Ekološki uticaj rudarenja bitkoina možda preuveličan?

Prema Cambridge Centru za alternativne finansije (CCAF), rudarenje bitkoina troši oko 145 teravat-sati struje godišnje, što je oko 0,55% svetske proizvodnje električne energije, ili otprilike ekvivalentno godišnjoj potrošnji energije u manjim zemljama poput Malezije ili Švedske, što mnoge tera na pomisao o posledicama ovakve potrošnje.

Kriptovalute koriste blokčejn tehnologiju, koja se oslanja na specijalizovane računare koji se utrkuju u rešavanju složenih jednačina, čineći praktično beskonačno pokušaja u sekundi da verifikuju transakcije. Ta praksa, koja se naziva "kriptorudarenje", čini ove valute veoma energetski intenzivnim.

Međutim, iako je uvreženo mišljenje da je zbog takvih procesa rudarenje kriptovaluta izuzetno štetno po okolinu, a mnogi novinari i akademici govore i o bitkoinovim visokim "troškovima energije po transakciji", Harvard Business Review ukazuje da je ovo često zabluda. Velika većina potrošnje energije dešava se tokom procesa rudarenja, ali nakon izdavanja kriptovalute, energija potrebna za potvrđivanje transakcija je minimalna.

Ovi novi uvidi postavljaju dva ključna pitanja o potrošnji energije za rudarenje bitkoina koji mogu izmenti uobičajenu sliku o uticaju na okolinu. To možda neće rešiti pitanja o njegovoj korisnosti, ali može pomoći da se kontekstualizuje koliki uticaj na životnu sredinu zapravo ima.

Postoji važna razlika između toga koliko energije određeni sistem troši i koliko ugljenika emituje. Iako je određivanje potrošnje energije relativno jednostavno, nemoguće je odrediti emisiju ugljenika bez poznavanja tačnog "energetskog miksa", odnosno sastava različitih izvora energije koje koriste mašine za rudarenje bitkoina. Na primer, jedna jedinica hidroenergije imaće mnogo manji uticaj na životnu sredinu od iste jedinice energije na ugalj. Procene oko toga koliko rudarenje bitkoina koristi obnovljivu energiju se veoma razlikuju.

U decembru 2019. godine jedan izveštaj sugerisao je da je 73% potrošnje energije prilikom rudarenja bitkoina bilo klimatski neutralno, uglavnom zbog obilja hidroenergije u glavnim rudarskim čvorištima kao što su jugozapadna Kina i Skandinavija. S druge strane, CCAF je u septembru 2020. procenio da je ta cifra oko 39%. Ali čak i ako je niži broj tačan, to je i dalje gotovo dvostruko više od SAD-a, što sugeriše da je samo sagledavanje potrošnje energije teško pouzdana metoda za određivanje emisije ugljenika prilikom rudarenja bitkoina.

Budući da je energetski otisak prilikom rudarenja ove kriptovalute porastao veoma brzo, ljudi ponekad pretpostavljaju da će na kraju upravljati čitavim energetskim mrežama. Ovo je bila premisa studije iz 2018. godine, a koja je nedavno citirana u New York Times-u, iznoseći tvrdnju da bi bitkoin mogao da zagreje zemlju za dva stepena Celzijusa. Ali postoji dobar razlog da verujemo da se to neće dogoditi, ukazuje HBR.

Prvo, kao što je postalo uobičajeno u mnogim industrijama, energetski miks bitkoina svake godine sve manje zavisi od ugljenika. U isto vreme, mnoge organizacije u toj industriji pokrenule su inicijative poput Crypto Climate Accord-a, inspirisane Pariskim klimatskim sporazumom. Ideja je da se zalažu i obavežu na smanjenje ugljeničnog otiska bitkoina. I naravno, kako obnovljive opcije poput solarne energije postaju sve efikasnije, samim tim održivije za rudarenje, bitkoin bi na kraju mogao poslužiti kao ozbiljan podsticaj rudarima da grade ove tehnologije.

Da li je bitkoin vredan uticaja na životnu sredinu? Stvarni negativni uticaj verovatno je mnogo manje alarmantan nego što je to često predstavljeno u medijima. Ali ne može se poreći da ova kriptovaluta troši resurse. Kao i u svakoj drugoj industriji koja troši energiju, na kripto zajednici je da prepozna i reši ove probleme zaštite životne sredine, radi u dobroj nameri da smanji bitkoinov ugljenični otisak i na kraju pokaže da je društvena vrednost koju bitkoin pruža vredna resursa potrebnih za njegovo održavanje.