Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji - Zelena transformacija EU nema alternativu

(Foto: Promo)

Tokom više od 70 godina koliko se bavi ovom temom, Švedska je osmislila dobar sistem upravljanja otpadom i podstakla industriju da prednjači u zelenim investicijama.

Ipak, posao i dalje nije gotov, a ključni izazov u narednom periodu je promena navika, otkriva u razgovoru za portal eKapija Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji. Prema njenim rečima, društvo u Srbiji je iz dana u dan sve spremnije da preduzme mere za zaštitu životne sredine, a već sada postoje brojni dobri primeri na lokalnom nivou.

eKapija: Kako biste u kratkim crtama opisali tajnu uspeha Kraljevine Švedske kada je u pitanju zaštita životne sredine?

- Smatram da ne postoji tajni ili čudotvorni recept za postizanje uspeha u zaštiti životne sredine.

Put Švedske ka boljoj zaštiti životne sredine je počeo pre više od 70 godina i od tada stvari idu na bolje. Sve je počelo šezdesetih godina kada je nauka dokazala da širenje opasnih hemikalija ugrožava ljude i prirodu.

Istraživački novinari i nezavisni mediji su odigrali važnu ulogu jer su izveštavali o ovom problemu, pa su političari shvatili da moraju nešto da preduzmu. Usvojeni su novi zakoni kojima je zabranjena upotreba opasnih hemikalija. Dakle, rekla bih da su ključni sastojci recepta za uspešnu zaštitu životne sredine znanje i nauka, slobodni mediji i novinari koji izuzetno dobro poznaju tu problematiku, zainteresovani građani i odgovorni donosioci odluka, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, koji preduzimaju strateške i dugoročne mere. A sve to uz "zelene" investicije.

Takođe bih istakla da je EU izvanredan pokretač jačanja reforme sistema očuvanja životne sredine i investicija. Najvažnija stvar koju možemo da uradimo je ostvarivanje prekogranične saradnje kako bi se zajedno suočili sa izazovima koji su pred nama.

eKapija: U kojoj oblasti je Švedska postigla najviše (npr. upravljanje otpadom, zagađenost vazduha), a šta i dalje predstavlja izazov?

- U društvu koje je rešilo problem najvećih izvora zagađenja, kao što je upravljanje otpadnim vodama, koje je osmislilo dobar sistem upravljanja otpadom i podstaklo industriju da prednjači u zelenim investicijama, čineći ih sastavim delom svojih poslovnih planova, preostaje samo jedan veliki izazov kojim se treba pozabaviti, a to je promena navika.

Kako proizvodimo i kako trošimo? Kako da trošimo bolje i pametnije? Da manje koristimo prirodne resurse? Da više delimo jedni sa drugima, a manje kupujemo samo za sebe? Na nivou celog društva, kao i na ličnom nivou, potrebno je da prelazak na zelena rešenja bude lakši i jeftiniji.

eKapija: Švedska sarađuje sa mnogim opštinama u Srbiji na projektima zaštite životne sredine. Kako ocenjujete spremnost našeg društva da se pozabavi pitanjima zaštite životne sredine? Šta je prema Vašem mišljenju najveći izazov, a šta su primeri dobre prakse?

- Veoma smo ponosni na dugoročnu saradnju sa opštinama širom Srbije. Verujem da je društvo iz dana u dan sve spremnije da preduzme mere za zaštitu životne sredine.

Već sada postoje brojni dobri primeri na lokalnom nivou: izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, investicije u nove kotlove kako bi se smanjila zagađenost vazduha, zaštita prirode i poboljšano upravljanje otpadom zatvaranjem starih deponija i uvođenjem sistema reciklaže.

Poslednjih godina smo svedoci da se opštine sve više povezuju i uče jedne od drugih o tome kako da bolje upravljaju zaštitom životne sredine i povećanju pametne zelene investicije.

Kroz našu podršku reformskoj saradnji zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština i njihovim partnerima u Švedskoj prenose se mnoge važne lekcije. Neke opštine imaju više resursa na raspolaganju pa su sposobnije da brže odreaguju, ali smo takođe primetili da mnoge opštine žele da daju dobar primer drugima i da pokažu da uključivanjem u zelene aktivnosti mogu da poboljšaju živote svojih građana.

