Oranice u Mačvi sve skuplje - Hektar prodaju po ceni stana

Zbog obaveze plaćanja poreza u kupoprodajnim ugovorima se ne navodi stvarna cena.

U selima se, međutim, zna ko kupuje i prodaje zemlju, poznato je i po kojim cenama, ali se o tome - ćuti. Najviše cene imaju njive u Belotiću, Dublju, Klenju, Metkoviću i Badovincima, gde se, navodno, hektar najkvalitetnije zemlje ne može pazariti ispod 10.000 EUR.

- Najčešći kupci su domaćini koji već poseduju velike površine, od 10 i više hektara. Oni kupuju zemljište u blizini svojih njiva da bi ukrupnili posed, jer tako smanjuju troškove obrađivanja. To su ekonomski snažna domaćinstva koja poseduju kompletnu mehanizaciju, velike traktore, kombajne, sve priključne mašine i njima je isplativije kada odjednom obrađuju njivu od 10 hektara nego tri manje parcele koje su uz to udaljene jedna od druge - navodi poljoprivrednik iz Dublja.

Kupci su i veliki stočari koji se bave tovom svinja i junadi, jer im je isplativije da na sopstvenom posedu proizvode što veće količine hrane i tako smanje izdatak za kupovinu kukuruza, pšenicu ili sena lucerke na tržištu, što je već ove godine postalo isplativo.

Takođe, gazdinstva koja pod zakup uzimaju 15, 20 i više hektara jer na svom posedu ne mogu da obezbede dovoljno stočne hrane, za kratko vreme postaju vlasnici tog zemljišta. Zakup jednog hektara je poskupeo na 350 do 400 EUR, pa se više isplati godišnje kupovati po hektar zemlje umesto plaćanja zakupa.

- Najveću cenu ima zemljište kojem može da se promeni namena u građevinsko ili eventualno za neku industrijsku proizvodnju ili eksploataciju šljunka i peska. Za takvu njivu kupac je spreman da plati 30.000 do 40.000 EUR po hektaru. Za te pare može da se kupi dvosoban stan u Bogatiću - navodi naš izvor i konstatuje da na povećani promet oranica i cene plodnih njiva najmanje utiču zakoni ponude i potražnje te da je povećani promet obradive zemlje više posledica drugih faktora.

Naime, poljoprivredna proizvodnja je sve manje isplativa na malom posedu i bez sopstvene mehanizacije. Uz to, u selima je sve više staračkih domaćinstava koja ne mogu da obrađuju zemlju, a naslednici su se odselili u gradove.

Poljoprivrednici u Mačvi komentarišu da se polako ostvaruju crne slutnje da će u ovom izrazito poljoprivrednom kraju biti sve više bezemljaša.