrađene pre četiri veka kako bi učenici lakše stigli do škole na vrhu, - ali i da se divite prelepim kućama od kojih svaka donosi duh davne prošlosti.
Oradea – Mali Pariz
Za kraj ovog putovanja po magičnoj Transilvaniji predlažemo grad potpuno drugačiji od svih koje ćete na ovoj turi posetiti. Reč je o čarobnoj Oradei, ili Velikom Varadinu, elegantnom dragulju koji se nalazi na samo 10 kilometara od granice sa Mađarskom. Danas pripada okrugu Bihor, ali je nekada bila deo Transilvanije.
____________________
Cene hrane, parkinga, smeštaja – Jeftinije nego kod nas
Privatni smeštaj za dve osobe u centru Sibinja, Brašova i Segešvara može se naći za 25-30 EUR, dok je Oradea neznatno skuplja.
Parking možete plaćati preko odlične aplikacije TPark, koja prepoznaje u kom ste gradu. Parking u Sibinju u prvoj zoni košta 2,59 leja po satu (60 dinara) i 12.67 leja za ceo dan (300 dinara), koliko je i u Segešvaru. U Brašovu je parking nešto skuplji – 3 leja po satu (70 dinara) i 24 leja za ceo dan (560 dinara). U Oradei je najskuplji i staje 8 leja po satu (180 dinara) koliko najduže možete ostati u zoni 0 ili duplo manje u zoni 1.
Za vožnju u Rumuniji vam je potrebna vinjeta koju takođe možete kupiti onlajn i koja za automobile košta samo 400 dinara za 10 dana.
Ukoliko vozite na plin, cena je od 80 do 100 dinara po litru, ali nemaju sve pumpe tečni naftni gas. Dizel i benzin su dva puta skuplji.
Cene u kafićima i restoranima su na nivou beogradskih, točeno pivo je 350 dinara, kafa 160 do čak 320 dinara, čorba 450-500 dinara, gulaš 700 dinara. Kugla sladoleda je 160 dinara, sendviči u pekarama 300 dinara.
_____________________
Većina objekata je građena početkom 20. veka, mnogi su u privatnom vlasništvu, što znači da ih ne možete posetiti, ali barem se spolja možete diviti veličanstvenim fasadama živopisnih boja.
Neke od najpoznatijih su Palata Crni orao, najbolji predstavnik secesije, čiji je prolaz inspirisan milanskom galerijom Vitorio Emanule, zatim Moskovic palata, čiju tirkiznu fasadu sa mnoštvom simbola, od drveta života, Merkurovog žezla, ne možete da ne primetite i Mesečeva crkva.
Za 320 km od Oradee do Beograda biće vam potrebno nešto više od pet sati vožnje - nedovoljno da vam se slegnu utisci, jer imate osećaj da niste samo bili u drugoj zemlji, već u vremenskoj mašini. Ali sasvim dovoljno da shvatite da je, bez obzira na vaš putnički staž, Transilvanija nešto posebno.
Marija Dedić
Tema u žiži: Putovanja
23.08.2024. | Turizam, sport, kultura
Grčka u koju se ređe ide – Sva lepota Volosa i njegovih divljih plaža nalik jadranskim (FOTO)
23.08.2024. | Turizam, sport, kultura
26.08.2024. | Saobraćaj, Turizam, sport, kultura
Bugarska obala okićena zlatnim peskom – Mesta koja vredi posetiti
26.08.2024. | Saobraćaj, Turizam, sport, kultura
