NavMenu

Stari zanati gube trku sa tehnologijom

Izvor: RTS Ponedeljak, 21.10.2013. 15:10
Komentari
Podeli

Stari zanati gube bitku pred novim tehnologijama, potvrđuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Samo dva kožara, jedan časovničar i tašner u toku protekle godine uspeli su da dođu do posla. Za voskare i krznare radnih ponuda nije ni bilo. Zanatlije kažu da država, osim što im ne pomaže dovoljno, slabo radi i na njihom očuvanju kroz sistem školstva.

Pocepane jakne i iznošene cipele, stare torbe i polomljene kofere u jednoj od retkih zanatskih radnji u prestonici popravljaju čak tri člana iz tri generacije porodice Popović. Deka, sin i unuk zajedničkim snagama bore se za opstanak. Posla ima, ne žale se.

- Mi možemo, radimo kao jedan kolektiv- familijarno. Ali mora mnogo da se radi. Radi se od osam do dvanaest sati ponekad, kad ima posla - kaže zanatlija Tomislav Popović.

Vreme, kažu, zanatlijama "ne ide baš na ruku". Najstariji član pamti i bolje dane. Razlika je osetna, a konkurencija nemilosrdna.

- Ranije dok je bila Jugoslavija, radili smo razne poslove za velika preduzeća. Sada kad su Kinezi ušli i uneli svoju robu, mi smo "spali" da radimo opravke, kožne galanterije i cipela - napominje Mirko Popović.

Zbog ekonomske krize, na prste jedne ruke mogu se prebrojati oni koji od zanatlije zatraže novi kaiš, cipele ili jaknu. Novo se ređe kupuje, a staro sve češće popravlja.

Građani kažu da nose na popravku torbe, kaiševe i obuću. Neki, mećutim, smatraju da su današnje stvari zbog jeftine proizvodnje nekvalitetne i da imaju svoj rok trajanja.

Samo u prestonici ima oko 7.500 zanatskih radnji, a u Srbiji je nezanemarljiv broj preduzeća koja zanatlijama nude radna mesta. Pošto zanatska zanimanja nisu dovoljno popularna, te firme retko koga i zaposle.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić napominje da je bilo stranih kompanija, koje su tražile su određen broj zanatlija. Odgovorili smo im da mi nemamo škole za to ili razreda u kojima bi se đaci obučavali niti ima dovoljno praktične nastave, kaže Rajić.

Prema njegovim rečima, zanati, u određenim delovima Srbije u kojima su investitori hteli da ulože novac, praktično su izumrli.

Zanate od izumiranja zapadne zemlje štite školskim sistemom, gde su, kao u Nemačkoj ili Austriji, njihovi đaci, pored željene srednje škole, u obavezi da izuče i neki od zanata. Naši učenici sve ređe biraju zanat. Kažu, mnogo truda, a zarada mala. Zato ne čudi što su srpske zanatlije u proseku sve starije, a mladih šegrta u njihovim radnjama sve je manje.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.