NavMenu

Sve duže se čeka na građevinske dozvole - U Beogradu odbijeno skoro 60% podnetih zahteva

Izvor: RTS Sreda, 25.01.2023. 08:46
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Goodluz/shutterstock.com)Ilustracija
Vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu prošle godine opala je za 13,5% u odnosu na isti period 2021. Jedan od razloga je pad efikasnosti nadležnih organa, jer se vreme za izdavanje građevinskih dozvola iz godine u godinu povećava, pa je umesto devet dana, koliko je bilo potrebno 2020. službenicima sada potrebno 15 dana da obrade zahtev.

Posebno zabrinjava pad izvedenih građevinskih radova od 25 procenata u Beogradu, imajući u vidu činjenicu da je njihovo učešće u regionu glavnog grada najveće u ukupnoj vrednosti izvedenih građevinskih radova u Srbiji. Ovaj pad je između ostalog rezultat činjenice da je u trećem tromesečju 2022. od ukupno 670 podnetih zahteva u vezi sa građevinskim dozvolama, usvojeno svega 173, odnosno 25,82%.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u trećem tromesečju prošle godine, vrednost građevinskih radova raste samo u Šumadiji i zapadnoj Srbiji i to za 6,4 procenta u odnosu na isti period 2021. Najviše je opala u regionu južne i istočne Srbije i to za 34,1%, u Beogradskom regionu za 25 procenata, dok je u Vojvodini taj pad iznosio svega 8,7%.

Očekivano bi bilo da je glavni razlog ovog pada suzdržanost investitora, koji zbog pooštrenih uslova zaduživanja i globalne krize oklevaju sa investicijama. Međutim, broj podnetih zahteva u vezi sa izgradnjom objekata pokazuje suprotno.

Ako se pogledaju podaci centralne evidencije objedinjenih procedura, koju vodi Agencija za privredne registre, u tom periodu u Srbiji je primljeno 1,96% više zahteva u vezi sa izgradnjom objekata nego u trećem kvartalu 2021, a za 12,77 procenata više nego tokom trećeg kvartala 2020. Dakle, u trećem kvartalu 2022. primljeno je 39.545 zahteva za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, što predstavlja povećanje u odnosu na drugi kvartal kada su primljena 37.042 zahteva, ali i u odnosu na isti period 2021. kada je primljeno ukupno 38.786. Primera radi samo za građevinske dozvole podneto je 4.516 zahteva, dok ih je u 2021. bilo 4.467, a 2020. godine 3.975.

Međutim, pregledom jedinstvene, javne, elektronske baze podataka u kojoj su sadržani podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta po zahtevima u vezi sa izgradnjom objekata, uočava se pad efikasnosti nadležnih organa iz godine u godinu, kroz rast prosečnog vremena postupanja u procesu rešavanja zahteva. Prosečno vreme rešavanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova u trećem kvartalu 2020. u Srbije iznosilo je 18 dana, u istom periodu 2021. godine 24 dana, dok je u trećem kvartalu 2022. postupak trajao 31 dan.

Kada je reč o zahtevima za izdavanje građevinskih dozvola, prosečan broj dana za rešavanje zahteva u trećem kvartalu 2020. u Srbiji je trajao devet dana, 13 dana u 2021. i 15 dana u 2022. Prosečno vreme postupanja nadležnih organa raste iz godine u godinu i po ostalim zahtevima, bilo da je reč o izdavanju privremene građevinske dozvole za čije rešavanje je trebalo osam dana 2020, devet dana 2021. i 18 dana 2022. ili za izdavanje upotrebne dozvole za koju je bilo potrebno devet dana 2020, 17 dana 2021. i 20 dana 2022. godine.


Prema broju primljenih zahteva najveće opterećenje trpe Novi Sad i Beograd. U Novom Sadu podneto je 3.850 zahteva, što predstavlja 9,74 odsto ukupnog broja, a u Beogradu 1.723 što je 4,34 odsto svih zahteva.

Interesantna je pojava mnoštva odbačenih zahteva u gradskoj upravi Beograda. Odbačeni zahtevi za lokacijske uslove predstavljaju 55,39% ukupnog broja donetih rešenja, odbačeni zahtevi za građevinske dozvole čine 59,7% ukupnog broja donetih rešenja, dok je za upotrebne dozvole procenat odbačenih zahteva 67,26%. U poređenju sa Novim Sadom broj odbačenih zahteva u proseku je veći za 14,81 procenat. Broj usvojenih zahteva u Beogradu je 25 odsto od broja podnetih, a u Novom Sadu 53,77 procenata.

Uzročno posledična veza između postupanja nadležnih organa i pada vrednosti građevinskih radova je očigledna. Ovakva situacija ukazuje da je potrebno nešto promeniti i doneti sistemske mere koje će doprineti ubrzanju postupka, pojednostavljenju određenih procedura, ali i povećanju kapaciteta za obradu zahteva. Neizbežno je povećanje efikasnosti nadležnih organa i unapređenje oblasti građevinarstva, podsticanje zelene gradnje i elektromobilnosti što će verovatno biti postignuto kroz izmene zakona o planiranju i izgradnji koje su više puta u poslednje vreme najavljivane.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.