NavMenu

Komšija je najbolji sused: Privredna komora Srbije - Bez regionalne saradnje većina firmi ne bi ni postojala

Izvor: eKapija Četvrtak, 17.12.2020. 12:00
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Atstock Productions/shutterstock.com)Ilustracija
U regionu Zapadnog Balkana posluje oko 350.000 privrednih subjekata koji posluju na regionalnom tržištu, a nemali broj prirvrednih subjekata ne bi ni postojao da nemaju pouzdane partnere za svoje sirovine ili proizvode u zemljama u okruženju. Stoga, poslovanje u regionu Zapadnog Balkana funkcioniše kao jedinstvena celina, uz manje ili veće probleme i prepreke, čije prevazilaženje je prioritetni zadatak kako za predstavnike kreatora nacionalnih politika, tako i za poslovnu zajednicu, kaže na početku razgovora za eKapiju Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Prema njegovim rečima, poslovanje domaćih kompanija u regionu u stalnom je porastu, kako po pitanju obima prometa, tako i u vezi sa rezultatima poslovanja, te ostvarenom suficitu u razmeni sa skoro svim državama na Zapadnom Balkanu:

- Prema podacima kojima raspolaže Privredna komora Srbije, iz naše zemlje je u prethodnoj godini 8.541 privredni subjekat plasirao svoju robu na tržišta, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, kao i na KiM, od čega je njih 1.765 samo dopremao robu, a 2.003 kompanije su obavljale razmenu u oba smera. Ako se region posmatra šire i uvrsti se u analizu i poslovanje domaćih kompanija i na tržištima dve članice EU (Slovenija i Hrvatska), koje su Srbiji veoma važne u pogledu plasmana robe do kupaca koji prepoznaju domaće proizvode kao proverene kvalitetom i tradicijom, onda je u 2019. godini 8.008 srpskih kompanija plasiralo svoju robu na 8 regionalnih tržišta, 3.206 je samo dopremalo robu, a 3.986 privrednih subjekata je obavljalo razmenu u oba smera.

Naš sagovor ukazuje i na prepreke koje prate regionalno poslovanje, a koje su, kako kaže, najčešće rezultat neusklađenosti sertifikata koji prate robu.

- Problem je i nepostojanje direktnog platnog prometa između određenih tržišta, različiti standardi za određene proizvode, nedovoljna primena elektronskh dokumenata, ali i slučajevi ograničenja trgovine necarisnkim barijerama koje se uvode na pojedinim tržištima – navodi Radovanović, dodajući da se zajedničkim radom svih institucija u regionu, pre svega nacionalnih poslovnih asocijacija kao predstavnika sektora privrede i resornih ministarstava, ove prepreke prevazilaze i saradnja napreduje.

Kako ističe, proces evropskih integracija, koji je prioritet svih država sa Zapadnog Balkana, dobar je put da se uredi poslovanje na svakom pojedinačnom tržištu ali i na tržištima u regionu.

- Osim evropskih integracija, i brojne regionalne inicijative pomažu da se unapredi poslovanje u regionu i olakša protok robe, ljudi, usluga i kapitala, što su osnovni postulati na kojima je formirano zajedničko tržište EU. Evropska unija opredelila je značajna sredstva za unapređenje poslovanja u regionu, kako bi se privreda, koja treba da podnese najveći teret nastupa na zajedničkom evropskom tržištum, što bolje pripremila za trenutak pune integrcije Srbije u EU. Određeni broj projekata koje finansira EU namenjeni su isključivo privrednim subjektima, a Privredna komora Srbije i druge nacionalne komore u regionu pružaju svojim članicama stručnu i tehničku pomoć u postupcima konkurisanja za projekte i sprovođenjem njihovih aktivnosti – kaže sagovornik našeg portala.

On podseća da sa partnerskim nacionalnim komorama PKS sarađuje na bilateralnom nivou, zastupajući interese poslovne zajednice, povezivanjem i unapređivanjem poslovnog ambijenta, dok na multilateralnom nivou sa komorama iz regiona ostavaruje saradnju kroz Komorski investicioni forum ZB6 (KIF ZB6), te da je pre mesec osnovan i Poslovni savet KIF ZB6 u kome će predstavnici 16 najvećih kompanija koje posluju u regionu Zapadnog Balkana, zajedno sa članovima Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana i predstavnicima država i vlada u regionu, raditi na stvaranju podsticajnijeg ambijenta za privređivanje i uklanjanje prepreka u poslovanju na Zapadnom Balkanu.

