Izvor: Novosti | Sreda, 13.01.2021.| 12:11
Izdvojite članak Odštampajte vest

Stidljiv povratak smederevke u Smederevo - Uzgoj na skromnih 200 hektara

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Constantine Pankin/shutterstock.com)
Nema mnogo gradova u svetu čijim je imenima "krštena" vinova loza i vino. Smederevo je počastvovano smederevkom, poznatom domaćom autohtonom sortom koja se nekada odavde izvozila po svetu. Danas, malo je smederevske smederevke, i vina i grožđa od kojeg se ono pravi, a Smederevci često nazdravljaju rajskim pićem proizvedenim u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj.

Kada u rodnom mestu smederevke, u nekoj od kafana, a malo ih je ostalo, poželite bocu starog dobrog vina, kao uvreda i loš vic može da vas pogodi što će vam poslužiti onu iz Kruševca ili Tikveša, ili da vas zaboli ako je - bugarska.

Kako bi se tek uvredio rimski imperator Marko Aurelije Prob, čije su vojničke legije, baš ovde, na obroncima Zlatnog brda, tadašnjeg Mons Aureusa, posadile prve čokote vinove loze.

Zaboravljeno je i da su na svetskoj izložbi u Bordou 1882. godine, smederevska vina ovenčana slavom i priznanjima, i kako su krajem 19. veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili i kupovali smederevsko grožđe i vino, a zatim ga prodavali u Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj.

Kraljevi, sultani, umetnici - ovde su uživali u ovom belom vinu. Domaća loza čuvala se brižljivo, a vinogradi nicali jedan za drugom. Smederevka se pila na svim stranama sveta.


Od proizvodnje na tone do muzejskog primerka

U zlatno vreme Poljoprivrednog kombinata Godomin, smederevka se bukvalno proizvodila na tone, i vina od nje bilo je na svakoj trpezi tadašnje velike zemlje, one "od Vardara do Triglava".

- PK Godomin imao je svojevremeno više od 1.000 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvodilo čak 20.000 tona smederevke. Pamtim i rekord u podrumu. Za 24 sata prerađeno je, verovali ili ne, 127 vagona grožđa. Da svi razumeju, to je više od milion i dve stotine kilograma u danu - priseća se danas Dobrica Marković, nekadašnji direktor podruma i vinograda Godomina.

Kada je propao Godomin, manji proizvođači izgubili su jakog partnera sa velikim preradnim kapacitetom. Kupci su sve više tražili vina od uvoznih, skupljih grožđa. Mnogi su iskrčili vinograde i posadili voće koje se bolje plaćalo. Koliko je smederevke preživelo, teško je utvrditi.

- Od 2.500 hektara pod vinogradima, danas imamo jedva 800 hektara. Smederevka se gaji na skromnih 200 hektara. Dominantne su konzumne sorte, one koje idu u upotrebu u svežem stanju - kaže inženjer voćarstva i vinogradarstva Boban Marković iz Poljoprivredne stručne službe u Kolarima.

Do pre desetak godina, ovdašnju smederevku mogli ste naći jedino kao muzejski primerak - na policama Zavoda za poljoprivredu, gde i danas čuvaju boce iz prošlog milenijuma.

Bilo je godina kada su lokalni vinari, umesto u rodnom gradu, smederevku nabavljali u drugim gradovima kako bi napravili vino.


Stidljiv povratak u rodni kraj

U poslednjoj deceniji, stidljivo ali istrajno, ova sorta vraća se u rodni kraj. Među prvima to je učinio Dragan Vasić iz vinarije Janko, i to je jedno vreme bila jedina ovdašnja smederevka koja se pravi i prodaje pod tim imenom.

Danas smederevku prave i u vinariji Plavinac - fabrici ukusa, mirisa i boja. Ima je u nekoliko manjih podruma, kao što su Ilić i Gitarić. Neki je samo za svoju dušu i prijatelje prave po tradicionalnoj recepturi.

Vina od smederevke su prijatnog i osvežavajućeg ukusa, a dobra su i kada se kupažiraju sa kvalitetnim vinima, kao što čine u vinariji Jeremić.

- Iz želje da jedinstvenu sortu po mestu rođenja, smederevku, podignemo na viši nivo, spojili smo je sa plemenitom sortom sovinjon blank, i tako dobili jedan vinski duet - kažu u vinariji Saše Jeremića.

Za bekrije, melem za dušu je 'ladan špricer, a pričaju da je najbolji upravo sa čuvenom smederevkom. Zahvaljujući zaljubljenicima u vino koji su rešili da Smederevu vrate ono što je izrodilo, melema ima i ovih, posebno prazničnih dana. Za dušu i za lek. Nazdravlje.


Iz zasada Obrenovića za bagatelu

U vinogradu koji je knez Miloš Obrenović kupio 1827. godine za 4.500 groša od turskog spahije na devet hektara i danas se proizvede oko 15.000 boca vina godišnje. One se prodaju za 100 do 150 dinara, što je za rubriku "verovali ili ne". Reč je o vinima sa tradicijom i kvalitetom, a jeftinija su i čak i od onih najsumnjivijeg kvaliteta koja se prodaju na divlje.


Lozu zamenili breskvom

Smederevsko vinogorje jedno je od najstarijih staništa vinove loze na Balkanu, a reljef, klima i zemljište idealni su gajenje vinove loze. To su znali i despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković, koji su u 15. veku dizali vinograde.

Umesto vinove loze, smederevski kraj zaposeli su voćnjaci. Dok je pod vinogradima 800 hektara, kraljice voćaka sada su breskva i nektarina koje se uzgajaju na 4.500 hektara.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE