Kako boravak u svemiru utiče na ljudske kosti i mišiće

Studija o gubitku koštane mase kod 17 astronauta koji su boravili na Međunarodnoj svemirskoj stanici pruža potpunije razumevanje efekata putovanja svemirom na ljudsko telo i metoda koje ga mogu ublažiti, što je ključno znanje uoči potencijalnih ambicioznih budućih misija.

Istraživanjem su prikupljeni novi podaci o gubitku koštane mase kod astronauta uzrokovanim uslovima mikrogravitacije u svemiru i o stepenu do kojeg se mineralna gustina kostiju može ponovo steći na Zemlji. U istraživanju je učestvovalo 17 astronauta prosečne starosti 47 godina, čije su misije u svemiru trajale od četiri do sedam meseci, u proseku oko pet i po meseci.

Godinu dana nakon povratka na Zemlju, astronauti su u proseku pokazali 2,1% smanjenu mineralnu gustinu tibije (cevanica, veća od dve kosti potkolenice) i 1,3% smanjenu snagu kostiju. Kod njih devetoro mineralna gustina kostiju nakon svemirskog leta, ostala je trajna.

- Znamo da se astronautima smanjuje gustina kostiju tokom dugotrajnog svemirskog leta. Ono što je novo u ovoj studiji je da smo pratili astronaute godinu dana nakon njihovog svemirskog putovanja da bismo razumeli da li se i kako kosti oporavljaju - rekao je profesor Univerziteta u Kalgariju Lej Gebel, naučnik koji je bio vodeći autor istraživanja objavljenog ove nedelje u časopisu Scientific Reports.

- Astronauti su doživeli značajni gubitak koštane mase tokom šestomesečnih svemirskih letova – gubitak koji bismo očekivali da vidimo kod starijih osoba tokom dve decenije na Zemlji, a povratili su samo oko polovine tog gubitka nakon godinu dana na Zemlji - rekao je Gabel.

Gubitak koštane mase nastaje zato što kosti koje bi obično nosile težinu na Zemlji ne nose težinu u svemiru. Svemirske agencije će morati da poboljšaju preventivne mere – režime vežbanja i ishranu – kako bi sprečile gubitak koštane mase, rekao je Gebel.

- Tokom svemirskog leta, fine koštane strukture se stanjuju, i na kraju se neke odvoje jedna od druge. Kada se astronaut vrati na Zemlju, preostale koštane veze mogu da se zgusnu i ojačaju, ali one koje su prekinute u svemiru ne mogu se ponovo izgraditi, tako da se celokupna struktura kostiju astronauta trajno menja - objasnio je Gebel.

Astronauti koji su učestvovali u studiji, boravili su na svemirskoj stanici u poslednjih sedam godina. Studija nije navela njihove nacionalnosti, ali su bili iz američke svemirske agencije NASA, Kanadske svemirske agencije, Evropske svemirske agencije i Japanske agencije za istraživanje svemira.

Svemirska putovanja predstavljaju veliki izazov za ljudsko telo. Važno je što više o tome saznati jer, na primer, NASA ima za cilj da pošalje astronaute nazad na Mesec, u misiji koja je sada planirana najranije za 2025. To bi mogao biti uvod u buduće misije astronauta na Mars ili dugotrajnije prisustvo na površini Meseca.

- Mikrogravitacija utiče na mnoge sisteme u našem telu, među kojima su mišići i kosti - rekao je Gebel.

- Kardiovaskularni sistem takođe doživljava mnoge promene. Bez gravitacije koja vuče krv prema našim stopalima, astronauti doživljavaju promenu u kretanju telesnih tečnosti koja uzrokuje da se više krvi nakuplja u gornjem delu tela. Ovo može uticati na kardiovaskularni sistem i vid. Zračenje je takođe veliki zdravstveni problem za astronaute jer što dalje putuju od Zemlje, to je veća izloženost sunčevom zračenju i povećan rizik od raka - rekao je Gebel.

Studija je pokazala da su duže svemirske misije rezultirale većim slabljenjem kostiju i manjom verovatnoćom oporavka kosti nakon toga. Vežbe tokom leta – trening otpora na svemirskoj stanici – pokazao se važnim za sprečavanje gubitka mišića i kostiju.

- Još uvek mnogo toga ne znamo o tome kako mikrogravitacija utiče na zdravlje ljudi, posebno u svemirskim misijama koje su duže od šest meseci, i koje imaju dugoročnije zdravstvene posledice - rekao je Gebel.

Međunarodna svemirska stanica

gubitak koštane mase

uticaj svemira na ljudsko telo

zdravlje astronauta

gustina kostiju

svemirski letovi

mikrogravitacija

vežebe tokom leta