Gde je "zapelo" sa eFakturama?

Zamenite glomaznu papirologiju klikom na tastaturi - to je ukratko trebalo da bude suština uvođenja elektronskih faktura u poslovanje srpskih firmi. Ali, digitalizacija u ovoj oblasti ne ide glatko i protiče uz brojne probleme i prepreke - da li je samo reč o "svaki početak je težak" i kako se taj proces odvija tri meseca otkako su eFakture obavezne?

Član saveta Udruženja proizvođača softvera Milan Oparnica objašnjava da su "eFakture jedan od najvažnijih elemenata evropske inicijative kancelarije bez papira".

- Tri cilja su pred sistemom eFaktura – ušteda u privredi, koja nastaje iz smanjenih resursa potrebnih za štampanje i čuvanje količina papira, EU procenjuje da bi godišnja ušteda trebalo da bude 65 mlrd EUR. Drugi cilj proističe iz same prirode tog posla, elektronski dokument je pogodan za obradu u računarima, što daje državi mogućnost da brzo i detaljno ima uvid u poslovanje subjekata i ima način da bolje planira resurse, privredu, ekonomiju, podsticaj, a treći proizilazi iz toga što se mora propisati zajednički format tih faktura - kaže.

Udruženje proizvođača softvera veruje, kaže, da to treba da funkcioniše kao koncept i podržava to.

- eFakture kao takve se oslanjaju na upotrebu kompjuterskih programa za komunikaciju sa tim sistemima. Većina članica našeg udruženja su proizvođači tog softvera. Naša procena je da oko 70% privrede Srbije su korisnici nekog programa neke od naših članica - kaže.

Uzrok problema vidi, kako je rekao, u tome što je plan bio preambiciozan.

- Pre svega ovoga je ministarstvo trgovine u saradnji sa savetnicima iz EU napravilo studiju o uvođenju eFaktura. U toj studiji su došli do zaključka da to sa sobom nosi jako velike izazove. Za veliki broj firmi je to počelo još prošle godine, nije bilo vremena da se pripremi dobra tehnička dokumentacija za korišćenje programa kojima treba da se šalju eFakture - kaže.

Dodaje da nije bilo previše vremena da se ta dokumentacija "dobro i pošteno uradi".

- Udruženje je radilo kao tehnološki hab, nesebično su se delile lekcije, pošto smo radili metodom problema i greške, nekako smo uspeli da to oživi. Uživo smo u sistemu koji se još razvija. U brzom vremenskom periodu dolazi do promena, sistem nije završen, ni optimizovan - kaže.

Ističe da je to gubljenje i vremena, i živaca.

- To su noćni radovi, mi ne stižemo da testiramo sve izmene u programima, desi se da isporučimo bagovite naše programe, onda imamo ogroman broj vanrednih sati da se to ušteluje, popravi… Sistem nije završen, on je pušten nedovršen. Naše udruženje se maltene pretvorilo u krizni štab - kaže on.

Dodao je da nemaju poseban kanal za komunikaciju s ministarstvom i da mu se čini da su "poprilično skrajnuti".