Izvor: Agroklub | Ponedeljak, 09.08.2021.| 13:40
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ko proba mašinsku berbu grožđa, ne vraća se ručnoj

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Anna Biancoloto/shutterstock.com)
Razvoj tehnologije, nedostatak radne snage, potreba za što kvalitetnijim vinom, ali i klimatske promene, najveći su razlozi zašto se vinogradari sve češće okreću mašinskoj berbi grožđa. Istina je da ručna i dalje dominira, ali sve je više onih koji za tu namenu koriste takozvane kombajne, mehanizaciju koja iz godine u godinu inovativnija.

Koje su prednosti, ali i mogući nedostaci kao i ograničenja ovakve vrste berbe, za Agroklub je otkrio stručnjak za vinogradarstvo dr Marijan Bubola.

Kaže, trend berbe grožđa se promenio pa se sve češće bere mašinski. Nabavljeno je više takve mehanizacije i sve je veći broj onih koji su prešli na ovaj način berbe.

- Donedavno se smatralo da mašinska berba narušava kvalitet grožđa. Ali, to je važilo pre, dok su takve mašine bile grublje i više oštećivale bobice. Danas su one preciznije, manje je gubitaka i oštećenja pa je manja i oksidacija. Nekada je to zaista bio problem budući da se često događalo da šira izlazi iz oštećenih bobica. Ta je tehnologija danas sofisticiranija - uvodi u temu ovaj stručnjak pojasnivši kako je još pre deset godina kod mašinske berbe problem bio i to da su zajedno sa bobicama završavali i listovi, peteljke, stara kora i delovi čokota.

Danas postoje oni koji pročiste nečistoće pa u rezervoaru završe samo bobice čime se garantuje bolji kvalitet finalnih proizvoda odnosno vina.

Jedan od problema u ovome poslu sve je češći nedostatak radne snage. Ova aktivnost, kako kaže Bubola, iziskuje oko 100 do 200 radnih sati, zavisno od sorte, načina uzgoja i slično.

- To je s jedne strane i zahtevno u smislu organizacije, broja ljudi, ali i troškova. Sve ovo je neke proizvođače nateralo na korišćenje mehanizacije, a sa druge strane im je i odgovaralo da imaju manje posla sa birokratijom jer ipak je reč o sklapanju mnogih ugovora i svemu onome što treba da zadovolje da bi se zaposlilo toliko ljudi - naglašava. Kombajn dnevno može da ubere čak pet do šest hektara vinograda što je neuporedivo manji utrošak radnih sati u odnosu na ručnu.

- Troškovi se otprilike smanjuju za jednu trećinu u odnosu na ručnu, što naravno zavisi od sorte - komentariše.

Nikako ne treba smetnuti s uma da se danas berba odvija za približno dve, tri nedelje ranije u odnosu na pre 30-ak, 40-ak godina.

- S jedne strane temperatura je porasla za 1°C, a osim toga, u tom letnjom periodu je i znatno toplije vreme nego 15 dana kasnije. Jača je insolacija koja igra ulogu u pogledu grejanja grozdova koji dolaze u podrum - napominje Bubola.

Može raditi i noću ili vrlo rano ujutro

A mašina, ona može da radi i noću ako je opremljena reflektorima ili vrlo rano ujutro što je takođe jedna od značajnih prednosti.

- To je vrlo važno za bele sorte, posebno za proizvodnju svežih aromatičnih vina. U tom slučaju grožđe dođe hladnije u podrum. Jer, ako ručnu berbu započnete recimo u sedam, osam ujutro i berete do tri, četiri iza podneva kada je najtoplije, u podrum će vam doći grožđe na 35°C usled čega zbog delovanja enzima i oksidacije stradavaju arome - upozorava. Osim toga, tada ga treba hladiti što povećava troškove. Stoga je ovaj način ophođenja sa plodovima uobičajena praksa kod proizvođača koji obraćaju pažnju na detalje i teže visokom kvalitetu, ističe.

Još jedna dodatna prednost je i mogućnost bržeg reagovanja u slučaju nepovoljnog vremena. Ako se predviđa kiša, grožđe se mašinsko može brže i na vreme obrati.

Vinograd mora biti prilagođen mašinskoj berbi

A ima li negativnih posledica i ograničenja?

- Nekih poznatih negativnih posledica nema. Ali, vinograd treba biti prilagođen za kombajn - kaže Bubola. Šta to znači?

- Ne možete ući u neki stari vinograd gde čokoti štrče svaki na svoju stranu gde bi sigurno došlo do oštećenja. Ali, ako je on, kako bi se reklo, pod libelu, odnosno redovi ravni, čokoti uspravni tu šteta neće biti - opisuje Bubola dodaje kako vibracije eventualno mogu napraviti sitna oštećenja, ali su ona su zanemariva.

