Partnerstvom oca i sina do kvalitetnog meda i api komore

Svakome ko dođe da koristi ovu apiterapiju posebno se obraduje Momir koji obično iskoristi priliku da se sa svima sit ispriča, popije po šoljicu kafe sa medom koga proizvodi u pčelinjaku koji broji skoro 300 košnica.

- Uželim se ljudskog razgovora. U selu nemam sa kim da pričam, jer je prazno. Mladi su odavno otišli u potragu za boljim životom, a svi stari su pomrli - kazuje sa puno sete Momir.

Nije mu teško čak i da posle posla iz Vranja, gde je počeo svoj novi žvot sa porodicom, svakodnevno prevaljuje i po 20 kilometara u jednom pravcu do svog sela. Dušana je u selo prvi put doneo kada je imao nepune dve godine noseći ga u rancu na leđima. Pored oca i Dušan je zavoleo očevo rodno mesto, ali i pčelinjak koji ga je magično privlačio.

- Prvi put sam stao pred košnicu kada sam imao pet godina. Toliko sam bio mali da nisam mogao ni da vidim šta ima u njoj - priča sa osmehom dvadesetdevetogodišnji Dušan, koji već ima 24 godine staža u pčelarstu.

Kada je video koliko je posvećen pčelarstvu otac mu je dao u vlasništvo oko 130 pčelinjih društava i otada njih dvojica funkcionišu kao partneri. Na partnerskom odnosu prave i buduće planove. Kada su se složili da pčelarstvo ne smeju da zasnivaju samo na proizvodnji meda, krenuli su da se bave ubiranjem pčelarskog otrova (apitoksin), matičnog mleča, propolisa, proizvode matice i rojeve.

Gotovo celokupan med koji dobiju iz svojih pčelinjaka njih dvojica plasiraju preko pogona SPOS-a koji se nalazi u Rači Kragujevačkoj. Zadovoljni su i prodajnom cenom koju dobijaju za svoj med koji je vrhunskog kvaliteta.

- Naš med i ne može da bude drugačijeg kvaliteta, jer je proizveden u ekološki čistoj sredini, bogatoj šumom i pašnjacima. Izgradnjom pogona u Rači SPOS je preporodio pčelarstvo u našoj zemlji i omogućio pčelarima da ne brinu za svoju budućnost. Dobili smo i svoje originalno pakovanje i sertifikat koji daje garanciju kupcima da kupuju prirodni med - ističe ovaj mladi pčelar.

Jednu količinu meda Stanojevići prodaju svojim stalnim mušterijama. Neki po med dođu i u Jastrebac. Bajkovita i netaknuta jastrebačka priroda učinila je da neki potomci žitelja ovog sela počnu izgradnju novih kuća na ugašenim ognjištima. Stanojevići tvrde da bi povratnika bilo još dosta, kao i onih koji bi došli da kupe med i borave u njihovoj api komori, kada bi nadležni popravili put tako da ne može prva kiša da ga odnese.