Zbirka nesvrstanih iz Beograda upisana u registar Uneska
Komentari
(Foto: Pixabay / Clker-Free-Vector-Images)
U saopštenju Ministarstva kulture Srbije tim povodom se kaže:
- Nominacioni dosije, za koji je doprinos dao Arhiv Jugoslavije, dokumentuje Prvi samit Pokreta nesvrstanih, koji je označio aktivnu ulogu zemalja Trećeg sveta u smanjenju svetskih tenzija, pozivajući na kraj kolonijalizma, imperijalizma i rasizma, kao i promociju mirne koegzistencije i svetskog mira.
Zbirka se sastoji od skeniranih kopija 76 tekstualnih arhiva, 242 fotografije, jedne audio-arhive i 15 filmova. Sve to je, kako priča Terzić, iz Fonda Josipa Broza Tita iz Arhiva Jugoslavije, Fototeke Tanjuga i video-materijala Filmskih novosti. Među dokumentima su Izjava o opasnosti od rata i apel za očuvanje svetskog mira, dva pisma sličnog sadržaja upućena predsedniku SSSR-a Nikiti Hruščovu i predsedniku SAD Džonu Kenedija, poruka Josipa Broza Tita generalnom sekretaru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija U Tantu, kao i zabeleške sa Titovih susreta i razgovora sa učesnicima beogradske konferencije…
Kako on podseća, reč je o susretu koji se u našem glavnom gradu desio 1961. godine i gde su se okupile zemlje Azije, Afrike, Evrope (Jugoslavija i Kipar) i neke zemlje Latinske Amerike – ukupno njih 25. Za 60 godina postojanja pokret je okupio 120 zemalja.
- Suštinu te priče treba sagledati u kontekstu vremena, dobu kada se krajem Drugog svetskog rata naziru suprotnosti i trvenja između velikih sila oko uticaja i koje zovemo hladni rat a možemo reći i vrući mir. Otklon od SSSR-a 1948. omogućio je Jugoslaviji da izađe na veliku scenu, ona nije tada bila puki objekat u međunarodnim odnosima i to je bio zlatni period jugoslovenske diplomatije, uz onaj iz perioda Kraljevine Jugoslavije u doba kralja Aleksandra - naglašava Terzić i dodaje da su sve ideje Pokreta nesvrstanih i danas aktuelne i da ih treba posebno sagledati u našem, savremenom trenutku, u turbulentnim međunarodnim okolnostima u kojima živimo.
S tim u vezi, u Arhivu Jugoslavije 2021. godine, a zarad obeležavanja 60 godina Pokreta nesvrstanih, održana je izložba i tada su još jednom naglašena načela tog pokreta, zbog kojih se i on sad i našao u programu "Pamćenje sveta", a to su načela koja imaju trajnu vrednost u međunarodnim odnosima kao što su očuvanje mira, rešavanje problema razoružanja, kolonijalizma, ekonomskog razvoja.
Upravo pomenute zdrave vrednosti u vremenu kada je Jugoslavija bila neka vrsta centra sveta i kada je ostvarila i ekonomske, kulturne, vojne i druge benefite bile su razlog da se uđe u proces upisa u "Pamćenje sveta". Sagovornik Politike osvrće se i na drugu stranu medalje, a to je pitanje naličja tog plodnog perioda i činjenice da nas je osećaj važnosti u nekoj meri odvojio od složene unutrašnje situacije i da je ona gurana pod tepih i to nije rešavano, a što nas je sačekalo devedesetih godina.
Inače, program "Pamćenje sveta" Unesko je pokrenuo 1997. da bi se sačuvala i promovisala svetska kulturna dokumentaciona baština od univerzalne vrednosti. Svetski registar kulturne dokumentacione baštine pandan je svetskom registru nepokretnih spomenika kulture.
Zajedno sa zbirkom "Prvi samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu", u Međunarodni registar "Pamćenje sveta" upisane su 63 dokumentarne zbirke, i sada je ukupan broj zbirki u registru 494.
Tagovi:
Arhiv Jugoslavije
Fototeka Tanjuga
Filmske novosti
Milan Terzić
Prvi samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu
Pokret nesvstanih
Unesko
Međunarodni registar Pamćenje sveta
Fond Josipa Broza Tita
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.