Da li će moratorijum rešiti problem u malinarstvu?

Mogućnost reprograma dugovanja prema bankama dobra je vest za sve u sektoru voćarstva, a posebno za otkupljivače malina i hladnjačare. Oni već nekoliko meseci apeluju da je potražnja smanjena i da su u dugovima zbog čega velikom broju proizvođača nisu isplaćene sve predate količine ovog voća.

Podsetimo, Narodna banka Srbije (NBS) usvojila je ovu odluku koja važi za sve koji se bave otkupom i skladištenjem voća. Ukoliko ispunjavaju propisane uslove to podrazumeva mogućnost odlaganja izmirivanja obaveza prema banci po osnovu glavnice najmanje šest, a najviše 12 meseci. Da li se posle mogućnosti ovakvog finansijskog predaha može očekivati bolja situacija na tržištu i kakva su očekivanja za narednu sezonu?

Jedan od hladnjačara iz Arilja, koji se dugo bavi ovim poslom, kaže za "Politiku" da je moratorijum dobrodošao. Da li će samo odložiti probleme ili dati prave efekte zavisi od naredne sezone i količina koje budemo proizveli.

– Znatne količine maline će ostati u zemlji. Velika je razlika između otkupne cene koja je bila u sezoni i trenutne tržišne. Kada se uzmu u obzir ukupne količine to je ogromna razlika i gubici koje će neko morati da plati. Veliki broj ljudi u ovom sektoru neće opstati – naglašava on.

Prema njegovom mišljenju, postoje dva razloga zašto je čitav sektor dospeo u probleme. Na prvom mestu je pad potrošnje hrane uopšte pa tako i malina. Potom i to što smo 2021. podigli otkupne cene. One su u prošloj sezoni bile istorijski rekordne, ali je i kriza koja je nastupila velika. U takvim okolnostima naši tradicionalni kupci su se okrenuli drugim, jeftinim dobavljačima. Videći da su cene dobre i drugi su počeli više da proizvode – navodi naš sagovornik.
Američka ekonomija beleži rast od 2,9 odsto

Upitan kojim državama i proizvođačima su se kupci okrenuli budući da Poljska, kao najveći konkurent, nije imala velike količine maline, odgovara da nam je u Evropi najveći konkurent trenutno – Ukrajina.

– Poljaci godinama nemaju količine, većinu malina koje prodaju su proizveli Ukrajinci. Van Evrope to je Maroko. Proizvodnju su podigli i u Španiji i Portugaliji. Ključna stvar je jeftina radna snaga. Mi smo bili zanimljivi zato što smo blizu centralne Evrope, lanac snabdevanja je olakšan. Imali smo i jeftinu radnu snagu. Sada kada je povećana cena i drugi su videli mogućnost zarade – objašnjava sagovornik.

Poznavaoci tržišta navode da je tačno da su Poljaci organizovali i proizvodnju u Ukrajini. Međutim, zbog okolnosti u kojima su se našli prošle godine desetkovali su količine i ta proizvodnja im je zbog potrebe angažovanja radne snage pod velikim znakom pitanja.

Kako je "Politika" pisala krajem prošle godine, udruženja proizvođača malina tvrdila su da je u tom trenutku bilo plaćeno oko 40 odsto predatih malina. Još tada se moglo čuti da su otkupljivači u problemima, prezaduženi i da traže moratorijum za otplatu kredita, po modelu koji je u oktobru prošle godine bio odobren i poljoprivrednicima.

Narodna banka Srbije Beograd

NBS

malinari

maline

proizvodnja malina

reprogram kredita

moratorij

otkup i skladištenje voća