Poslovne tajne koje je znao Čarli Čaplin

Nema sumnje da je veliki Čarli Čaplin (1889-1977) znao bar neku od tajni koje vode do samog vrha sveta. Još kao mlad umetnik i poslovan čovek, postigao je nezapamćen uspeh i popularnost i već na samom početku karijere postao je deo lige najplaćenijih glumaca.

Šta je to Čaplin znao i primenjivao u poslu, a što ga je učinilo ne samo izuzetno bogatim umetnikom, već i veoma uglednim i cenjenim bez koga bi i film i svet izgledali sasvim drugačije?
Do vrha sveta

Malo je reći da je Čaplinov život bio fascinantan.

Surovo siromaštvo koje ga je ispratilo u svet odraslih, prerano preminuo otac i psihički obolela majka, imigracija u Ameriku iz Londona, dva svetska rata i političko progonstvo, četiri braka i jedanaestoro dece ispunili su 75 godina života jedinstvenog umetnika kome niko ne može osporiti niti genijalnost niti važnu istorijsku ulogu.

Čaplin nije imao mnogo izbora – ili će nastaviti stopama roditelja ili će nasleđeni dar za scenu pretvoriti u veliko ime, novac i uticaj. Kako je ipak stigao do ovog drugog, samog vrha sveta i karijere koja će se teško kome ponoviti?

U jednom od većih intervjua iz 1947. povodom premijere filma ‘Gospodin Verdu’, Čaplin je priznao da je nepopravljivi radnik i da nikada nije olako shvatao život. Uvek je bio u odličnoj fizičkoj kondiciji (svedoci su tvrdili da bi građom prošao i kao bokser lake kategorije), nije pušio, nije pio, društveni život je uvek održavao na minimumu.

Čaplinova ideja vodilja bila je da ’mašta ničemu ne služi i ne znači ništa ako je ne prati predan rad’. Zato je i radio od doručka do ponoći i to do pred sam kraj života. Samo tako je mogao da stigne do prvog profesionlanog ugovora sa 14 godina da bi sa 26 postao najplaćeniji glumac svog vremena i našao se na listi najuticajnijih ličnosti 20. veka.

Dolazak u Ameriku Čaplin je razumeo kao priliku koju mora da iskoristi. Nije znao da li je to prava prilika da bi sebe ostvario i radio šta voli, već je osećao da je preseljenje iz rodnog Londona put ka ostvarenju sna.
Neka bude vizija i neka bude velika

"Ameriko, dolazim da te osvojim! Svaki muškarac, žena i dete znaće moje ime", stoji zapisano u jednom od tekstova Čaplinovih saradnika. Nema sumnje da je Čaplin imao veliku i kristalno jasnu viziju o tome šta želi da postigne. Iskoristio je nemi film kao sredstvo da uđe i ljudske živote i tako prevaziđe jezičku barijeru. I kasnije, iako je nemi film polako osvajao ton, Čaplin nije odustajao od stare škole iako se spremao i za tonske zapise.

Čaplin je bio unikat i bio je svestan da nosi redak talenat. Pošto ga je prepoznao, razvijao ga je jer je znao da će ga samo tako upoznati ceo svet. Koristio je tehnike koje je svodio pod ’spontanost i ležernost’ i koje su i izrodile lik Skitnice, siromaška sa brčićima, u velikim cipelama sa štapom u ruci. Skitnicu je stvarao malo po malo, na snimanjima, puštajući mašti da ga vodi. To je bio put kojim je napravio jedan besmrtan civilizacijski simbol koji je volela, voli i voleće cela planeta.

Od svoje 24. do 26. godine Čaplin je snimio 50 kratkih filmova i 15 igranih. Znao je tajnu ’tvrdog rada’ i dao je sve od sebe da ga za ove dve godine upozna ceo svet. Kombinovanje kreativnosti i maštovitost u izraz toliko jednostavan da ga svako razume, deo je genijalnosti koju je Čaplin nosio.
Sam svoj majstor

Čaplin je znao i za tajnu da za uspeh kakav želi mora da zna da radi što više poslova, da ovlada sa što više tehnika kako bi bio samostalan. I bio je hiperproduktivna mašina. Voleo je da se osami u svom studiju i da sam završava poslove oko svojih filmova. Pisao je, snimao, glumio i na kraju i stvarao muziku za svoje filmove.

Čaplin je, naravno, sarađivao sa mnogo različitih ljudi. Veoma mu je bilo bitno da deo svakog ugovora koji je potpisivao bude i njegova lična i stvaralačka sloboda. Od slobode i svog identiteta nije odustajao. Tako su i timovi koje je pravio sledili njegove vizije i nisu ga sputavali, što je još jedna od tajni čudesnog stvaralaštva Čarlija Čaplina.

Čaplin je bio hrabar da istražuje i eksperimentiše i uvek je bio spreman da pređe na sledeći nivo. Pošto je humor bio sredstvo kojim je komunicirao sa publikom, i tu je rušio barijere. Osmišljavao je mašine koje mogu same da nahrane čoveka, njegov Skitnica je uspeo da kuva i jede cipele, baš kao što je uspeo da izvede da jedna mašina proguta celog čoveka. Cilj je bio da nasmeje, prenese emociju i poruku.

Pošto su ga mnogi još za života smatrali genijem, u pomenutom intervjuu iz 1947. Čaplin je odgovarao na pitanje novinara o geniju i da li tako nešto postoji.

- Nisam siguran da znam šta je to genije. Mislim da je to neko sa talentom ko je vrlo emotivan prema tom svom talentu i pri tom je sposoban da postane majstor neke veštine. Svako je obdaren na neki način. Ali, prosečan čovek mora da razlikuje obavljanje običnog, nemaštovitog posla, dok genije ne mora. On radi nešto drugačije, a to radi vrlo dobro. Mnoge majstore danas nazivaju genijima - rekao je Čarli Čaplin majstor filma, vanremenska inspiracija mnogima i primer poslovnog uspeha koga svi nazivaju genijem.

Čarli Čaplin

poslovni saveti Čarli Čaplina

tajne biznisa