Izvor: eKapija | Sreda, 02.06.2021.| 14:39
Izdvojite članak Odštampajte vest

Topli domovi ne samo na biomasu - Sledi integracija više izvora energije u grejanju gradova

(Foto: Đorđe Bjelaković)
Sistemi daljinskog grejanja će morati biti regulisani tako da prestane emisija C02, najpre će zbog alarmantnih podataka koji kažu da je planeta u 2020. emitovala 35 milijardi tona CO2 i da je potrošeno 160.000 teravat časova primarne energije. Od tog iznosa primarne energije 50% je potrošeno na grejanje i hlađenje, rekao je Dušan Macura, rukovodilac u Toplani Novi Sad, kao učesnik panela o sistemima daljinskog grejanja na Samitu energetike Trebinje.

Poređenja radi, kako je naveo, naša planeta je 1950. godine zadovoljavala svoje potrebe sa 20.000 teravat časova primarne energije.

- Tako da će zemlje našeg regiona biće suočene sa dva procesa – postojeće sisteme grejanja moraćemo migrirati bazno na OIE, a vršno na nešto što je optimalno. Takođe, moraćemo da smanjimo potrebe za energijom. Veliki gradovi će morati biti efikasni po pitanju korišćenja energije – istakao je Macura.

Kako je pojasnio, sisteme daljinskog grejanja čeka proces sinergije više izvora energije, kao i činjenica da postoji velika prilika da sistem daljinskog grejanja skladišti viškove zelene energije.

Naveo je i to da je Srbija donošenjem novih energetskih zakona prepoznala važnost ovog sektora i pitanje budućnosti grejanja u gradovima

- Najvažnije je da je država afirmisala investiranje u sisteme daljinskog grejanja, te sada imamo finansijske i nefinansijske podsticaje za integraciju OIE u sistem grejanja. Naravno, uvažiće se i urbanistički aspekt, odnosno važnost činjenice da se ne uvodi paralelna energetska infrastruktura, već pamento planiranje mreže. Lokalne uprave moraće da imaju strategije transformacije postojećih sistema u moderne, održive i hibridne sisteme, a koji će biti u prilici da koriste viškove energije. Gradovi će moći da koriste toplotu iz industrije, biomase, geotermalnih kapaciteta i slično… Jako je važno da se razvije toplovodna mreža – naglasio je Macura.

Naveo je primer Novog Sada koji ima koeficijent toplifikacije preko 75%, što je kaže rezultat višegodišnjeg rada i vizije, te im je sada lakše u takav sistem upumpavati različite izvore energije.

- Preduslov je da se transformišu sistemi za proizvodnju toplotne energije, da se prenosna mreža učini energetski efikasnom i onda je snabdevanje sledeća važna stvar. Inače, energetska efikasnost u zgradarstvu koči proces da se pređe na naplatu po potrošnji, jer nisu lokalne uprave samovoljno stopirale taj proces. To je je objekvitna poteškoća, jer zgrade iz prošlog veka nisu sposobne da plate energiju koju potroše – pojasnio je Macura.

Njegov kolega iz Poslovnog udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović, je naveo kako je najveći problem kod uspostavljanja efikasnih sistema daljinskog grejanja to što se desi sukob nacionalnog i lokalnog nivoa. Zato je, kaže, važno da se tarife odrede na državnom nivou.

- Novim zakonom o OIE i energetici država Srbija je omogućila, prva u regionu a i šire, podsticajne tarife u proizvodnji toplotne energije, koje će biti obaveza lokalne samouprave, a takođe i podsticaji za nabavku opreme. Jako je bitno odrediti tarife, jer bez toga ne možemo uključiti privatni sektor u ovaj proces. Pokazalo se do sada da su cene tržišne, nisu regulisane, već su predmet politike. Takođe, bitno je istaći da sistemi daljinskog grejanja ne moraju biti zasnovani samo na biomasi, tu su i solari, otpadna toplota iz drugih sistema itd – rekao je Stojanović.

Pohvalio je i to što će novim zakonom biti definisane zone toplovodnih mreža u Srbiji i biće usaglašene na nacionalnom nivou.

Najpre integrisana regulativa

Sve procese oko sistema daljinskog grejanja u zemljama ove regije nadzire i Energetska zajednica (EZ), jer je EU jasno odredila Direktivu o važnosti daljinskog grejanja za proces dekarbonizacije i velikog potencijala da se u takve sisteme integrišu OIE. Uspeh će zavisiti, kako je rekla Biljana Grbić iz Sekretarijata EZ, od političke volje.

(Foto: Aleks Kend/Shutterstock)
- Mi smo u Sekretarijatu EZ pokrenuli Heating and Cooling Network kao elektronsku platformu u kojoj svi mogu da učestvuju i podele iskustva bitna za daljinsko grejanje. Čini se da je najvažnija tema naplata po potrošnji, jer to radi jako malo toplana u regionu, već rade po kvadraturi. U Srbiji četvrtina toplana naplaćuje po potrošnji – navela je Grbić.

Druga tema su, kaže, tarife.

– Cena grejanja ne prati cenu energenata i to je problem. Toplane ne mogu da nadoknade sve svoje troškove, i tu se vidi da je daljinskom grejanju potrebna reforma. Ne samo tranzicija sa fosilnh goriva na OIE, već je potrebna sistematska reforma. Svaka država mora imati regulativni okvir baš na nivou države. Srbija će sada dobiti regulativu za sve toplane, i neka pitanja se moraju rešiti na jedinstven način.

Grbić je istakla da stiže direktiva i iz EU da se za 1% povećava udeo OIE u sistemima grejanja i da će države morati ići u tom pravcu. Sada je u Srbiji udoe OIE u sistemima grejanja 0,004%. osim toga, postojaće obaveza da se potrošači obaveste koliko je udeo OIE.

Grejanje Banjaluke na ekološki način

Uspešan prelazak na biomasu kao energent za grejanje grada imala je Banjaluka, koja je taj proces obavila uz pomoć firme IEE i ekspertizu i pomoć EBRD-a. Sada su Eko Toplane Banjaluka 99% dekarbonizovane, a 1% iz uglja se kompenzuju temperaturni pikovi, kako je pojasnio Dejan Jovišević, rukovodilac u tom preduzeću.

- Kada smo 2017. krenuli u taj proces, bio je to prvi projekat u toj oblasti na temelju javno-privatnog partnerstva. Biomasa se pokazala kao najadekvatniji energent. Sada, osim biomase razmatramo uvođenje i drugih izvora energije, i idemo ka putu integracije više različitih energenata - naveo je on.

Jovišević je rekao da sada zajedno sa EBRD-om rade na projektu uključivanja i toplotne pumpe u ovaj sistem, a kako bi iskoristili otpadnu vodu iz jednog banjalučkog sistema i tu energiju integrisali u daljinsko grejanje. Razmatraju i integraciju solarne i geotermalne energije.

Srđan Todorović, direktor Fonda za zaštitu životne sredine RS, istakao je važnost reforme sistema daljinskog grejanja u RS, kako bi se uštedila energija u selom sistemu, omogućila efikasna naplata grejanja, i građani stimulisali da vode energetski menadžemtn domaćinstva.

Samit energetike SET 2021 je u organizaciji Elektroprivrede RS i firme SET održan 20. i 21. maja, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Vlade RS i kompanije Končar, uz generalno sponzorstvo kompanije Elnos Group i podršku Infinity group i kompanije Dwelt.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj Samita energetike Trebinje 2021.

Teodora Brnjoš

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE