NavMenu

REBEC 2023 - Moderna gradnja mora biti održiva i zelena, budućnost donosi izazove kako sa što manje resursa dobiti što bolju građevinu

Izvor: eKapija Petak, 23.06.2023. 10:52
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Unsplash/Chuttersnap)Ilustracija
Zelena agenda u gradnji pre nekoliko godina nije bila toliko aktuelna, a danas predstavlja jednu od važnijih komponenti u ovoj oblasti. Kako sa što manje sredstava izgraditi što bolju građevinu i koristiti lokalne resurse bila bi početna tačka na putu promena kad je moderna gradnja u pitanju, moglo se čuti na panelu razvoj urbanizma i vizije arhitekture u okviru koneferencije Rebec 2023.

Prema rečima Ijana Bogla (Ian Bogle) iz londonske kompanije Bogle Architects, u vremenu u kom živimo cilj je razviti što savršeniji projekat sa stanovišta održivosti sa što manje resursa.

- Mislim da gradove moramo učiniti zelenijim da bi se ljudi osećali bolje. Kad se ljudi osećaju bolje onda se i dešavaju bolje stvari. Naša kompanija radi na različitim lokacijama i zemljama u kojima važe različita pravila. Imamo primer Praga gde su standardi izgradnje veoma strogi, dok u Londonu možemo graditi koliko želimo - pojasnio je Bogle.

Uloga arhitekte u modernom svetu koji nosi potpuno novi način življenja i promenu navika može biti veoma značajna, istaknuto je na panelu.

- Uloga arhitekture je da služi planeti, korisnicima, ali bitna stvar je i da arhitektura nije tu da bi samo zadovoljila naše potrebe, pa da time uništimo budućnost naše dece. Kao arhitekte moramo holistički da sagledamo i višedisciplinarno prilazimo projektima kako bismo napravili najbolji održivi proizvod koji će ostati tu za generacije koje dolaze - istakao je u svom izlaganju Alexander Marjanović iz kompanije Reardon Smith Architects, London.

Govoreći o održivosti u arhitekturi i gradnji, Marjanović je dodao da je grupa ljudi jača od pojedinca i da bi možda dobro kad bi arhitekte razmenjivale iskustva u cilju unapređenja sveta.

- To je pitanje etičkog i neetičkog pristupa. Korisnici su ti koji sve više diktiraju na koji način će se nešto raditi. Svakako imam optimističan pogled na budućnost. Moramo da ujedinimo gradove i prirodu. Takođe, mislim da je važno napomenuti i to da sa svakom obnovljenom zgradom čuvamo ogromnu energiju i to moramo imati u vidu kad razmišljamo o karbonskom otisku, psoebno kad je beton u pitanju. Imamo veliki broj primera prenamene građevine koji su se sjajno pokazali i takvi projekti bi mogli biti sve zastupljeniji u gradnju u godinama koje dolaze - pojasnio je on.

Prema rečima Marka Fenwicka, arhitekte pomažu da se uz pomoć više analitičkih uloga razvijaju zgrade i gradovi.

- Kroz istoriju smo imali dosta i dobrih i loših primera. Gradimo gradove ne samo za nas nego i za našu decu. Mislim da gradovi moraju biti fokusirani na ljude uz održivost kao obavezu - istakao je on i dodao da je dobra određena doza opreza kad je globalni urbanizam u pitanju i kao dobar primer naveo Savski trg u Beogradu, jer se tu pokazalo kako je moguće od stanice napraviti bolje mesto sa zelenilom i prostorom za odmor ljudi.

- U različitim gradovima postoje različito regulisana pravila gradnje, tako u Madridu imate veom striktna pravila. Jasno je definisano gde će biti zelena gradnja. Zato smatram da urbana struktura budućih gradova mora biti dizajnirana - dodao je on i naglasio da njegova kompanija radi i projekat nacionalnog stadiona u Beogradu koji će u okviru kompleksa imati veliki broj stabala.

Prema rečima Milutina Folića osnivača i vlasnika kompanije Sillage između investitora se razvila takva klima koja liči na takmičenje jer se svi trude da pomere granice.

- Početna tačka bi bila ta da razvijate vrednosti koje uvek stavljaju javni interes iznad ličnog. Mislim da nam je kao društvu i naciji potrebna zrelost kako bismo shvatili da je javni interese iznad svih naših pojedinačnih interesa. Na kraju dana, to je i naš interes, da nam svima bude bolje, da živimo u lepšim gradovima. Čak i da ste najbogatiji čovek na svetu, trebate da shvatite da najvažnija stvar na svetu nije pomeranje planina. Arhitekte pod uticajem klijenata pomeraju te granice, ne da bi dobili najbolji proizvod, nego da zadovolje želje svog klijenta. Mislim da to nekada trebamo odbiti i pokazati snagu da kažemo "ne", a do tada bi jedina rešenja po meni bila stroga pravila gradnje - istakao je Folić.

Kako je rekao sa jedne strane nam je potreban talenat, kako bismo sa klijentom mogli da komuniciramo i pokažemo mu da, ako građevina ima manju površinu može dobiti na vrednosti primenom dobrih ideja.

- Ne trebamo da budemo uplašeni da tražimo pomoć od kolega arhitekata koji znaju više jer ta saradnja može dovesti do zaista dobrih rešenja - pojasnio je on.


Kakva je uloga arhitektonskih takmičenja?

Takmičenja su najbolji način da se nađe neko rešenje. Loša strana takmičenja je što učesnici nemaju priliku da razgovaraju lijentom, niti mogu čuti njegove želje, pa sve rade napamet.

- Prošlog meseca sam bio sudija u jednom takvom takmičenju. Izabrali smo pobedničko rešenje, ali i drugo i treće mesto za slučaj da se prvo rešenje ne dopadne klijentu - ističe Bogle.


Da li će u budućnosti jačati poreba za planiranjem ili će novac rukovoditi projektima?

- Moj utisak u poslednje vreme je da kupci bivaju sve više obrazovani ali i razmaženi kad su u pitanju uslovi življenja. Ljudi su sve manje spremni da plate čak i jeftiniju nekretninu u sredini koja nije po njihovim standardima i nema visok kvalitet života. Ukoliko nema igrališta za decu i ostalih pratećih sadržaja, zelenila, ljudi više neće da kupuju - ističe Folić.

Kako kaže, budućnost će biti obojena veoma visokim očekivanjima od strane kupaca. Zato smatra da će svi parametri biti mnogo unapređeni. Polovična rešenja jednostavno neće imati šansu na tržištu.

- Nedavno smo radili na jendom masterplanu i klijent je želeo da u projektu primenimo pasivan način održivosti. Da pozicioniramo zgradu, okrenemo je pod određenim uglom zbog svetlosti, postavimo vodu gde treba, rastinje koje je karakteristično za ovo geografsko područje i mislim da su takva pametna rešenja i održiva. Samo je potrebno razmišljati i učiti - zaključio je Folić.

S. Maričić
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.