Izvor: eKapija+ | Sreda, 15.09.2021.| 08:08
Izdvojite članak Odštampajte vest

Drastično uvećane kazne za eksploataciju mineralnih sirovina bez odobrenja

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Kuznetcov_Konstantin/shutterstock.com)
Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 26. avgusta 2021. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju vrednosti iskopane mineralne sirovine ili drugih geoloških resursa bez potrebnih odobrenja (Sl. glasnik RS, br. 83/2021) (Uredba).

Cilj usvajanja Uredbe jeste sprečavanje izvođenja eksploatacionih radova bez odobrenja izdatih u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima (Sl. glasnik RS, br. 101/2015, 95/2018 - dr. zakon i 40/2021) (Zakon), kao i sankcionisanje onih privrednih subjekata koji bez odobrenja otuđuju mineralne sirovine po tom zakonu. Ove izmene detaljno objašnjavaju stručnjaci iz Milosevic Law Firm.


Naknada štete

Dok je prema prethodnim propisima za eksploataciju mineralnih sirovina bez potrebnih odobrenja postojala obaveza plaćanja naknade štete u istom iznosu kao i kad se eksploatacija vrši u skladu sa zakonom, sada je članom 8 Zakona propisano sledeće:

Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji vrši geološka istraživanja i/ili eksploataciju mineralnih sirovina ili drugih geoloških resursa bez potrebnih odobrenja, dužno je da nadoknadi štetu vlasniku za zauzeto zemljište, a Republici Srbiji odnosno budžetu autonomne pokrajine kada se nedozvoljena geološka istraživanja i/ili eksploatacija vrše na njenoj teritoriji, trostruku vrednost iskopane mineralne sirovine ili drugih geoloških resursa i da izvrši sanaciju i rekultivaciju zemljišta na kojem je obavljalo istraživanje i/ili eksploataciju mineralne sirovine ili drugog geološkog resursa.

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, kao i činjenicu da je Uredbom utvrđena tržišna vrednost iskopane mineralne sirovine ili drugih geoloških resursa bez potrebnih odobrenja, posledice sadašnjeg regulisanja eksploatacije i/ili istraživanja bez odobrenja mineralnih sirovina su drastične.

Kao primer navodimo da je do usvajanja Uredbe, za korišćenje nemetaličnih mineralnih sirovina, tehničko-građevinskog kamena - sedimentnih i metamorfnih stena (krečnjak, dolomit, mermer, i sl.), naknada po toni iskopane mineralne sirovine iznosila 24 dinara.

Usvajanjem Uredbe sada je tržišna vrednost istih mineralnih sirovina povećana na iznos od 475 dinara po toni eksploatisane sirovine.

(Foto: rtem/shutterstock.com)
Napominjemo da je pored tržišne vrednosti tehničko građevinskog kamena – mineralnih i metamorfnih stena drastični porast doživela i tržišna vrednost sledećih mineralih sirovina:

- Tehničko-građevinski kamen - magmatske stene;
- Arhitektonsko-građevinski kamen;
- Gline i sirovine za opekarsku i keramičku industriju;
- Kalcijum-karbonatna sirovina kao punilo za industriju boja i lakova, fasadnih i termoizolacionih materijala i u drugim industrijskim granama;
- Kvarcni pesak i peščar, građevinski pesak i šljunak;
- Sirovine za vatrostalnu i druge industrije;
- Mineralne sirovine neodređenog kvaliteta (ili nekategorisana sirovina),

tako da je za neke od ovih sirovina tržišna vrednost u odnosu na protekli period usvajanjem ove Uredbe uvećana za od 100 do čak 300 puta.

Ovako utvrđena tržišna vrednost propisuje se za period od dve godine.

Višestruko povećanje tržišne vrednosti mineralnih resursa na praktičnom primeru značilo bi sledeće:

U slučaju eksploatacije 50 hiljada tona magnezita bez prethodno pribavljenog odobrenja, sa naknadom po novoutvrđenoj tržišnoj vrednosti od 5.900 dinara po toni, naknada štete iznosila bi 885 miliona dinara, ili približno 7,5 miliona EUR.

Razlika u odnosu na dosadašnji vid regulisanja je taj što bi za istu količinu eksploatisanog magnezita, po dotadašnjoj tržišnoj vrednosti od 58,5 dinara po toni, iznos štete bio oko 2,9 miliona dinara, što je približno 25 hiljada EUR.


Kaznene odredbe

Osim obaveze naknade štete, sanacije i rekultivacije zemljišta na kojem je obavljano istraživanje i/ili eksploatacija mineralne sirovine ili drugog geološkog resursa, propisano je da geološki inspektor može nadležnom pravosudnom organu podneti krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup, ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno može preduzeti i druge radnje i mere na koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen.

U slučaju privrednog prestupa usled eksploatacije bez odobrenja iznos novčane kazne može biti i do 3 miliona dinara za pravno lice, odnosno preduzetnika, dok kazna za odgovorno lice u pravnom licu dostiže iznos od 200 hiljada dinara.

Za više informacija o ovoj temi, možete kontaktirati Milosevic Law Firm.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE