Šta je DFC i zašto je bitan - Srbija postaje ekonomski poligon za praktično dokazivanje globalnog uticaja najvećih

Kancelarija Američke razvojne finansijske korporacije (DFC), čije je otvaranje najavljeno u Beogradu, uspostavljena je usvajanjem Zakona o boljoj upotrebi investicionih zajmova za razvoj (ili Bild akta) oktobra 2018. godine. U SAD je počela da radi 2. januara ove godine. Bild akt (Build Act) je ključni stub nove američke strategije za finansiranje razvoja u inostranstvu. Smatra se najznačajnijom promenom sistema inostrane pomoći Amerike u ovom veku i ključnim oruđem za suprotstavljanje Kini, kaže za Politiku Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

U formalnom smislu DFC je naslednik moćnog OPIK-a, to jest državne agencije SAD koja postoji od 1971. i formirana je za podršku (osiguranje) investicijama privatnog sektora SAD u zemljama u razvoju, a objedinjuje i aktivnosti Razvojnog kreditnog tela Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Američka razvojna finansijska korporacija ima stoga još jači razvojni mandat od OPIK-a. Nove razvojne mogućnosti uključuju veći finansijski kapacitet (60 mlrd USD, za razliku od 29 mlrd USD OPIK-a), povećan naglasak na međuagencijskoj saradnji, veću fleksibilnost u radu sa kompanijama koje nisu iz SAD, nadležnost za kapitalno finansiranje i sposobnost davanja zajmova i garancija u lokalnoj valuti kako bi se investitori zaštitili od rizika promene valute.

Odluka da se kancelarija DFC-a locira u Beogradu pokazuje odlučnost SAD da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu.

– Region time prerasta i u ekonomski poligon za praktično dokazivanje globalnog uticaja najvećih. Stanje koje smo potajno priželjkivali. Balansiranje može biti opasno, ali generiše izuzetnu razvojnu šansu koja se ne sme propustiti – smatra Nikolić.

Kritike na račun globalnih investicija Pekinga, uključujući i njegovu inicijativu "Pojas i put", naglo su porasle u Vašingtonu poslednjih godina, čineći važnu dimenziju kinesko-američkog rivalstva. Mnoge zemlje u razvoju u Aziji, Africi, odnedavno i Evropi, čak i Latinskoj Americi, profitirale su od priliva kineskog novca koji im pomaže da jeftinije i sa manje ograničenja finansiraju projekte.

Činjenica je da američko finansiranje nije u toj meri efikasno, ne može Kinezima parirati globalno ni po finansijskom kapacitetu jer je obim sredstava za infrastrukturu u projektu "Pojas i put" premašio 1,3 biliona dolara, ali mu, prema tvrdnjama menadžmenta DFC-a, konkuriše većim standardima i boljim krajnjim rezultatom.

- Pristup Trampove administracije u nastojanju da olakša i podstakne američke i druge privatne kompanije da ulažu u region putem zajmova, bilateralnih dijaloga i tehničke pomoći nesumnjivo je najbolje sredstvo kojim raspolaže da odgovori na kineski uticaj - kaže Nikolić.

Ali on mora da se brzo i efikasno sprovede. Decenije su prošle od početka tranzicije, standard građana regiona je ostao nizak, bez izgleda da u skorijoj budućnosti sustigne prosek evrozone. Za razliku od Kine, američka vlada ne može da usmeri državne kompanije da investiraju u inostranstvu ili da zahteva od banaka da odobravaju pozajmice kompanijama na određenim tržištima.

Ovaj pristup ima i druga ograničenja. Projekti DCF-a moraju proći finansijske, ekološke i socijalne analize uticaja kako bi se osiguralo da ispunjavaju međunarodno priznate standarde. Čak i u regionu zapadnog Balkana mnoge komunalne službe i drugi potencijalni primaoci zajma ne ispunjavaju uslove zbog nedostatka kreditne sposobnosti

Zbog strožih socijalnih i ekoloških standarda, kreditiranje DFC-a neizbežno će ostati sporije, što će odvratiti neke investitore. Suprotno tome, kineske banke i kompanije imaju tendenciju da imaju blaže standarde, neprozirne ugovore i često naplaćuju projekte bez praktikovanja dužne pažnje...