Rekla bih da postoje tri velika izazova: snažna politička volja da se nešto preduzme, uspostavljanje sveobuhvatnog dijaloga sa građanima, kao i potreba za angažovanjem više ljudi u lokalnim upravama u cilju izgradnje neophodnih kapaciteta za pronalaženje rešenja.

eKapija: Na osnovu iskustva Švedske - šta daje bolje rezultate u pogledu razvoja svesti o životnoj sredini i navika: obrazovanje ili novčane kazne? Na primer, projekat primarne selekcije otpada "Odvajamo" koji sufinansiraju Švedska, EU i Srbija, pokrenut je u 17 opština u Srbiji. Da li bi računi građana koji ne razdvajaju otpad trebalo da budu veći nego kod onih koji razdvajaju otpad u svojim domaćinstvima?

- Uraditi pravu stvar ne bi trebalo da bude teško - ja više verujem u nagradu nego u kaznu.

Kroz projekat "Odvajamo", Srbija, EU i Švedska su pripremile teren za uvođenje reciklaže u 17 opština. Za to smo odabrali participatorni pristup: lokalne vlasti upravljaju projektom i njegov uspeh je zasnovan na uključivanju lokalnog stanovništva.

Projekat obezbeđuje obuke, informacije, kamione i kante za smeće, ali najveći deo posla je u rukama opštine i njenih građana. I već vidimo konkretne rezultate: u aprilu, šest meseci od početka sprovođenja projekta, prikupljeno je više od 650 tona otpada za reciklažu. Nisu uvedene nikakve novčane kazne, umesto toga imamo funkcionalan sistem i zainteresovane opštine i građane.

eKapija: Švedska u okviru projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji" pruža posebnu podršku unapređenju zaštite vlažnih staništa i očuvanju biljnog i životinjskog sveta u tim područjima. Zašto je Švedska odlučila da se fokusira na zaštitu biodiverziteta u Srbiji i kako to planirate da izvedete u praksi?

- Srbija je donela važnu odluku da investira u ono što zovemo "siva" infrastruktura: puteve, postrojenja za preradu otpadnih voda, sanitarne deponije. A sada je došao trenutak da se bliže pozabavimo "zelenom" infrastrukturom: prirodom i ekosistemima.

S obzirom na klimatske promene i porast temperature, zaštita i obnova vlažnih staništa su postali neophodni. Vlažna staništa zadržavaju vodu i igraju izuzetno važnu ulogu u slučaju suša ili poplava. Švedska i EU su intenzivno investirale u vlažna staništa kako bi se poboljšala njihova otpornost i sposobnost adaptacije na klimatske promene.

U okviru projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji" podržavamo izradu pravnog okvira za zaštitu biodiverziteta, kao i konkretne investicije u prirodna rešenja za poboljšanje, obnovu i zaštitu vlažnih staništa. Narednih godina ćemo se takođe pozabaviti mehanizmima za finansiranje zelene infrastrukture. Nadamo se da ćemo moći da prenesemo naša iskustva i da će ona rezultirati većim investicijama Srbije u zelenu infrastrukturu u narednim godinama.

eKapija: Da li postoji alternativa za zelenu transformaciju u EU?

- Mislim da alternativa ne postoji! Ni u jednom trenutku ne treba da zaboravimo da su klimatske promene i degradacija životne sredine egzistencijalna pretnja za Evropu i ceo svet. Kako bi prevazišla ove izazove, EU je preuzela vođstvo u izgradnji moderne i konkurentne privrede, koja efikasno koristi prirodne resurse.

Kao zemlja koja predsedava Evropskom unijom, Švedska je odredila energetsku tranziciju za jedan od svoja četiri prioriteta. Evropa mora da povede primerom tako što će ispuniti svoje ambiciozne ciljeve po pitanju klime, poboljšati rast i konkurentnost privrede. Izuzetno sam ponosna na snažno partnerstvo koje smo uspostavili sa akterima u Srbiji kako bismo ojačali i ubrzali zelenu transformaciju.