Vertikalne farme štede vodu

(Foto: Igor Borodin/shutterstock.com)

Zamislite da jednog hladnog zimskog dana ušetate u svoju lokalnu samoposlugu kako biste kupili sveže ubranu zelenu salatu, mirisni bosiljak, sočne slatke jagode i zreli crveni paradajz, a da je pritom sve to ubrano na lokalnoj farmi samo nekoliko sati pre nego što ste stigli.

Čini se neverovatno, ali ne i uz vertikalne farme. Kada govorimo o vertikalnim farmama, govorimo o prostorima gde farmeri mogu uzgajati u zatvorenom prostoru tokom cele godine i to kontrolisanjem svetlosti, temperature, vode, a često i nivoa ugljen-dioksida.

Sveži proizvodi koji se uzgajaju na vertikalnim farmama putuju samo nekoliko kilometara kako bi stigli do polica trgovine u poređenju sa konvencionalnim proizvodima sa konvencionalnih farmi i useva koji mogu putovati hiljadama kilometara kamionom ili avionom. Takve najčešće vidimo i u našim samoposlugama.

Pomoć veštačke inteligencije

Osim pružanja svežih lokalnih proizvoda, vertikalna poljoprivreda bi mogla generalno da pomogne i u povećanju proizvodnje hrane i da proširi poljoprivredne operacije, s obzirom da se predviđa da će svetska populacija premašiti 9 milijardi do 2050. godine. Do tada se očekuje da će dve od tri osobe živeti u urbanim područjima.

Proizvodnja svežeg voća i povrća u blizini rastuće urbane populacije bi mogla da pomogne u ispunjavanju rastućih globalnih zahteva za hranom na ekološki odgovoran i održiv način. Vertikalne farme se tu nameću kao dobar izbor, jer dolazi do smanjenja distribucije. Kao rezultat se dobijaju niže emisije, proizvodi sa više hranjivih materija i drastičnim smanjenjem upotrebe vode.

Nestašica vode još je jedan istaknut problem, a prema navodima OECD-a na navodnjavanje u poljoprivredi odlazi 70% vode u svetu. To je, složićemo se, izrazito visoka brojka, a ako tome dodamo činjenicu da potrošnja vode generalno, od 1980, raste za jedan posto godišnje, postaje jasno da imamo istaknut problem. Zbog nestašica vode sledeće decenije bi čak 700 miliona ljudi moglo da se raseli, što znači da treba da delujemo preventivno i da treba da delujemo odmah.

Vertikalni uzgoj se smatra vrlo efikasnim i održivim načinom proizvodnje hrane. Neki poljoprivrednici tako koriste 250 puta manje vode nego što je potrebno tradicionalnoj farmi. Automatizacija je ključ ove efikasnosti. Softver, robotika i poznavanje podataka su neke od tehnologija koje se koriste u vertikalnim farmama za praćenje useva i stvaranje optimalnih uslova za uzgoj.

To uključuje kontrolu temperature, vlažnosti, CO2 i svetla. Vertikalne farme takođe ne zavise od vremenskih prilika, tako da se sveži proizvodi mogu uzgajati tokom cele godine. Sa ciljem poboljšanja kvalitete useva i prinosa u poljoprivredi, sve većim intenzitetom se koristi veštačka inteligencija.

Vertikalne farme kao startap

Kada govorimo o vertikalnim farmama, nekako se još uvek govori u kontekstu startapova, međutim veruje se da bi uskoro to mogao postati imperativ modernije poljoprivrede. Veštačku inteligenciju koristi i agrotehnološki startap iz San Francisca – Plenty. Oni u svom vlasništvu imaju farmu na samo dva hektara, ali zbog primene vertikalne poljoprivrede, plodove svog rada ubiru na čak 720 hektara.

Sa samo dva hektara, proizvode, verovali ili ne, 400 puta više hrane po hektaru od tradicionalnih farmi.

Poljoprivreda u kontrolisanom okruženju, poput one koja je poduprta tehnologijom, pomaže u smanjenju uticaja vertikalne farme na okolinu, eliminišući, na primer, potrebu za pesticidima. Zašto vertikalna poljoprivreda već nije globalno rešenje?

Zapravo, jeste, ali se u obzir mora uzeti ekonomska računica. Jedna od većih prepreka za vertikalni uzgoj je trošak. Sunce i kiša su besplatni, a napajanje LED svetala, softvera i sofisticiranih sistema za uzgoj nije.

Nedostatak informacija i znanja

Poljoprivrednicima iz nerazvijenih privreda i privreda u nastajanju je teško da se prilagode tehnologiji vertikalne poljoprivrede, uglavnom zbog nedostatka informacija i tehničkog znanja.

Dalje, da bi postavili vertikalnu farmu, ovim poljoprivrednicima su potrebna velika sredstva za nabavku naprednih proizvoda, koji između ostalog uključuju LED svetla za uzgoj, senzore temperature i vlažnosti. Stoga, ukupni napori i troškovi za postavljanje farme postaju izazov za male poljoprivrednike iz ovih regija, za koje se očekuje da će predstavljati izazovan faktor za stabilan rast tržišta.

Ipak, ako je verovati istraživanju o vertikalnoj poljoprivredi objavljenom na stranici Grand vju risrča, veličina globalnog tržišta vertikalnih poljoprivrednih proizvoda procenjena je na 1,02 mlrd USD u 2019. i očekuje se da će do 2027. rasti po složenoj godišnjoj stopi rasta (CAGR) od 25%.

Segment paradajza je predvodio tržište i činio više od 19% ukupnog udela u globalnom prihodu u 2019. Ovaj visoki udeo može se pripisati visokoj prosečnoj potražnji za paradajzom u svim regijama u poređenju sa drugim usevima, kao što su zelena salata, spanać, paprika, krastavci, bilje, i tako dalje.

Globalna potrošnja paradajza po glavi stanovnika je vrlo visoka, što rezultira većom potražnjom potrošača širom sveta. Brojne velike firme za vertikalni uzgoj u zatvorenom prostoru iskoristile su priliku da zadovolje sve veću potražnju za paradajzom.

Rastu vertikalne poljoprivrede će potencijalno doprineti rastuća ulaganja ključnih ulagača i brojne inicijative vlade za pametnu poljoprivredu putem subvencija i bespovratnih sredstava. Reč je o nekim od ključnih pokretača koji bi potencijalno trebali da doprinesu širenju tržišta.

Brojne vertikalne poljoprivredne kompanije imaju pravo na zajmove sa niskim kamatama, a upravo takve i slične finansijske potpore su doprinele ukupnom rastu industrije i povećanoj cirkulaciji useva koji se vertikalno uzgajaju.