- Poslovni savet omogućiće i dijalog između poslovne zajednice Zapadnog Balkana i donosioca odluka u EU, kako bi se, kroz inkluzivni pristup proširenju, omogućila brža integracija regiona u zajedničko tržište EU.

Radovanović napominje da PKS aktivno učestvuje i u sprovođenju inicijative o uvođenju zajedničkog regionalnog tržišta, poznatijeg pod nazivom "Mini Šengen", koji za sada okuplja Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju. Koja omogućuje dveće zajedničko tržište sa gotovo 20 miliona potrošača i 350.000 kompanija, bez barijera i kočnica za više međusobne trgovine i ulaganja, što bi im omogućilo da budu produktivnije, konkurentnije, da više proizvode, izvoze, same više investiraju i privuku više stranih investicija.

Na pitanje u kojoj je meri pandemija koronavirusa otežala poslovanje u regionu, adovanović odgovara da je koronakriza umnogome usporila regionalnu saradnju među kompanijama, naročito u periodu tokom trajanja vanrednog stanja u Srbiji od marta do maja, kada su i na drugim regionalnim tržištima bile uvedene mere za sprečavanje širenja zarazne bolesti.

- Prvih nekoliko dana po zatvaranju granica za slobodan protok putnika u celom regionu, većina privrednih subjekata obratila se Privrednoj komori Srbije jer se susrela sa izuzetno velikim brojem problema. Brzom reakcijom institucija, nacionalnih privrednih asocijacina i regionalne poslovne asocijacije okupljene kroz Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana, uspostavljeni su mehanizmi za olakšanje neophodnih putovanja poslovnih ljudi i plasmana robe, uspostavljeni su "Zeleni koridori" kojima se transportovala strateška roba, a protokoli za transport svakodnevno prilagođavali trenutnoj situaciji. Stručne službe Privredne komore Srbije uspostavile su posebne servise za privrednike i bili im neprestano na raspolaganju za pomoć i povezivanje sa nadležnim institucijama u regionu – podseća Radovanović.

On ocenjuje da je kriza promenila i filozofiju poslovanja u mnogim sektorima, te su svi privredni subjekti koji su imali fleksibilnost u pogledu organizacije poslovanja, imali proizvodne pogone nedaleko od tržišta, koji su mogli da plasiraju svoje proizvode putem interneta i dostave ih potrošačima, manje osetili udar krize.

- Kriza usled pandemije, koja još nije prošla, pokazala je snagu regionalne saradnje koju sve institucije u regionu treba da unapređuju i nakon prestanka neposredne opasnosti od oboljevanja. Pandemija je pokazala kojiko smo potrebni jedni drugima – smatra Radovanović.

Pandemija je prekinula i važnu sponu u lancu regionalnog povezivanja, a to su sajmovi.

- Tradicionalna okupljanja prirvednika, sajamske manifestacije, decenijama su bili jedan od najvažnijih vidova poslovnog povezivanja među kompanijama. U regionu Zapadnog Balkana postoji nekoliko sajamskih skupova koji su od izuzetnog značaja za poslovanje u određenim sektorima. Usled nemogućnosti da se okupe uživo, određeni poslovni susreti se organizuju putem eletronskih platformi ali opšti je utisak da lični kontakt još uvek ne može, sa jednakim kvalitetom, da se zameni elektronskim. Sastanci putem interneta se održavaju neprestano ali većina sa nestrpljenjem očekuje kraj pandemije i direktna kontakt, povratak tradicionalnim izložbama i sajmovima u regionu i na trećim tržištima – zaključuje naš sagovornik.

U posebnim tekstovima u okviru regionalnog projekta eKapije, pročitajte kako regionalnu saradnju vide u kompanijama Polimac Company i Mins Elektro, i u Privrednoj komori Republike Srpske.

B. Petrović


Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.