Štedljivo korišćenje resursa i beskonačna reciklaža materijala - Da li je kružna ekonomija budućnost

Svet troši više resursa i stvara više otpada nego što planeta može da izdrži. Reciklira se samo 7% i pretvara u sirovinu. Finska, svetski lider u smanjenju prekomerne potrošnje i očuvanju prirodnih resursa, domaćin je Svetskog foruma cirkularne ekonomije. Predstavljena su kružna rešenja koja pomažu ekonomijama da se uklope u granice prirode, kako bi se sačuvao biodiverzitet i usporile klimatske promene.

Ekonomija u kojoj se resursi koriste štedljivo, a materijali beskonačno recikliraju, privlačna je i ekolozima i poslovnim ljudima. Svetski forum u Helsinkiju okupio je oko 2.000 ljudi iz poslovnog sveta, predstavnika državnih institucija i mladih zainteresovanih za ekonomiju koja ne usporava rast, već posluje u harmoniji s prirodom.

Delegacija Srbije snažno je motivisana da najbolje sa foruma i primeni. Naša zemlja ima šansu da postane regionalni lider i da svojim primerom motiviše druge države Zapadnog Balkana.

- Srbije je dosta uradila na stvaranju ambijenta za cirkularnu ekonomiju kroz donošenje Programa za razvoj cirkularne ekonomije, čije aktivnosti se uveliko primenjuju i predstavljaju siguran put ka zelenoj tranziciji. To su prepoznali privrednici i građani koji u sve većem broju odvajaju otpad - poručuje državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić.

Prema njenim rečima, kako bismo nastavili tim putem moramo da sledimo primere dobre prakse i razmenjujemo iskustva sa zemljama koje su lideri u cirkularnoj ekonomiji, poput Finske.

Za zaustavljanje klimatske krize, prelazak na obnovljive izvore energije nije dovoljan. Zato i Program za razvoj Ujedinjenih Nacija podstiče kompanije koje cirkularno razmišljaju.

- UNDP je, u saradnji sa Ministarstvom, podržao je 28 inovativnih projekata sa oko milion i 200.000 USD. Testiraće cirkularne poslovne ideje, što će dovesti do smanjene upotrebe novih sirovina, manje otpada, zagađenja i emisija, ali i manje troškova za proizvođače - kaže Ana Mitić Radulović, koordinatorka Projekata UNDP-a.

Dodaje i da su pojedini projekati inovativni na svetskom nivou, kao i da u Helsinkiju njihovi autori imaju priliku da upoznaju slične inovatore iz drugih zemalja, sa kojima mogu da ostvare saradnju, te da zajedno osmisle razvoj ideja.

- Ovaj događaj je veoma inspirativan, jer ukazuje na neophodnost povezivanja nauke i privrede, odnosno potrebu da nova naučna istraživanja nađu primenu u privredi, kao i uključivanje nauke i istraživača u rešavanje ključnih problema savremenog društva poput, energetske efikasnosti, organskog i plastičnog otpada - kaže dr Larisa Ilijan, naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković".

Svaka kompaniji deo je ekosistema i zato prvi čovek finskog inovacionog fonda veruje da će kružna ekonomija biti dominantna u budućnosti.

- Moramo da se pozabavimo klimatskim promenama. Sve veća tema je gubitak biodiverziteta. Potreban je ekonomski rast da bismo imali poslove, ekonomsko blagostanje i bogato društvo. Potrebno je održivije tržište, kao ekonomija. Cirkularna ekonomija je način da se društvo organizuje da rast bude održiv - poručio je Jirki Katajnene, predsednik Finskog inovacionog fonda Sitra.

U rešavanju klimatske krize upravo cirkularna ekonomija ima sve veću ulogu. Glavni grad Finske već je znatno smanjio doprinos globalnom zagrevanju.

Emisija po stanovniku je 49% manja nego 1990. godine. Strategija je da do 2030. Helsinki bude ugljenično neutralan. Kada taj cilj postigne, ovaj grad više neće zagrevati planetu.