NavMenu

Digitalizacija menja industriju i svakodnevne navike - Za potpunu transformaciju najvažniji faktor je brzina

Izvor: eKapija Utorak, 21.11.2017. 07:38
Komentari
Podeli

(Foto: Den Rise/shutterstock.com)
Ranije je svako proizvodio svoju struju, a onda je došla elektrodistribucija, tako da više nije bila vrednost u proizvodnji struje već šta sa tom strujom uraditi. Tako je i sa digitalizacijom, objasnio je na slikovit način ovu izuzetno aktuelnu temu na nedavno održanoj Sinergiji Nikola Božinović, direktor kompanije Frame, koja sopstvenim cloud-proizvodom podržava digitalizaciju korporacija širom sveta.

Mnogobrojne prednosti digitalizacije će definisati našu blisku budućnost. Između ostalog, digitalizacija može da pomogne industrijama koje nisu bazično vezane za IT da u svojim poslovnim procesima budu efikasnije i produktivnije. Razmenom podataka i povezivanjem cloud tehnologije, najrazličitijih uređaja, hardvera, Internet of Things (IoT), veštačke inteligencije i kreativnijim pristupom korisnika savremenim tehnologijama, u potpunosti će se promeniti ne samo industrija već i život svakog od nas. Industrijska revolucija nam je donela kolače proizvedene putem 3D štampača, dronove koji distribuiraju pakete, robote koji rade na recepciji hotela, vozove bez vozača, ekrane koji se savijaju kao maramice. Internet of Things ima potencijal da poveže 75 milijardi ljudi, uređaja i stvari do 2020. godine.

- Sveobuhvatno razumevanje našeg okruženja jasno postavlja digitalnu transformaciju, ne samo kao neophodnost, već i kao našu jedinu realnost. Ključni parametri četvrte industrijske revolucije su kolaboracija, personalizacija i monetizacija i samo brzinom i agilnošću možemo ostvariti ove principe na najefikasniji način – objašnjava Željko Vujinović, direktor kompanije Microsoft u Srbiji.

Prema njegovom mišljenju, suština današnjeg sveta, razvoja jednog novog segmenta privrede, ali i stila života, jeste upravo u razmeni podataka.

- Da bi čovek imao kvalitetniji život, ili da bi njegova kompanija bila efikasnija, mora sa svim njemu interesantnim učesnicima da razmenjuje podatke, kako bi iz tih podataka izvukao najkvalitetniju informaciju. Ta informacija će pomoći da podatke kojima raspolaže monetizuje na pravi način. I to u smislu da mu kvalitet života postane bolji, ili da kao privrednik, kompanija postane uspešnija. Kada govorim o personalizaciji, mislim na ogroman broj podataka i na njihovo pravilno korišćenje – objasnio je Vujinović.

Direktor kompanije Siemens u Srbiji Udo Eichlinger, smatra da je digitalizacija dugo očekivana promena koja donosi mnoge pogodnosti, kao što su veća fleksibilnost, produktivnost i kraće vreme dolaska finalnog proizvoda na tržište.

(Foto: rajusdesigns/shutterstock.com)
- Ako želite da ostanete konkurentni na tržištu, i odgovorite na sve zahteve korisnika, digitalizacija je prilika da ojačate svoju poziciju.

Digitalna transformacija u Srbiji je već započela, ali nismo na nivou gde možemo i želimo da budemo, smatra Željko Vujinović.

On je naveo da je najbitnije da se definiše koji je to nivo koji želimo da postignemo, odnosno, da napravimo listu prioriteta po kojoj bismo krenuli u realizaciju.

- To je suština ubrzanja procesa digitalizacije i samo na taj način ćemo znati šta je cilj koji želimo da ostvarimo. U tome treba da učestvuju svi - država, privreda, građani, kao i same IT kompanije, jer je proces digitalizacije zajednički projekat, a ne projekat koji vodi jedna strana ili jedan učesnik na tržištu. Naime, potrebna je saradnja države u realizaciji određenih projekata i sistema koji će podržati nove digitalne servise, te promena zakonske regulative.

Iako je digitalizacija postavljena kao prioritet Vlade Srbije, ipak, ističe se da su efikasnost i brzina od krucijalnog značaja.

Nikola Božinović smatra da je svaki dan važan i da nikako ne smemo dozvoliti da se "procesi razvuku na nedelje i godine". Naglasio je i da sporost zbog "glomaznog sistema" nije izgovor.

- Ja poslujem u Americi, to je veliki sistem od 350 miliona ljudi. Radimo sa velikim firmama, neke imaju i 30.000 zaposlenih. Uzimajući u obzir moje iskustvo iz Srbije, ja sam zaista u čudu kako se u tom velikom sistemu stvari brzo rešavaju. Zato za priče o glomaznom sistemu u Srbiji, kao opravdanju za spore promene, nema mesta. Posebno ako treba primeniti ono što je već urađeno ne samo u Americi nego i u evropskim zemljama.

Kako je naglasio Božinović, važno je da prepoznamo trenutak u kom se nalazimo i da definišemo gde možemo da budemo:

- U Rumuniji kada nije bilo struje i frižidera, led za rashlađivanje se kupovao od lokalnog prodavca. Kada se situacija promenila i stigla struja, jedna porodica je kupila frižider. Međutim, sledećeg dana frižider je izbačen iz kuće. Razlog tome je bio to što je prodavac leda rekao da je to đavolska stvar. Šta se desilo? Umesto da je kao poznavalac rashlađivanja postao najbolji prodavac frižidera, jer je poznavao tržište i potrebe svojih kupaca, posle godinu, dve tri, prodavac leda je ispao iz biznisa. To je bilo neminovno jer nije razumeo u kom je biznisu bio. Zato je važno posmatrati širu sliku, razumeti okruženje u kome poslujemo i imati viziju gde možemo da budemo. Hoćemo li i dalje prodavati led, ili ćemo se fokusirati na frižidere.

Kompletan sadržaj biltena Industrija - Nove tehnologije povećavaju konkurentnost pročitajte OVDE.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.