Priča kako je bilo slučajeva kod nekih proizvođača koji su imali vezice za povezivanje žice za pomoćni stubić.

- One su padale prilikom berbe zajedno sa bobicama te završile u presi i probile njenu vreću - upozorava uz savet da stoga vinograd u startu ili pak u hodu treba prilagoditi.

Jedno od ograničenja je i ako je vinograd posađen na terasama ili ako se pak radi o većem nagibu. Takođe, prilazni putevi moraju biti dovoljno široki.

- To ne može biti mali šumski puteljak gde se provuče traktor. Kombajn je ipak malo veći. Primer ograničenja su i male, fragmentirane površine što je zahtevnije za manevrisanje - naglašava. Tu je i okretanje mašina za što on mora da ima barem oko sedam metara.

- Bilo je proizvođača koji su imali premalo mesta za pa su u svakom redu skinuli oko pet, šest čokota - otkriva Bubola.

I podrum mora biti prilagođen

Kao što smo već rekli, danas su mašine mnogo sofisticiranije pa predrasuda da ova vrsta berbe daje loš kvalitet vina, nikako ne važi.

Ali, važno je da ne protekne mnogo vremena između vinograda i podruma.

- Grožđe mora u što kraćem roku doći do podruma, za maksimalno dva do tri sata, a idealno je i kraće. Takođe, bobice se već u vinogradu mogu zaštititi od oksidacije. U rezervoar se može dodati suvi led koji otpušta CO2 i istiskuje napolje kiseonik čime se sprečava oksidacija. Dodati se može i sumporov dioksid koji se i tako dodaje pre početka fermentacije - savetuje ovaj stručnjak.

Kada je reč o podrumu, i on mora biti prilagođen ovom načinu, odnosno, mora imati dovoljan kapacitet da u kratkom roku podnese veće količine grožđa za dalju preradu. Proizvođač ne može da ima, na primer, malu presu sa malim kapacitetima.

Kada se isplati kupiti kombajn?

Ali, kupiti ovakvu mašinu može predstavljati veliki zalogaj za vinogradara. Tada se uvek možete obratiti onima koji uslužno rade berbu ovom mehanizacijom.

- Racionalna kupovina za vučene mašine bi bila tek ako proizvođač ima oko 25 hektara, a za samohodne oko 50 ha. Ipak je reč o tehnologiji koja je sa jedne strane skupa, a s druge, potrebno ju je održavati. Ono što većina proizvođača kaže, jednom kad su probali mašinsku, više se ne vraćaju ručnoj, iz svih razloga koje smo do sada naveli - dodaje Bubola.

A kakav je kvalitet vina?

A za one koji su i dalje skeptični, Bubola otkriva da je danas teško senzorno uočiti razliku u kvalitetu vina čije je grožđe brano mašinski ili pak ručno.

- Znatnih razlika nema, a sve ovo što sam spomenuo, poput noćne ili ranojutarnje berbe ide u korist kvalitetu finalnog proizvoda, vina - ponavlja te dodaje kako neki i dalje tvrde da je ono bolje kod ručne.

- To je vrlo subjektivno, a što je potvrdila i većina proizvođača koji uopšte nisu primetili pad kvaliteta kod mašinske berbe. Istina, za neke je vinogradare ručna berba nužna potreba. S druge strane, neki proizvođači na bocama ističu da je grožđe ručno brano kako bi proizvodu dali tradicijsku, sentimentalnu vrednost, što je više stvar marketinga - komentariše on.

Dodaje da ručna možda ima prednost u slučaju da proizvođač u svrhu posebne tehnologije ima potrebu da bere najobojenije, najlepše, najzrelije grozdove što kombajn ne može jer bere sve redom.

Ipak, za kraj napominje da neki imaju mogućnost berbe pojedinih zona.

- Mašina može biti spojena sa mapama koje su prethodno dobijene praćenjem dronovima i slično, a najčešće su to mape bujnosti. Tada on bere bobice i sprema ih u odvojene rezervoare, zavisno od kvaliteta jer, gde je bujnost veća, veća je i zasenjenost, ali manji kvalitet grožđa i obrnuto. Ima i onih koji na osnovu optičkih očitavanja mere udeo antocijana, šećera i drugo, pa na osnovu toga raspoređuju grožđe u jedan ili drugi rezervoar - zaključuje Bubola dodavši da kod nas takva tehnologija još uvek nije u primeni nego da je reč o novitetima u preciznom vinogradarstvu.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE