OIE Srbija 2023: Banke zainteresovane za OIE projekte, budućnost je u ugovorima o otkupu električne energije

Banke u Srbiji veoma su zainteresovane za finansiranje solarnih i vetroelektrana, ali smatraju da rizik finansiranja ne treba da bude samo na njima – zaključak je panela koji je okupio bankare na konferenciji OIE Srbija 2023.

Na panelu "Izazovi finansiranja OIE projekata" razgovaralo se o specifičnostima finansiranja solarnih i vetroelektrana, ali i tražio odgovor na pitanje: ko treba da prihvati rizik finansiranja OIE projekata.

Panelisti su se složili da je Srbija značajno napredovala u ovoj oblasti. Kako su istakli, aukcije daju sigurnost i finansijerima i investitorima, ali i bankare brinu balansiranje, kao i mrežni sistem, što ulazi u analizu rizika.

Fid-in tarife, koje podrazumevaju podsticajne otkupne cene po proizvedenom kWh iz OIE, koje države propisuju kako bi podstakle investitore i smanjile rizik investicija, polako odlaze u prošlost.

Budućnost su, kako su naveli panelisti, ugovori o otkupu električne energije (PPA) – po kojima se kupac električne energije obavezuje da kupuje električnu energiju direktno od proizvođača po unapred dogovorenim cenama tokom određenog vremenskog perioda. Prvi takav ugovor već je sklopljen između švajcarskog proizvođača i trgovca energijom AXPO i vetroparka Krivača koji bi trebalo da počne da radi krajem godine.

Razdvojeni fantomski od stvarnih projekata

Najl Henigen, finansijski direktor kompanije Masdar koja je izgradila Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji sa instalisanom snagom od 158 MW, najavio je da je u toku finansiranje Čibuka 2. Kompanija, koja je jedan od pobednika nedavno održanih aukcija, zadovoljna je celokupnim procesom. Kako je Henigen istakao, postignuta je transparentnost, što je za ovu kompaniju jedna od najvažnijih stavki.

- Ostvareno je razdvajanje fantomskih od stvarnih projekata – istakao je Henigen dodajući da je povećano učešće banaka na OIE tržištu krucijalno: - Izazov je da počnemo finansiranje već u fazi konstrukcije projekta. Takođe, potreban nam je brži proces, idemo presporo ka energetskoj tranziciji, a značajan deo vremena provodimo u pregledanju iste dokumentacije sa bankarima.

Henigen je istakao da za vetroparkove više nisu potrebni grantovi zahvaljujući kojima je sektor izgrađen. Sada, kako kaže, treba da se razmišlja o novim tehnologijama, kao i hibridnosti projekata. Ocenjuje da je dobro da se razvijaju korporativni ugovori o otkupu električne energije, a kad je reč o rizicima, veruje da na tome treba svi da rade.

- Dve najveće brige su balansiranje i mrežni sistem i svi bismo voleli da se to adresira. I mi kao investitori snosimo značajan rizik i svi zajedno treba da radimo na upravljanju rizikom. Ima liberalizovanih tržišta gde je banka spremna da preuzme više rizika, važno je da o tome razgovaramo, i banke i investitori – ocenio je Henigen.

Nova realnost su više kamatne stope

Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija koja je bila uključena u finansiranje Čibuka 1, otkrio je da je u ovom slučaju rađeno finansiranje na 15 godina, sa fid-inom na 10 godina, što je prva transakcija tog tipa u Srbiji.

- Mi smo u Srbiji finansirali pet od sedam vetroparkova. Na aukcijama smo podržali 3 solara i 1 vetropark i svi projekti su prihvaćeni. Cilj Unicredit grupe je da do 2026. godine finansiramo zelene projekte sa 150 mlrd EUR. Radujemo se zelenoj gradnji, to nedostaje u ovom trenutku, voleli bismo da vidimo više takvih projekata – istakao je Vuletić.

Dodao je da je ova banka zainteresovana i za manje projekte kojih će, kako je ocenio, biti sve više.

- Sad imamo i liniju za grantove, prilagođene prozjumerima. U ovom procesu, osim jednostavnih proizvoda, veoma je važna savetodavna uloga banaka, ljudi moraju da znaju u šta se upuštaju – rekao je Vuletić.

On pozdravlja konkurenciju u oblasti finansiranja OIE projekata i naglašava da nije uloga banaka da prihvati sve rizike, uključujući i kamatni.

- Mislim da niko ne sme da ima kamatni rizik na 10-15 godina. Na tako dugim projektima on treba da bude zaključan, zato služi zaštita od kamatnog rizika. Procene su da će doći do blagog pada kamatnih stopa, ali ne na nivo od ranije, treba da prihvatimo novu realnost – upozorava Vuletić.

(Foto: OIE Srbija/Goran Zlatković)

Mali projekti mogu imati snažniji uticaj od velikih

Nikola Stamenković, član Izvršnog odbora Erste Banke Srbija, slaže se da se očekuje pad kamatnih stopa sledeće godine. Kako kaže, euribor bi trebalo da bude najviši u prvom kvartalu, 3,9-4%, dok bi krajem godine pao na 3,2%. Ocenio je da su prethodne tri godine pokazale da postoje i nefinansijski rizici koji mogu da izazovu poremećaje na tržištu.

Kad je reč o finansiranju OIE projekata, Stamenković je istakao značaj malih projekata.

- Nama su mali projekti veoma bitni, jer mogu imati snažniji uticaj od velikih, a ne radimo dovoljno na skalabilnosti tih malih projekata koji mogu da promene paradigmu – naglasio je.

Erste grupa je jedan od finansijera vetroparka Krivača, prvog u istočnoj Srbiji koji bi trebalo da počne sa radom krajem godine. Reč je o prvom projektu obnovljive energije u Srbiji koji uključuje komercijalni ugovor o otkupu električne energije koji je zaključen sa švajcarskim proizvođačem i trgovcem energije AXPO.

- Vreme fid in tarifa je iza nas, komercijalni PPA pokazuje u kom pravcu idemo. Razgovaramo sa investitorima, i mi smo zabrinuti zbog balansiranja, vidimo tu rizik. Ipak, kada govorimo o sigurnosti, ne postoje bolji projekti od ovih koji su prošli aukcije – rekao je Stamenković.

Prema njegovim rečima, opravdane su zamerke investitora na brzinu pregovora sa bankama.

- I naš komercijalni interes je da skratimo taj proces sa 20-24 meseca koliko je trenutno potrebno za vetroparkove na 12-18 meseci. Kad klijent kaže da se ista dokumentacija pregleda više puta, to je tačno, ali najgore za razvoj tržišta je da se naprave greške. Pokušavamo da nađemo meru između opreza i brzine – istakao je Stamenković dodajući da je i banka spremnija na ustupke što je projekat bolji.

Šta sa projektima koji nisu prošli na aukcijama?

Dejan Janjatović, zamenik predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke koja je sa Erste bankom finansirala vetropark Krivača, istakao je da su ovi projekti dokaz da više investitora i banaka mogu da rade zajedno. Prema njegovim rečima, reč je o specifičnom finansiranju u odnosu na sva druga projektna, jer se radi o projektima na 15 godina i većoj izloženosti riziku.

- Svaki projekat prolazi kroz različite analize. Treba ići korak po korak, prebrzo preuzimanje egzotičnih načina finansiranja može da zaustavi tržište. U Srbiji nema više fid-in tarifa, ali aukcije daju sigurnost i finansijerima i investitorima koji su pripremili obimnu dokumentaciju za aukcije što ubrzava proces i u saradnji sa bankama. Mi smo spremni da podržimo dobar projekat, ne odbacujemo ni projekte koji nisu prošli na aukcijama, ali ovi koji jesu ipak pokazuju da su otišli dalje – naglasio je Janjatović ističući da u dugoročne projekte treba ukalkulisati i očekivanu kamatnu stopu od 2 do 2,5% na nekom srednjem nivou.

On primećuje da je grantova za zelene projekte sve manje, jer su oni sada isplativi i održivi. Grantovi su, kako kaže, imali cilj u prvoj fazi da pokrenu projekte, pa se sada preusmeravaju u druge oblasti. S druge strane, Janjatović očekuje da će u budućnosti sve više kompanija biti zainteresovano za OIE projekte.

- Sve naše kompanije koje posluju sa EU susreću se sa obavezom izveštavanja o emisijama gasova staklene bašte. One koje smanjuju emisije, biće konkurentnije, pa sve češće postavljaju solare na poslovne zgrade, u čemu imaju još jedan benefit, a to je ušteda koja je naročito značajna zbog povećanja cena struje. Tu činjenicu kompanije sve više osvešćuju – naglasio je Janjatović.

Konferenciju OIE Srbija 2023, čiji je jedan od medijskih pokrovitelja portal eKapija, organizovalo je udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.

M. D.