Kada treba dopuniti biznis plan? - Savršenstvo ne postoji, od toga polazi svaka dobra poslovna strategija

Kada treba dopunjavati biznis plan? Odgovor na to pitanje glasi – uvek! Trebalo bi da dopunjavate svoj biznis plan svakog meseca, svake nedelje i svakoga dana; kad god se stvari promene, vi dopunjavate svoj biznis plan. A stvari se uvek menjaju. Trebalo bi da dopunjavate biznis plan dok se tuširate, kada se zaglavite u saobraćaju na putu ka poslu, ili kada se šetate sami. Dopunjavajte svoj biznis plan kada slušate kupce i druge menadžere.

Premda vam ovo može izgledati haotično, zapravo je suprotno; konstantno dopunjavan biznis plan je ono što pravi red od haosa. Postaje dugoročan proces planiranja koji postavlja vašu strategiju, ciljeve i korake koje treba da preduzmete zahvaljujući tome što ste konstantno svesni rezultata ovih koraka.

Dopunite svoj plan temeljno barem jednom godišnje. Možete početi od starog plana i revidirati, ali postarajte se da imate svež pogled – distancirajte se od drveća i sagledajte šumu.

Revidirajte svoju ponudu vrednosti. Šta kupuju vaši kupci? Koje probleme rešavate? Koja druga rešenja oni mogu odabrati?

Segmentacija su grupacije ili podele koje uočavate na tržištu. Na primer, ukoliko obično sagledavate svoje tržište po vrsti proizvoda, sagledajte ga po kanalu ili kupcu. Ukoliko podelite po regionima, podelite i po veličini kompanije kupaca. Osmislite novu segmentaciju koja će vam pružiti svež pogled.

Sagledajte slične biznise. Uočite trendove i tehnologije koje se menjaju.

Računovodstvo i finansijska analiza obično funkcionišu nakon zatvaranja knjiga svakog meseca. Postarajte se da imate mesečnu reviziju razlika između planiranih i ostvarenih rezultata vaše prodaje, profita, bilansa i gotovine.

Za svaku od projekcija, uvek imajte tabelu u okviru plana, još jednu sa ostvarenim rezultatima i treću sa razlikom između planiranog i ostvarenog, koja se zove varijansa.

Dok godišnji plan prolazi iz meseca u mesec, možete koristiti tabelu rezervisanu za ostvarene rezultate kako biste uključili promene budžeta koje utiču na neposrednu budućnost. Na primer, ako godišnji plan počinje u januaru, onda do kraja maja imate predviđenje prodaje koje obuhvata rezultate ostvarene od januara do maja i poslednje revidirano predviđanje počev od juna do decembra.

Takođe morate revidirati aktivnosti, rokove i planirane rezultate koji ne spadaju u finansije. Dobar plan je pun rokova, pretpostavki i zadataka, koji bi svi trebalo da budu merljivi. Pobrinite se da revidirate i dopunite ove merene rezultate svakog meseca.

Proces biznis planiranja podrazumeva jedan važan paradoks. Strategjia funkcioniše samo kada se dosledno primenjuje tokom dužeg perioda, što znači da ne možete implementirati strategiju, a da ne sledite dugoročni plan. Ipak, slepo praćenje dugoročnog plana takođe može uništiti kompaniju koja tvrdoglavo insistira na pridržavanju plana koji ne funkcioniše.

Razrešenje paradoksa se naziva menadžment. Podrazumeva rasuđivanje. Vlasnici, operativci i menadžeri biznisa imaju odgovornost da razluče između doslednog primenjivanja dugoročne strategije i slepog praćenja plana koji podbacuje. Nema jednostavnih pravila za ovo, ali prvo mesto na kome treba potražiti uzrok su pogrešne prepostavke. Da li je stvarni svet opovrgnuo pretpostavke na kojima je vaša strategija zasnovana? Ova vrsta subjektivnog suda je upravo ono što čini upravljanje biznisom toliko važnim. Proces planiranja, uz odgovarajuće redovne revizije, jeste od suštinskog značaja.

Treba da shvatite da je vaš biznis plan pogrešan. Svi biznis planovi su pogrešni. Planovi su stvar budućnosti i niko tačno ne predviđa budućnost, zato osvežavajte plan i pomno ga pratite dok se realnost odvija. Proces planiranja konstantno prati razliku između plana i ostvarenih rezultata. Realnost pregazi naše pretpostavke i potrebno je da vodimo evidenciju gde, zašto i kako nismo bili u pravu. Ova vrsta praćenja postaje ključ za upravljanje.

Dobar biznis plan nikada nije završen.