NavMenu

Konferencija OIE Srbija 2023 - Srbija posle aukcije i Evropa posle energetske krize

Izvor: eKapija Četvrtak, 14.09.2023. 13:09
Komentari
Podeli

(Foto: Printscreen/Konferencija OIE Srbija)
Konferencija OIE Srbija 2023, koju organizuje istoimeno udruženje, a čiji je medijski sponzor i eKapija, u Vrdniku je danas okupila 30 panelista i moderatora među kojima su predstavnici EMS, EPS, SEEPEX, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Sekretarijata Energetsake zajednice, kao i predstavnici organizacija, udruženja i asocijacija i proizvođača opreme u čijem fokusu su obnovljivi izvori energije, njihov razvoj i ulaganje u njih.

Ovogodišnja konferencija održava se pod radnim nazivom "Srbija posle aukcije", a predstavnike zelene energije Srbije i regiona uoči početka pet tematskih panela pozdravili su predsedavajući UO OIE Srbija Miloš Colić, v. d. generalnog direktora EPS Dušan Živković, regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Mateo Kolanjeli i ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Resorna ministraka na otvaranju konferenije istakla je da su ulaganja u OIE važna za veću energetsku nezavisnost i sigurnost, ali i da treba da budu jedan od pokretača privrednog rasta, investicija i povećanja zaposlenosti.

- Kad se osvrnemo na period od skoro godinu dana, možemo reći da smo napravili značajne korake da ubrzamo razvoj sektora OIE, a da taj razvoj bude na zdravim nogama. Za šest meseci pripremili smo i doneli izmene Zakona o korišćenju OIE tako da omogućimo dalji razvoj OIE, i da istovremeno imamo stabilnost sistema. Doneli smo i podzakonske akte i sproveli prve aukcije za tržišne premije, najveće koje su se odjednom sprovele u našem regionu po evropskom modelu. Aukcijama je obezbeđeno više od 1 mlrd EUR novih investicija, devet novih elektrana kapaciteta više od 700 MW, čime će se postojeći kapaciteti iz OIE udvostručiti. Kroz nadmetanje postignuta je cena skoro dvostruko niža od tržišne što će značiti dodatne prihode za državu, odnosno investitori će državi plaćati razliku u ceni. Po tom osnovu prema dugoročnim projekcijama cena država će godišnje prihodovati od 12 do 28 mil EUR. S druge strane, investitori su dobili priliku da grade nove kapacitete uz mehanizam koji ih štiti u slučaju pada cena ispod određenog nivoa, dok će građani imati više čistih izvora energije, zdraviju životnu sredinu i manje emisije CO2 – naglasila je ministraka.

Ona je pozvala zainteresovane investitore da iskoriste potencijal koji postoji u Srbiji i da budu deo velikog investicionog ciklusa u oblasti energetike, u kojem ukupna vrednost projekata iznosi oko 15 mlrd EUR.

- Trogodišnji plan sistema podsticaja OIE predviđa da za tri godine dobijemo novih 1.300 MW iz OIE. Energetska tranzicija je posao i zadatak svih nas, i može biti uspešna samo ukoliko svi - država, investitori, energetske kompanije, budemo radili u istom pravcu – ukazala je Đedović Handanović.


Kakvo je stanje u OIE sektoru u Srbiji, regionu i Evropi


Ako se može suditi na osnovu prvog održanog panela, a čija je tema bilo stanje u OIE sektoru u Srbiji, regionu i Evropi, opšti zaključak je da su u ovoj oblasti, i pored svih izazova sa kojima se suočavaju, naša zemlja i države u regionu na dobrom putu.

(Foto: Pixabay.com/Pexels)
Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, na ovom panelu koji je vodio Dragoljub Cibulić, stariji partner u BDK advokatima, čestitao je Srbiji na prvoj aukciji koja se tiče energije vetra. Kako je Bušle ocenio, reč je o jednoj uspešno sprovedenoj i završenoj priči i to ne samo za našu zemlju nego i za naš region.

- Impresaioniran sam vašim angažmanom, kako ste uspeli da prevaziđete interne opstrukcije. U Energetskoj zajednici veoma smo zainteresovani za vaš fidbek. Ali, jasno je da ćemo morati zajedno da radimo kako bismo bili bolje povezani – ukazao je Bušle naglašavajući elan koje su dale aukcije u Srbiji i regionu, ali i značaj i važnost nacionalnih i evropskih energetskih planova, a u čijem fokusu treba da budu OIE i dekarbonizacija.

Bušle je naglasio da je i dalje važno da se u priči o OIE vodi računa o redgulatiivama i zakonodavstvu, jer su oni okvir za OIE i stabilnost sistema, dodajući da su svakako vrlo žive diskusije Energetske zajednice sa vladama.

- Verujem da smo nakon toliko godina nesigurnosti došli do tačke bez povratka kada je u pitanju energetska tranzicija, posebno kada je reč o onima koji to treba da je sporovode, koji se bave OIE – naglasio je Bušle.

Panelisti okupljeni na prvom panelu osvrnuli su se i na izazove sa kojima se suočavao energetski sektor u prethodnih 12 meseci, ne samo u regionu, nego i u ostatku Evrope – krizu u Ukrajini, rast kamatnih stopa, rast cena – napomenuvši da je sve to zemlje, pa i Srbiju, primoralo da se sve više okreću zelenoj tranziciji.

Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan, podsetio je da ova banka ima ključnu ulogu u postavljanju regulatornog okvira za sprovođenje aukcija.

- Mi smi vrlo zadovoljni prvom aukcijom u Srbiji. Iz naše prepsektive bila je najveća u regionu i to su bili odlični, zreli projekti. Što se tiče cena, svakako tu je bila konkurencija, bilo je ponuda ispod projektovane cene što je sjajan znak. Aukcija za vetar bila je vrlo uspešna, za solar malo manje. I solar ima potencijal, pa možda neke sledeće budu uspešne kao i ova za vetar. Mi smo izlrazili spremnost da nastavimo da podržavamo drugu aukciju, kada god to da bude. Nadamo se da će Srbija naći dobre načine i za buduće aukcije za solarnu energiju - kazao je Kolanđeli.

Panelisti su podsetili da je priprema za aukciju trajala tri godine, da taj proces nije bio jednostan, podsetivši i na slične takve primere iz regiona kao što su Albanija i Hrvatska.

- Aukcija koju smo imali u Hrvatskoj, mislim da je za nju i nama bilo potrebno oko tri godine, da bismo regulisali sve kako treba podzakonskim aktima. U početku nije bilo spremnosti za takve projekte, čak nije bilo ni dovoljno projekata, cena je bila preniska, bio je primetna i neuspeh u količnini megaavata koja se očekivala. Nije bilo atraktivno za investitore, ali sada za njih imamo upitnike kako bismo utvrdili kvote, kao i cene po megavatu. Zato mislim da su jako bitne ovakve konferencije, privreda mora biti glasna, da se oglašava oko svojih potreba, da bude i država aktivna u svemu tome – istakla je Maja Pokrovac, direktorka OIE Hrvatska.

Valburga Hemetsberger, generalna direktorka SolarPower Europe ukazala je da je vrlo važno udruživanje svih koji se bave OIE. Kako je rekla, razvoj solarne energije se ubrzao u Evropi i poslednje dve godine, u poređenju sa prethodnim, obaraju rekorde u proizvodnji ove energije. Navela je da ne može da se gleda kristalnu kuglu, kada je reč o 2050. godini, ali da je već sada jasno da će do tada udeo solarne energije značajno procentualno da se uveća. Hemetsberger je naglasila i da svakako postoji više izazova kao što su mrežni operateri, promena majndseta u smislu kako integristi OIE. Dodala je i da Srbija može biti veliki igrač na ovom polju.


(Foto: Pixabay / Bru-nO)
Alesandro Bragonci, šef regionlanog predstavništva EIB za zapadni Balkan rekao je da se ova finansijska institucija trudi da podrži ceo kontinent u ovoj oblasti jer je ključni prioritet da se manje oslanjamo na fosilna goriva.

- Mi smo komplementarni investicionim bankama pa i EBRD-u, pogotovu kada je reč o velikim projektima. Ali, mi smo uglavnom finansijeri za javni sketor. U prošlosti je smetnja bila to što su ljudi iz javnog sektora bili manje posvećeni dekerbonizaciji. Ali, jasno je da se nakon COVID-a i rata u Ukrajini scenario promenio, da je sve to poguralo strategiju dekarbonizacije, deugljenizacije – kazao je Bragonzi.


Transformacija EPS-a i pomoć investicionih banaka

Panelisti su se osvrnuli i na pomoć investicionih banaka državnim preduzećima, kao što je Elektroprivreda Srbije naglasivši da se tu radi o opštem pristupu, da je tako nešto urađeno i u Severnoj Makedoniji.

Istaknuto je da postoji želja da se podrži likvidnost državnih kompanija u vreme krize, ali da se sa druge strane očekuje i njihovo bolje upravljanje OIE i dekarbonizacijom. Decenijama je, kako je rečeno, postojala potpuna zavisnost od hidroenergije, fosilnih goriva i uglja, da imamo posledice dugog tolerisanja enegretskog otpada, gubitaka kroz mrežu, kao i toga što nije plaćana ni realna cena. Zato je važno da se pregledaju stari modeli i da se preispita cena. Zaključak je da je srpska vlada na polju ovih reformi veoma posvećena, da ima razumevanja i volju da se dogovori paket reformi. To podrazumeva aukcije, nacionalni klimatski akcioni plan, kao i da se do 2050. izbace fosilna goriva.


Vrdnička kula
Google Maps
Komentari
Vaš komentar

Tema u žiži: Obnovljiva energija

Vidi sve
Pogledajte i ostale tekstove iz ove Teme u žiži
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.