Akademik Vladimir Stojanović: Srbija će od jadarita imati više štete nego koristi, to je klanje vola za kilo mesa

Članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) poslali su Zorani Mihajlović, potpredsednici Vlade Srbije, pismo i dokument u kojem navode konkretne razloge zašto nije dobro da se izgradi rudnik litijuma u Srbiji, i savetuju da se bolje sagledaju mogući problemi i nepopravljive posledice, koje bi ova investicija izazvala.

Pismo i dokument ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović poslali su akademici Vladimir Stevanović, biolog, Bogdan Šolaja, hemičar, i Velimir Radmilović, tehnolog.

Vladimir Stevanović, predsednik odbora SANU "Čovek i životna sredina", kaže da nema dilemu da će Srbija od rudnika imati više štete nego koristi. Dokument poslat Ministarstvu je, kako kaže, obiman, i sadrži stavove akademika o projektu izgradnje rudnika litijuma i bora, u koji će investirati Rio Tinto. Ti stavovi su mogli da se čuju i na naučnom skupu: "Projekat Jadar: Šta je poznato?", koji je nedavno organizovala SANU, i posle kojeg Ministarstvo nije reagovalo.

Rudnik bi, kako navode, "naneo velike i ireverzibilne štete ne samo kraju u kojem bi bio otvoren, nego celoj Srbiji".

- To je dokument koji je defakto protiv rudnika litijuma, i to je argumentovano sa naše strane - jasan je Stevanović.

U pismu, koje su poslali akademici, navodi se da će osim velikih problema zaštite životne sredine, projekat imati važne "socijalne, ekonomske i demografske implikacije koje su, čini se, stavljene u drugi plan, mada to tako ne bi trebalo da bude".

Akademik Stevanović ističe da bi sprovođenje projekta nanelo velike i ireverzibilne štete, ne samo toj sredini gde bi bio otvoren rudnički kompleks, na pitomom i plodnom predelu u kojem se mozaično smenjuju šume, livade i poljoprivredno zemljište, nego i šire, na primer, ugrozilo bi za Srbiju važna vodosnabdevališta u Mačvi.

Jaloviše, koje bi sadržalo i toksične ostatke iz prerade rude, bi se prostiralo, kako je projektovano, na 160 ha, a zaštićeno je, kako kaže, samo folijom od 1,5 milimetra. Stevanović se pita šta će biti kad sve to ode u zemlju, a kad-tad će se to desiti zbog sleganja zemlje, malih tektonskih poremećaja, pa će sadržaj jalovišta ući u aluvijum i vodoizvorište, a "onda će šteta biti nepopravljiva".

Ili, dodaje, zamislite poplavu kakva je bila 2014. "Da li bi predviđeni bedemi oko jalovišta izdržali enormni priliv vode i sprečili izlivanje toksičnih materijala?", postavlja pitanje predsedavajući odbora SANU.

Na pitanje da li će Srbija od ove investicije imati više štete nego koristi, on odgovara apsolutno više štete, i dodaje da je to "klanje vola za kilo mesa".

- Na toj površini možete da proizvedete kvalitetno voće i drugu hranu. Druga stvar je što smo mi nesređena zemlja i kada je reč o poljoprivredi, ali nama je to jedina šansa. Kada pogledamo Nacrt prostornog plana Srbije mi ispadamo rudarska zemlja. Da li mi to hoćemo ili hoćemo da živimo u životnoj sredini koja je zdrava? A, već imamo neuralgične tačke, kao što su jalovišta Bora i Majdanpeka, jalovišta, pepelišta i otkopi Kostolca i Kolubarskog basena, i hoćemo još jednu. Uticaj tog rudnika nećete moži da ograničite samo na taj kraj, tu nema nikakve dileme - ističe on.

Da li mi hoćemo da živimo u rudarskoj zemlji ili hoćemo da živimo u životnoj sredini koja je zdrava?

Otpadne vode će se, kako kaže, navodno prečišćavati, ali ko će to u ovoj nesređenoj zemlji sa katastrofalnim odnosom prema životnoj sredini kontrolisati.

- Da nije takvog katastrofalnog odnosa prema životnoj sredini u Srbiji, Rio Tinto se ne bi ovde ni pojavio - uveren je akademik.

On ističe da sa ovakvim odnosom vlasti prema životnoj sredini i u krajnjem slučaju prema stanovništvu, budućnost će nam, uz potvrđena negativna demografska kretanja, biti neizvesna. Imamo, kako kaže, sada posla sa ljudima koji ne promišljaju dalekosežno, misle pojednostavljeno i nepromišljeno, što nikako nije dobar saveznik u ovakvim velikim projektima i njihovim uticajima na životnu sredinu.

Zapitajmo se, savetuje Stevanović, "na šta će nam lepi predeli Srbije ličiti ako se na brzinu i bez ozbiljnog promišljanja planiraju projekti ovoga tipa širom Srbije". Već imamo, dodaje, iskustva sa megalomanskim projektom izgradnje 850 mini hidroelektrana koje će desetkovati rečnu mrežu u Srbiji, a od njih dobijena električna energija neće pokriti ni polovinu gubitaka u elektromreži Srbije nastalu krađom i neplaćenim računima.

I tako dobijena energija iz MHE se proglašava zelenom, a njeni efekti će biti crni, zakjučuje Stevanović.