Izvor: eKapija | Petak, 22.10.2021.| 12:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Da li su višekratna pakovanja zaista održiva - U kojim slučajevima su jednokratna pakovanja ipak bolja

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Unsplash)
Nema dileme da jednokratna plastika koja se ne reciklira izaziva ogromnu štetu po životnu sredinu. U poslednje vreme zato su sve popularniji programi koji koriste višekratna pakovanja i traže od mušterija da dopune proizvod umesto da ga kupe u jednokratnoj ambalaži i bace. Da li to znači da su višekratna pakovanja mnogo bolja za životnu sredinu? Ne uvek, tvrde naučnici koji objašnjavaju da to zavisi od više faktora.

Shelie Miller, profesorka na Univerzitetu u Mičigenu ističe da je veoma važno da višekratna pakovanja zaista budu upotrebljavana više puta da bi bila bolja za okolinu od jednokratne alternative. Kako kaže, energija i resursi za pravljenje i pranje višekratnog omota za sendvič prevazilaze one koji su potrebni za pravljenje jednokratnih omota. Situacija je već drugačija kad je reč o posudama od čvrste plastike poput bočica za šampone. Pravljenje višekratne verzije te bočice zahteva malo više energije od klasične, pa svaki put kad se ponovo iskoristi, isplati se – pod uslovom da mušterije zaista dopunjuju proizvod.


Koliko često potrošači zapravo dopunuju višekratna pakovanja?

Istraživanja pokazuju da mušterije imaju interesovanja za programe ponovne upotrebe. U studiji koju su sproveli Trivium Packaging i Boston Consulting Group 70% ispitanika istaklo je da su spremni da više plate za proizvod u održivom pakovanju. Ali nema mnogo studija o tome koliko često potrošači zaista dopunjuju ovakva pakovanja. Ako neko kupi metalnu bočicu za šampon i baci je u đubre umesto da je dopunjava, to čak može biti lošije za životnu sredinu od kupovine jednokratne boce jer je više energije potrošeno pri pravljenju metalne verzije. Takođe, bitan je način na koji je organizovan program punjenja i ponovne upotrebe.

- Za pravu vrstu proizvoda i lanac snabdevanja, efekat višekratnih pakovanja može biti ogroman. Ali svodi se na to koje metode koristite da oporavite pakovanje i šta je potrebno da bi proizvod stigao do korisnika – kaže Daniel Johnson, vođa odeljenja za pakovanja na Ročester Institutu za tehnologiju.

Primera radi, ako neko treba poštom da pošalje praznu metalnu bocu za dopunu, u ekološku cenu se mora uračunati transport u dva smera, kao i čišćenje. Ta cena može biti veća od ekološkog uticaja jednokratne plastike koja se zaista reciklira, kaže Johnson. Ali kompanije koje daju mušterijama sva neophodna sredstva za dopunu proizvoda kod kuće, poput kapsula za pranje kose ili koncentrata deterdženata su dobra opcija jer ne zahtevaju transport.


Dopuna proizvoda nikada neće biti jednostavnija od kupovine na Amazonu

Da bi program ponovne upotrebe zaživeo, treba se voditi devizom ’što jednostavnije, to bolje’, slaže se David Luttenberger, vođa istraživačkog odeljenja u kompaniji Mintel. Međutim, on upozorava da, mada je jednostavnost ključ, dopuna proizvoda nikada neće biti jednostavnija od kupovine na Amazonu. Zato brendovi treba da se više potrude da dopunu učine privlačnom za korisnike, što podrazumeva dobro dizajnirane odeljke za punjenje ili popuste na ponovljene kupovine.

Brend koji je već počeo da prodaje proizvode bez pakovanja je britanski Lush. Ova kozmetička kompanija prodaje 65% svojih stalnih proizvoda bez pakovanja, kaže Katrina Shum, menadžerka za održivost. To se odnosi na čvrste proizvode poput sapuna i bombica za tuširanje. Tečni proizvodi koji zahtevaju pakovanje, poput losiona i gelova, prodaju se u posudama napravljenim od reciklirane plastike. Ako potrošači vrate pet posuda u radnju, dobijaju besplatnu masku, ali uprkos tome, stopa vraćanja u severnoj Americi je samo 17%, kaže Shum. A pošto je teško adekvatno očistiti vraćene posude, Lush ih koristi za pravljenje novih. Time se smanjuje potreba brenda da kupuje recikliranu plastiku iz drugih izvora, ali kako sama Shum kaže, nije sigurna da je to iz ekološke perspektive razlika u odnosu na pravljenje novih posuda od recikliranog materijala.

S druge strane, osnivač TerraCycle Tom Szaky kaže da njihova kompanija Loop ima stopu povraćaja veću od 80%, i to najvećim delom zbog finansijskih stimulacija. Mušterije plaćaju depozit za svako pakovanje, koji je u nekim slučajevima i 10 dolara, a depozit se vraća samo kada vrate posudu na dopunu. Nažalost, ovaj pilot program koristilo je samo 20.000 ljudi širom sveta otkako su ga lansirali pre dve godine. Szaky kaže da su mane modela to što je naručivanje sa sajta skupo (uz cenu depozita, troškovi dostave u SAD su bar 20 dolara), kao i da je pomalo neudobno jer proizvodi dolaze u glomaznim torbama najprikladnijim za velike narudžbine. Ali te mane mogu biti prevaziđene kada Loop svoju ponudu prebaci iz e-trgovine u radnje što će se uskoro desiti u SAD.

- Ako ćete već da šetate, zašto bi bio problem da ponesete neke prazne posude? – pita se Szaky.

M. Dedić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE