NavMenu

Milica Đurić Jovičić, v.d. direktorka Fonda za nauku - Kroz pet programa vrednih gotovo 44 mil EUR obezbeđena podrška naučnim istraživanjima koja odgovaraju na različite društvene izazove

Izvor: eKapija Utorak, 04.01.2022. 11:12
Komentari
Podeli
Milica Đurić Jovičić (Foto: Privatna arhiva)Milica Đurić Jovičić
Fond za nauku Republike Srbije je mlada institucija, osnovana 2019. godine, koja finansira naučno-istraživačke projekte u okviru pet programa i raspisuje javne pozive koji su kompetitivni. Na ovaj način se svim naučnicima obezbeđuje da transparentno i pod jednakim uslovima konkurišu za sredstva.

Fokus je na raznovrsnim projektima, koji odgovaraju na različite društvene izazove. Podrška se pruža onima sa jasnim i održivim ciljevima, konceptom, ali i sistematičnom i dobro osmišljenom metodologijom rada. Ono što je posebno važno jeste njihova mogućnost da doprinesu rešavanju relevantnih društvenih tema.

Novac za finansiranje naučno-istraživačkih projekata se obezbeđuje iz bužeta Republike Srbije, Svetske banke, a uskoro i iz fondova Evropske unije.

O ovoj temi razgovarali smo sa v.d. direktorkom Fonda za nauku, dr Milicom Đurić Jovičić.

eKapija: Fond za nauku finansira projekte u okviru pet programa. Koji od njih je izazvao najveće interesovanje? Na koji način se odabiraju oni koji će biti finansirani, prema kojoj proceduri, kriterijumu?

- Fond za nauku Republike Srbije je od osnivanja 2019. godine otvorio pet programa: Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) - 8,9 mil EUR, Program za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije - 2,2 mil EUR, Specijalni program istraživanja COVID-19 - 2 mil EUR, Program saradnje srpske nauke sa dijasporom - 800.000 EUR i Program IDEJE - 30 mil EUR. Najveće interesovanje u naučnoj zajednici je izazvao program IDEJE na koji je konkurisalo više od 9.000 istraživača iz 201 naučne institucije sa 917 predloga projekata. Nakon dvostepene evaluacije projekata, za finansiranje je odobreno 105 projekata, koje će u naredne tri godine realizovati 1.064 istraživača.

Fond za nauku raspisuje javne pozive koji su kompetitivni i svim naučnicima obezbeđuje da transparentno i pod jednakim uslovima konkurišu za sredstva. Svi projekti prolaze administrativnu proveru i dvostepenu evaluciju koju sprovode nezavisni inostrani stručnjaci prema kriterijumima naučne izvrsnosti, uticaja i realizacije. Fond za nauku obezbeđuje svim naučnicima stručnu i nezavisnu evaluaciju tako što u svojoj bazi evaluatora ima preko 1.000 eksperata iz 60 zemalja sveta. Svi evaluatori koji ocenjuju projekte su doktori nauka sa višegodišnjim radnim iskustvom, iskustvom u ocenjivanju projekata i značajnim naučnim rezultatima. Na kraju evaluacije, za finansiranje se odobravaju najbolje rangirani projekti, odnosno oni koji su u oba stepena evaluacije dobili najviše ocene u okviru raspoloživog budžeta programa.

eKapija: PROMIS ilustruje velike potencijale naših istraživača. Na čemu je akcenat pri odabiru projekata koji će biti finansirani? Koje projekte biste posebno istakli i zbog čega?

- Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) je namenjen izvrsnim projektima kojima rukovode doktori nauka, mladi istraživači u ranoj fazi karijere. To je bio pilot program Fonda za nauku na koji smo veoma ponosni. U okviru ovog programa, Fond za nauku finansira 59 naučnih projekata. Budžet programa je 8,9 mil EUR, a maksimalan budžet po projektu je do 200.000 EUR za dve godine istraživanja.

Ovo je vrlo značajan program, jer nam je pokazao da naši mladi naučnici imaju važne, nove ideje i veliki potencijal za vrhunske naučne rezultate, a njima je omogućio da na samom početku svoje karijere vode naučne timove, sarađuju sa eminentnim stručnjacima iz svoje oblasti, razvijaju svoje naučne ideje, nabavljaju opremu za istraživanja i žive i rade u boljim uslovima u Srbiji.

Teško je izdvojiti projekte, jer će svaki od njih imati značajan uticaj u svojoj naučnoj oblasti. Naučnici u okviru PROMIS programa razvijaju inovativna i održiva rešenja za proizvodnju biološkog agensa za suzbijanje aflatoksina, istraživanje novih materijala koji bi bili korišćeni u tehnologiji smanjivanja emisije CO2, dizajniranje novih energetskih materijala, razvijanje senzora za detekciju opasnih gasova i mnoge druge projekte koji će biti značajni za sve nas, kao i za ekonomiju i privredu naše zemlje.

eKapija: Posebna pažnja posvećena je i veštačkoj inteligenciji. Koliko konkretni projekti koji se finansiraju imaju potencijala da unaprede privredu naše zemlje?

- Fond za nauku finansira 12 istraživačkih projekata za razvoj veštačke inteligencije, a ova naučna oblast ima veliku primenu u svim granama privrede.

Veštačka inteligencija ima potencijal da odgovori na niz društvenih potreba. Fond za nauku je i kreirao ovaj program kako bi još više podstakao naučna istraživanja i primenu rezultata u Srbiji u ovoj oblasti.

Istraživači u okviru ovog Programa rade na projektima iz oblasti opšte veštačke inteligencije, mašinskog učenja, obrade prirodnog jezika, planiranja, razumevanja znanja, računarskog vida i govorne komunikacije, inteligentnih sistema.

Fond za nauku finansira šest primenjenih istraživanja koja će dati konkretni doprinos razvoju poljoprivrede, informacionih tehnologija, energetike, moderne industrije, zaštite životne sredine i šest osnovnih koji treba da doprinesu razvoju nauke.

Primera radi, projektni tim AI4WorkPlaceSafety istraživača sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Fakulteta organizacionih nauka i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kreira algoritme koji će se primenjivati kako bi se smanjio broj povreda i sprovela zaštita na radu. Pomoću algoritama za obradu slike detektovaće se kada radnici ne koristi zaštitnu opremu i koji su nebezbedni uslovi za njihov rad. Primenom razvijenih algoritama kompanije će ostvariti značajne uštede, uz povećanje zaštite na radu, a rezultati istraživanja bi mogli da imaju primenu i u ergonomiji, sportu, zdravstu.
(Foto: Zapp2Photo/shutterstock.com)

eKapija: Podržali ste i projekte u vezi sa kovidom 19. Da li razvoj domaćih rešenja (kao što su testovi ili lekovi) može da nas učini konkurentnima na tržištu, ili može da nam obezbedi samoodrživost?

- Vrlo smo ponosni na Specijalni program istraživanja COVID-19, jer smo u trenutku kada je ceo svet stao uspeli da brzo odreagujemo u pokušaju da ponudimo naučna rešenja na gorući globalni problem: obezbedili smo budžet od 2 mil EUR, raspisali javni poziv, a kao rezultat imamo 14 projekata koji se danas finansiraju.

Svaki od 14 naučno-istraživačkih projekata pokušava da iz svoje naučne oblasti pruži doprinos u borbi protiv koronavirusa. Primera radi, projekat CAPSIDO razvija brže i pouzdanije antigenske testove, a projekat Smart Repurposing istražuje lek protiv bolesti Covid-19. Rezultati ovih, ali i drugih projekata u okviru ovog programa svakako bi mogli našu da našu nauku učine konkurentnijom na svetskom tržištu, da daju veliki privredni zamajac, a pre svega da obezbede bolji i zdraviji život svih građana Srbije.

eKapija: Program IDEJE je najobimniji. Na koji način biste svaobuhvatno opisali pristigle projekte? Koji od njih su se posebno istakli?

- Program IDEJE je najobimniji, najkompleksniji i najkompetitivniji program Fonda za nauku do sada. Kao što mu i samo ime kaže, ovaj program je bio otvoren za izvrsne ideje iz svih naučnih oblasti, pa je na njega konkurisalo više od 9.000 istraživača iz preko 200 naučnih institucija sa 917 predloga projekata. Program IDEJE je upravo zatvoren i u naredne tri godine Fond za nauku će finansirati 105 projekata na kojima će učestvovati 1.064 istraživača iz 98 naučno-istraživačkih organizacija.

Svim pristiglim predlozima projekata je bilo zajedničko da su imali važnu, novu naučnu ideju, ali su osim naučne izvrsnosti morali zadovoljiti i ostale unapred poznate kriterijume ocenjivanja koji uključuju i uticaj projekta na nauku, društvo ili privredu i mogućnost realizacije.

Neki od naučnih projekata sa vrlo zanimljivom tematikom su: projekat koji ispituje nove kliničke biomarkere za rak dojke, rak prostate i debelog creva, projekat koji se bavi istraživanjem ranih interakcija neandertalaca na području centralnog Balkana, projekat koji istražuje mogućnosti pobošljanja kvaliteta života zatvorenika u pritvorima u Srbiji, istraživanja koja će doprineti zdravijoj i čistijoj životnoj sredini, poput projekata koji razvijaju zelene nanotehnologije za eliminisanje zagađujućih materija u vodama, rešenja za tokove otpada u Srbiji i mnoga druga važna istraživanja.

eKapija: U planu su i dva nova programa - jedan namenjen društvenim i humanističkim naukama, a drugi saradnji nauke i privrede za čistiju životnu sredinu. Možete li nam reći nešto više o njima?

- Fond za nauku trenutno planira dva zanimljiva i strateški važna programa. Jedan od njih, pod nazivom IDENTITETI namenjen je društvenim i humanističkim naukama. Pojam identitet je izuzetno širok, što će našim naučnicima omogućiti da ponude jako veliki broj tema koje se odnose na rodne, religiozne, kulturne, istorijske, pravne ili druge vidove identiteta. Fond za nauku smatra da je potrebno kroz poseban program podržati istraživanja svih vrsta identiteta koja mogu doprineti našem samoodređenju i samorazumevanju, što će onda za posledicu imati i bolje razumevanje drugih.

S druge strane, uskoro ćemo otvoriti i poseban tematski program sa unapred definisanim strateškim temama koje se odnose na smanjenje zagađenja vode, vazduha i zemljišta, ali i na industriju.

eKapija: Istraživanja ne mogu da se obavljaju bez adekvatne opreme. Šta je to što je od opreme obezbeđeno kroz projekte i kako će se koristiti i nakon projekata?

- Naučna istraživanja koja nisu iz oblasti teorijskih, već primenjenih nauka, zahtevaju opremu, koja mora biti adekvatna i savremena. Prilikom konkurisanja na programe Fonda za nauku, naučno-istraživačke institucije, koje su i nosioci predloga projekata, prilažu i detaljnu razradu budžeta potrebnog za naučno istraživanje i taj predlog budžeta se takođe ocenjuje. U navedeni budžet predloga projekta ulazi nabavka opreme, potrošnog materijala, kao i sredstva za zapošljavanje mladih istraživača.

Od ukupnog budžeta svih programa, za opremu je opredeljeno više od 12 mil EUR, što predstavlja direktno ulaganje Fonda za nauku u naučnoistraživačke organizacije u Srbiji. U okviru programa IDEJE, na 28 projekata je odobrena nabavka kapitalne opreme.

U okviru Specijalnog programa istraživanja COVID-19, istraživači koji rade na projektu CAPSIDO nabavili su maseni spektrometar visoke rezolucije ukupne vrednosti 300.000 EUR. U pitanju je kapitalna oprema kakva ne postoji u zemlji, niti u regionu, odnosno mašina vrhunskih performansi koja pruža veliku količinu informacija po analiziranom uzorku. Maseni spektrometar ostaje Hemijskom fakultetu i budućim generacijama naučnika, a Hemijski fakultet je već uveo procedure kako bi ovaj uređaj bio dostupan za testiranja i drugim istraživačima širom Srbije, na način kako to organizuju naučne institucije širom sveta. Izuzetno je važno da oprema koja se nabavlja u okviru finansiranja naučnih projekata bude na raspolaganju celoj naučnoj zajednici i da se racionalno koriste resursi.
(Foto: wavebreakmedia/shutterstock.com)

eKapija: U čemu se ogleda značaj saradnje naučnika iz matice i dijaspore?

- Saradnja naučnika u Srbiji sa kolegama u dijaspori je od nemerljivog značaja za unapređenje i razmenu znanja, uspostavljanje ili unapređenje saradnje, zajednički rad na projektima, objavljivanje radova i patenata, razvoj novih usluga, komercijalizaciju proizvoda, transfera tehnologija, kao i pripreme predloga zajedničkih projekata za konkurisanje kod fondova izvan Srbije.

Fond za nauku ima poseban Program saradnje srpske nauke sa dijasporom koji omogućava razvoj saradnje sa našim naučnicima u dijaspori i unapređenje kapaciteta kroz posete istraživača iz Srbije stručnjacima iz dijaspore i podršku zajedničkim aktivnostima. U okviru ovog programa Fond za nauku finansira 92 naučna projekta.

eKapija: Fond za nauku je nedavno primljen u međunarodnu organizaciju Science Europe. Zašto je to važno za naše naučnike?

- Organizacija Science Europe okuplja najvažnije institucije koje finansiraju naučna istraživanja u Evropi. Ova organizacija broji 38 članova iz 28 evropskih zemalja, a među njima su Swiss National Science Foundation, Max Planck Society, UК Research and Innovation, Danish National Research Foundation, French National Research Agency i mnoge druge. Science Europe podržava razmenu iskustava, znanja i ekspertize nekih od najuglednijih evropskih fondacija i fondova za nauku u Evropi, izgradnju evropskog istraživačkog prostora i oblikovanje globalne naučne agende, što su vrlo važne teme za razvoj nauke. Ogranizacija Science Europe je prilikom procesa učlanjenja Fonda za nauku proveravala akta, procedure i proces selekcije projekata. Upravo iz razloga što su procedure Fonda za nauku postavljenje po ugledu na procedure drugih evropskih fondova, Fond za nauku je jednoglasno primljen u ovu ogranizaciju.

Kroz članstvo u ovoj organizaciji, Fond za nauku će moći da unapređuje buduće programe i procedure, stvara nove prilike za naše naučnike i kreira zajedničke programe sa drugim inostranim fondovima za finansiranje naučno-istraživačkog rada.

Jednostavnije rečeno, navedeno članstvo je od velike važnosti kako za sam Fond, tako i za celokupnu naučnu zajednicu Srbije, jer može da obezbedi više sredstava za naučna istraživanja naših naučnika.

Aleksandra Kekić
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.