Vino sa Bartonom i krempite sa Andrićem - Restoran "Klub književnika" u novom ruhu gazi sedmu deceniju

Bašta će uskoro biti zastakljena

Britki i kad se šale, ozbiljni i sa čašicom više, diplomate, pisci, glumci, reditelji, slikari novinari, decenijama su u podrumu u Francuskoj ulici broj 7 bistrili politiku i nalazili inspiraciju za svoja dela. Bilo je na ovom kultnom mestu u Beogradu i tajnih sastanaka, internacionalnih bračnih svađa, suza i smeha, razgovora koje niste mogli čuti u javnosti. Čuvena lepotica Olivera Katarina ovde je upoznala i za jednu noć zavolela budućeg muža Vuka Vuča.

Restoran "Klub književnika", u kući koju je krajem 19. veka podigao Milan Piroćanac, nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Srbije, otvoren je još daleke 1949. Nekoliko godina kasnije, preuzima ga čuveni Budimir Blagojević Buda i njegov prijatelj Dalmatinac Ivo Kusalić.

Pre četiri godine, "Klub književnika" dobio je novog vlasnika. Sada je renoviran, uvedeno je nekoliko novina, ali nije izgubio ništa od svog autentičnog izgleda i duha. Zbog toga su stalni gosti ovde i dalje redovni, a novih je sve više.

Ričard Barton i "tele za tele"

Bašta će uskoro biti zastakljena

Mesto na kome se krojila politika države i, kako kažu, "elita rađala i umirala", bilo je okupljalište svih onih koji su obeležili stranice jugoslovenske istorije, ali i mnogobrojnih znamenitih stranaca. U početku su gosti morali da imaju člansku kartu da bi ovde ušli, pa je po Beogradu kružila dosetka da je važnije biti član "Kluba književnika" nego Udruženja književnika. Znalo se i kome se, kao po komandi, ustupala stolica. Cupkale su mnoge važne glave za šankom, čekajući da se oslobodi sto za kome piće gustira neki stari gost, jer se oduvek držalo do tradicije.

Istinito ili ne, još se prepričava Krležino prepucavanje sa konobarom Ivom, kada je poslednji put došao u "Klub" da sa njim, uz teleću glavu popije flašu "graševine". Dok je Iva donosio porciju, Krleža je dobacio "Evo, tele nosi teleću glavu". "Volu da je pojede", odvratio mu je Iva.

Iako je dobio novog vlasnika, glavni kuvar isti je kao i u slavno Budino vreme. Tako je i hrana po kojoj je "Klub" čuven, nepromenjena, a jelovnik je obogaćen laganim, internacionalnim specijalitetima i raznovrsnim salatama, kaže za "eKapiju" Elizabeta Milošević, direktorka "Kluba književnika".

Krčkaju se tako u Francuskoj broj 7 svetske đakonije barabar sa domaćim loncima. Za stolovima za kojima su nekada sedeli Andrić, Kapor i Olja Ivanjcki, možete podjednako uživati u hladnoj ili toploj guščijoj džigerici (po kojoj su najpoznatiji među gurmanima), hadžijinom ćevapu, pršuti sa dinjom, škembićima, sarmi u jagnjećoj maramici, podvarku, rižotu sa pečurkama, ili jagnjetini na žaru.

Bašta će uskoro biti zastakljena

Na kraju, koliko god da ste siti, ne propustite nadaleko čuvenu krempitu, po kojoj su se, nekada, poznavali gradski šmekeri. Nakon prolećne šetnje Kalemegdanom, u povratku preko glavne gradske štrafte, pojaviti sa svojom gospođicom na vratima "Kluba", značilo je uspešan završetak sastanka.

Budin rozbif i Ivinu dalmatinsku pržalicu, gustirali su i italijanski pisac Alberto Moravija, Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr, ali i Matija Bećković, Dobrica Ćosić, Zoran Radmilović...

Vinska karta nudi brižljivo odabrane boce, ali se neke stvari nikada ne menjaju, pa tako u "Klubu književnika" i dan danas možete dobiti "litar belog i sifon sode". Nekada je na piće kod Bude voleo da svrati i čuveni srcolomac Ričard Barton, dok je snimao "Sutjesku". Danas, čaša vina "Aleksandrović", "Radovanović", "Radenković", kao i ponuda stranih vinara, zadovoljiće i najistančanije ukuse.

Restoran ima oko 110 mesta, i još 150 u bašti, koja je nedavno dobila posebno dizajniranu nadstrešnicu. U planu je da do naredne sezone bašta bude i zastakljena, te da u njoj gosti mogu uživati i zimi.

"Klub Književnika" radi od 12 časova, a tokom zimske sezone zatvoren je nedeljom. Iako se ovde mogu organizovati rođendani, manje svadbe i druge proslave, kako kaže Elizabeta Milošević, nikada ne izdaju celu salu, zbog stalnih gostiju kojima su vrata uvek otvorena. Upravo su oni, koji decenijama ovde svraćaju, ponos ovog jedinstvenog mesta u Beogradu. Ipak, u "Klubu" ne zaboravljaju da pomenu kako im na ručak sada svraća sve više mladih, poslovnih ljudi, i to pre svega na klasična domaća jela – prebranac, podvarak...

Bašta će uskoro biti zastakljena

Za istim stolom

Koliko su gosti privrženi ovom restoranu, govori i angedota koju nam je prepričao konobar Bane.

- Nekadašnji ambasador Norveške u Jugoslaviji, Thorvald Stoltenberg, šezedesetih godina, odlazeći iz Beograda, napravio je oproštajnu zabavu u "Klubu književnika". Kada je izlazio, pozdravio se sa nekim gostima koji su sedeli za stolom broj jedan. Prošlo je 30 godina, a Stoltenberg je došao u Beograd, sada kao jedan od vođa mirovnih pregovora. Ulazi u "Klub književnika", i za istim stolom vidi iste ljude.

Glavni kuvar Ljuba Vasić, tradicionalno, u "Klubu" sam priprema zimnicu, kao i domaće kobasice, a hleb za restoran peče se na Kalemegdanu. Ručak u "Klubu književnika" je, inače, uveden tek pre četiri godine, jer su u Budino vreme, služili samo večeru. Klub je, kada je dobio novog vlasnika, po prvi put posle više od pola veka dobio - muziku.

Nakon renoviranja, kuhinja je uređena po HACCP standardima, urađena je ventilacija koja je nedostajala restoranu, novi podovi i pločice, toaleti... Osoblje je, naravno, ostalo isto, uz zapošljavanje novih radnika. Iako se diče tradicijom, u "Klubu književnika" ne libe se da koriste sve prednosti modernih tehnologija, pa tako na njihovoj "Facebook" stranici svakoga dana možete dobiti dnevni meni, a planiraju da uskoro uvedu i online rezervacije.

- Svaki gost će moći da bira sto, i da ga pogleda putem ove aplikacije – kaže nam Elizabeta Milošević.

U "Klubu književnika" možete uz raznovrsan meni i muziku tamburaškog orkestra "Peti kec" dočekati 2013, a provod je zagarantovan i za Srpsku novu godinu.

Milica Stevuljević