Izvor: eKapija | Petak, 23.07.2021.| 12:18
Izdvojite članak Odštampajte vest

Makroekonomska kretanja u prvoj polovini godine - Najveće nade polažu se u građevinarstvo i industriju, u oblasti poljoprivrede očekuje se pad

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Khakimullin Aleksandr/shutterstock.com)
Ministarstvo finansija objavilo je bilten "Tekuća makroekonomska kretanja" u kome se navodi da je tokom 2020. godine došlo do pada privatne potrošnje uz istovremeno povećanje državne potrošnje zbog izdataka za pomoć privredi i stanovništvu kao mere za prevazilaženje negativnih ekonomskih posledica pandemije koronavirusa, što utiče i na sadašnje trendove.

Kako se navodi u biltenu, makroekonomski pokzatelji ukazuju da je pad BDP tokom 2020. godine najviše uslovljen krizom koju je izazvala pandemija, a da su "Vlada i NBS su doneli sveobuhvatan ekonomski program podrške privredi i stanovništvu bez kojeg bi pad privrede u 2020. godini bio veći, i iznosio bi preko 5%".

Posledice pandemijske krize osećaju se i u 2021. godini gde je najznačajniji negativan uticaj na BDP imao uslužni sektor koji je zabeležio pad od 1,4% zbog ograničenja ponude usluga u okviru turizma, zabavnaih i rekreativnih aktivnosti, ali i druge oblasti su zabeležile negativna kretanja.

- Građevinarstvo je zabeležilo smanjenje aktivnosti od 5,1% kao posledica baznog efekta, odnosno izuzetno visoke vrednosti izvedenih radova u 2019. godini. Negativan doprinos imali su i neto porezi usled manje potrošnje stanovništva. Industrija je zahvaljujući snažnom oporavku u drugoj polovini godine uspela da izbegne recesiona kretanja, dok je najznačajniji pozitivan doprinos imala poljoprivreda sa rastom od 4,2% - navodi se u izveštaju Ministarstva finansija.

Ipak, pored svih prethodnih negativnih kretanja očekuje se značajan rast bruto društvene vrednost u svim delatnostima osim u poljoprivredi.

Predviđanja ukazuju da se u okolnostima povratka međunarodne tražnje u narednom periodu očekuje zanačajan rast industrije što će dovesti do rasta BDP 1,2 procentna poena. Za građevinarstvo se takođe predviđa istovetan trend jer se tokom narednih meseci očekuje porast nivoa aktivnosti i realizacija infrastrukturnih projekata. Međutim, kako se navodi u izveštaju, ako se u zemlji zadrže prosečni agrometeorološki uslovi, uprkos rastu produktivnosti očekuje se pad bruto dodate vrednosti u poljoprivredi za 4%.

U zaključku se navodi da će na rast BDP-a najviše uticati građevinarstvo, industrija, ali i sektor usluga koji je počeo da beleži pozitivne rezultate usled relaksacije mera.

- Oporavak privatne građevinske operative uz nastavak realizacije infrastrukturnih radova rezultirali su rastom građevine od 19,5%, dok je industrija nastavila sa povoljnim kretanjima i zabeležila rast od 3,5%. Prvi put od izbijanja epidemije i sektor usluga beleži pozitivan doprinos koji je iznosio 0,5 p.p. pre svega usled rasta u delatnostima trgovine, IKT i finansijskih usluga - piše u izveštaju Ministarstva finansija.

Izvoz

15 najvećih izvoznika u Srbiji u prvoj polovini godine izvezli su robe u vrednosti od 2,4 mlrd EUR, a najveći izvoznici su Zijin Bor Copper čiji je izvoz bio 356,7 mil EUR, i vlasnik smederevske železare HBIS grupa, sa izvozom od 269,6 mil EUR, navodi se u biltenu.

Među najvećim izvoznicima su i Tigar tyres iz Pirota je na trećem mestu sa izvozom od 200,6 mil EUR, zatim Naftna industrija Srbije (NIS) sa izvozom od 180,7 mil EUR.

Na tom spisku su i Leoni iz Prokuplja sa izvozom 173,6 miliona evra, Henkel sa 171,6 miliona evra, Fijat Krajsler
Nikola Ignjatović



Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE