Izvor: eKapija | Nedelja, 03.06.2018.| 14:50
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kvalitetna infrastruktura ubrzava privredni rast - Saobraćaj kao motor razvoja privrede

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Marin de Espinosa/shutterstock.com)
U Srbiji se trenutno realizuje više od 30 infrastrukturnih projekata u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja. Ovaj sektor značajno doprinosi konkurentnosti celokupne privrede, uzimajući u obzir njegov potencijal kako za regionalni razvoj, tako i za aktivnosti u sektorima poljoprivrede, industrije i trgovine, ali i razvoj turizma i povećanje mobilnosti.

Zato bi prioritet u narednom periodu trebalo da bude unapređenje funkcionisanja transportnog sistema, odnosno realizacija kapitalnih projekata, a sve u cilju razvoja infrastrukture železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog transporta i integrisanja transportne infrastrukture u TEN-T mrežu, odnosno uključivanje u jedinstveno tržište i zajednički evropski prostor.

Kako za eKapiju kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pokrenut je veliki broj infrastrukturnih projekata čija će realizacija poboljšati položaj transportnog sektora.

Kvalitetna infrastruktura će podstaći pojavu novih tokova roba i putnika, što će uticati i na ubrzanje privrednog rasta, nadaju se u ovom ministarstvu.

Prioritetni projekti

Što se tiče drumskog sektora, trenutni prioriteti su završetak radova na Koridoru 10 i Koridoru 11, kao i početak radova na prvoj fazi izgradnje autoputa od Niša ka Merdaru.

U oblasti vodnog saobraćaja fokus je na realizaciji projekta adaptacije brodske prevodnice Đerdap 1, izgradnja Terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo i nove luke u Beogradu, kao i na realizaciji tehničkih radova na uređenju plovnog puta Dunava i Save.

Prioritetni projekti, kada je u pitanju železnica, su na Koridoru 10, a zatim i nastavak rekonstrukcije Barske pruge i modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad. Paralelno se radi i obnova regionalnih pruga.

(Foto: LIUSHENGFILM/shutterstock.com)
Planirano je ugovaranje radova, u narednih nekoliko godina, na rekonstrukciji i modernizaciji preostalih deonica na Koridoru 10 u dužini od oko 370 km, kao i nastavku radova na rekonstrukciji Barske pruge, na deonici od Valjeva do Vrbnice u dužini od oko 210 km...

Pored toga, u planu je modernizacija i rekonstrukcije dela pruge Beograd – Šid –granica sa Hrvatskom u dužini od oko 80 km, imajući u vidu da se na ovom pravcu očekuje značajni porast tokova putnika i robe.

- Ove magistralne pruge deo su železničkog Koridora 10, koji je najvažniji železnički koridor ne samo za Srbiju, već i u ovom delu Evrope, budući da je deo indikativne proširene TEN-T osnovne evropske transportne mreže. Zbog značaja Koridora 10 za Republiku Srbiju, potrebno je rekonstruisati i poboljšati ovaj pružni pravac kako bi se podstakao tranzit preko Srbije kao konkurentskog pravca Koridoru 4. Jedino na ovaj način će naša zemlja u potpunosti iskoristiti svoj povoljan geografski položaj i da bude tranzitno čvorište regiona - kažu u Ministarstvu saobraćaja.

Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović kaže za eKapiju da je saobraćaj od ključnog značaja za privredu i društvo.

- Za planiranje, izgradnju i opremanje infrastrukture potrebno je mnogo godina, a vozovi, avioni i brodovi traju decenijama, tako da će današnje odluke odrediti kakav će transport biti u 2050. godini – ukazuje naš sagovornik.

On navodi da se pokazalo da izgradnjom autoputeva, uprkos poboljšanjima na nekoliko elemenata transportnog sistema, naročito njegovoj efikasnosti, bezbednosti i zaštite, neće biti strukturnih promena.

- Neuspeh prethodnih politika forsiranja drumskog saobraćaja je u tome da nije dovela do promene glavnih uzroka, tendencija neodrživog razvoja transportnog sistema: rastućih emisija CO2, konstantne zavisnosti od nafte i povećanja zastoja u saobraćaju – ističe Ignjatović.

Kako kaže, trebalo bi da se definiše dugoročna strategija koja će transformisati saobraćajni sistem u jedan održiv sistem do 2050. godine.

Železnica kao veliki potencijal

Kada je reč o železničkoj infrastrukturi, stručnjaci ukazuju na potencijal železnice za sveopšti privredni razvoj. Direktor Klastera železnica za jugoistočnu Evropu Milan Vučković ističe da se trenutno dosta radi, i da čak imamo i neke od najvećih evropskih železničkih projekata u Evropi, poput izgradnje vijadukta i tunela u Čortanovcima na Fruškoj gori, ali i dosta projekata kada je reč o remontu pruga i revitalizaciji pojedinih deonica širom zemlje.

(Foto: Ivana Vuksa)
- To je za svaku pohvalu. Ali, kada je generalno reč o saobraćajnoj infrastrukturi, nije toliko bitno koliko se radi već kako se, na kraju, urade projekti. Svi znamo da imamo značajan deficit kada je reč o kvalitetu urađenog, što je veoma bitno sa aspekta da se za svaki taj projekat naša zemlja debelo zadužuje kod inostranih kreditora.

Vučković navodi da bi fokus, kada je reč o domaćoj železnici, ubuduće trebalo da bude na daljoj kvalitetnoj revitalizaciji železničkih deonica, modernizaciji putnog saobraćaja, ne samo kada je reč o kvalitetnim vagonima, već i modernizacijom i renoviranjem železničkih stanica, koje svuda u zemlji moraju biti dobro umrežene sa lokalnim prevozom.

Takođe, smatra i da je važno i ponovno uspostavljanje i intenziviranje ponude u kargo prevozu koji značajno može da unapredi privredno umrežavanje i saradnju i povoljno utiče na sveukupnu ekološku sliku.

Milutin Ignjatović kaže da na železnički saobraćaj ne treba gledati samo kao na glavno sredstvo prevoza putnika i robe, već kao sektor koji ima veliki uticaj na ekonomiju, i garant je mobilnosti u budućnosti.

Železnički transport EU, uključujući i indirektne efekte generisane kroz odnose sa dobavljačima i ulaganje u železničku infrastrukturu, dovodi do približno 1,1% BDP-a EU.

- Pored toga, postoje i šire ekonomske koristi od investicija u železničku infrastrukturu, koje su rezultat smanjenih vremena transporta i poboljšanja kvaliteta. Takvi efekti pomažu gradovima da povećaju i prošire svoje poslovanje, kreiraju klastere, povećaju vrednost nekretnina i prošire tržište rada - navodi Ignjatović.

Na projektu izgradnje Žeželjevog železničko-drumskog mosta tim stručnjaka kompanije DB Engineering & Consulting obavlja nadzor nad izvođenjem radova na gradilištu u skladu sa ulogom "Inženjera" i nadzora prema Žutoj FIDIC knjizi.

- Posle zastoja u izgradnji mosta, nakon postignutog dogovora između zainteresovanih strana radovi su intenzivirani i privode se kraju. Železnički saobraćaj preko novog mosta omogućen je početkom aprila ove godine. U toku su radovi na izradi prilaznih drumskih saobraćajnica, nakon čega će celokupni saobraćaj sa montažno-demontažnog mosta biti preusmeren na novi Žeželjev most - kaže direktor ogranka u toj kompaniji Nikola Ristić.

Na projektu rekonstrukcije i modernizacije pruge Stara Pazova – Novi Sad, kompanija DB E&C pruža usluge tehničkog konsaltinga kompaniji RZD International koja je zadužena za izvođenje radova. Projekat uključuje i radove na izgradnji nove pruge za vozove velikih brzina.

- Ovi infrastrukturni objekti predstavljaju izazov za građevinsku branšu u Srbiji, jer se po prvi put grade infrastrukturni objekti za vozove velikih brzina. Projekat izgradnje je dobro organizovan i napreduje planiranim tempom - ističe Ristić.

Modernizacija luka i flota

Pored terminala u Smederevu i nove luke u Beogradu, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da razgovaraju i sa potencijalnim investitorima koji su zainteresovani za Luku Novi Sad.

(Foto: Ozgur Guvenc/shutterstock.com )
- Takođe, pokušavamo da nađemo optimalno rešenje za Luku Bogojevo koje će omogućiti efikasnije poslovanje lučkog operatera ove luke, ali i mogućnost njenog širenja i dodelu lučke koncesije za širenje i pružanje novih lučkih usluga, pre svega vezanih za pretovar poljoprivrednih proizvoda, ali i pretovar reefer kontejnera. Tako bi omogućili neophodne infrastrukturne uslove za izvoz zamrznutog voća i drugih proizvoda na veće udaljenosti – navode iz ministarstva.

Kada je reč o projektima iz oblasti vodnog saobraćaja, ukupna vrednost svih planiranih projekata je 202 mil EUR, a u toku su pregovori sa Evropskom investicionom bankom o potpisivanju Okvirnog zajma za razvoj rečne transportne infrastrukture čija je vrednost 100 mil EUR.

Kroz zajam sa EIB-om biće obezbeđena polovina svih potrebnih sredstava, dok će se preostalih 50% obezbediti iz dostupnih grantova EU (IPA, CEF, WBIF) ili budžeta.

Ko sve finansira projekte u oblasti saobraćaja

U okviru agende povezivanja, EU finansira projekte koji imaju regionalni značaj kroz obezbeđivanje značajnih bespovratnih sredstava iz EU fondova: IPA (Instrument for Pre accession Assistance), WBIF (Western Balkan Investment Framework), CEF (Connecting Europe Facility), a nekad se ovi fondovi kombinuju i sa ostalim izvorima finansiranja kao što su EIB, EBRD, WB i budžet Republike Srbije. Reč je o projektima koji se nalaze na glavnim pravcima TEN-T mreže EU.

Što se tiče železničkog sektora u Srbiji, projekti se prevashodno finansiraju iz sredstava kredita Ruske Federacije, zatim kredita EBRD i EIB, kineske EXIM banke i kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Iz IPA Fonda i WBIF se uglavnom finansira izrada projektno-tehničke dokumentacije na Koridoru 10.

Kada je reč o javno-privatnim partnerstvima, u Ministarstvu posebno ističu da se primenom javno-privatnog partnerstva omogućava smanjenje fiskalnog pritiska na budžet, ubrzanje infrastrukturnih ulaganja, poboljšanje usluga i smanjenje njihovih cena, uz partnersku raspodelu rizika u realizaciji.

- Ministarstvo ulaže napore da za sve infrastrukturne projekte koji su od značaja za razvoj Republike Srbije pronađe način za njihovo održivo finansiranje ili kroz obezbeđena sredstva u budžetu ili kroz kredite međunarodnih finansijskih institucija - navode.

(Foto: Jelena Đelić)
Kako objašnjavaju, postoje projekti čija je investiciona vrednost jako visoka, a jedan od njih je izgradnja autoputa E-763, deonica od Požege do Boljara, odnosno granice sa Crnom Gorom. To je građevinski najteža deonica na ovom koridoru, dužine 107 km. U martu je potpisan dokument sa kineskim partnerima kojim se planira definisanje modela za finansiranje i izgradnju deonice od Požege do Boljara.

- Pored ovog projekta, u budućem periodu očekujemo veću primenu javno-privatnog partnerstva na realizaciji projekata u oblasti izgradnje logističkih centara, kontejnerskih terminala, luka, železničkih pruga, gde bi javni i privatni partner imali zajednički interes - ističu u ministarstvu.

Šansa za domaće kompanije?

Trenutno je u okviru pomenutih projekata angažovan veliki broj domaćih građevinskih firmi kao podizvođača, a to bi trebalo da doprinese da deo obezbeđenog kapitala ostane u zemlji.

- Ako se pretpostavi da je na jednom projektu angažovano u različitim fazama oko 20 firmi, značajna finansijska sredstva uložena u sam projekat će cirkulisati na svim nivoima, što će uticati na razvoj građevinskog sektora, a samim tim imati i uticaj na razvoj privrede Srbije - navode u ministarstvu.

U saobraćajnom Institutu CIP kažu da šanse srpskih kompanija kao podizvođača postoje, ali je neophodna pomoć države kod ugovaranja posla sa glavnim inostranim izvođačima, odnosno inostranim kompanijama. Problem predstavlja i korišćenje sredstava IPA fonda, ističu u ovom institutu.

- Železnice Srbije često i početnu tehničku dokumentaciju finansiraju sredstvima IPA fonda, tako da u tim zadacima eliminišu učešće CIP-a zbog "sukoba interesa" - kaže Ignjatović.

Ovi projekti greškom naručioca ili projektanata, kaže, nisu usmereni ka ostvarivanju ciljeva rekonstrukcije i izgradnje železničkog Koridora 10 postavljenih kroz ratifikovane međunarodne sporazume i Prostorni plan Republike Srbije.

On je naveo primer Idejnog projekta deonice Novi Sad-Subotica koji je ovim sredstvima izradila kompanija Louis Berger, a koji je "napušten" i ugovorena je izrada novog sa Saobraćajnim institutom CIP.

Ignjatović kaže i da se radovi na deonicama autoputeva odvijaju uz manje probleme, prema predviđenom planu.

- Ne poštuje se osnovno pravilo da sa inostranim kreditorima i finansijerima ne treba razgovarati pre nego što se pripremi potrebna tehnička dokumentacija objekta o kome se pregovara - kaže Ignjatović.

Radovi se uvek izvode sredstvima kredita, a davaoci su kaže, uglavnom Rusija, Kina, Azerbejdžan i uvek insistiraju da njihove firme budu izvođači radova. Oni srpska preduzeća uzimaju za podizvođače, vodeći računa o svojim interesima, zaključuje Ignjatović.

Kompletan sadržaj biltena Saobraćaj - motor razvoja privrede pročitajte OVDE.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE